Nije sasvim jasno koja je funkcija umetnosti, samim tim i opere u zaraćenom, zagađenom i zavađenom svetu danas. Da li je umetnost zabava, ritual, aktivizam, obrazovna ustanova? Šta je dobijeno time što se o suđenju naftnoj kompaniji peva?
Život, filozofija, pismo, zvuci, pravila i značenja su u Japanu drugačiji od onih na koje smo navikli i to suočenje sa razlikama stvara unutrašnje dijaloge i reinterpretacije granica sveta u kome se krećemo.
Dva događaja sa ovogodišnjeg BITEF-a ukazuju se kao akteri (van)institucionalne diskusije o pevanju. Jedan je operska instalacija Sunce i more, drugi je predstava Raspevana mladost. Obe izvedbe su pevane i između ostalog diskutuju tradiciju institucionalnog i vaninstitucionalnog operskog i ostalih pevanja iako se ne deklarišu kao opere
U vremenu u kome živimo aktivizam se povezuje tradicionalno sa konceptom neslaganja tj. disidencije u nekom društvu koje može poprimiti razne oblike – od onih najjednostavnijih kao što su propaganda, pa sve do ekstremnih slučajeva koji mogu eskalirati u sabotaže ili oružanu borbu
“Zanimaju me nove forme muzičkog teatra, teatra koji vodi ljude u različite prostore i koji ne dozvoljava gledaocu da se uljuljka u svoje sedište. Naša alternativna scena ne postoji, ne postoje pozorišta koja poručuju dela domaćim autorima, ne postoje ni off scene koje će rizikovati da od budžeta koji teško sastave još dodatno rizikuju i postave neku kamernu operu domaćeg autora/autorke ili grupe autora koji bi progovorili o aktuelnim temama, ili onim manje političkim, a svakako više poetskim”
Kompozitor Van der A ukazuje na humor kao na sredstvo za opovrgavanje apsurda uzrokovanog sklonošću homo sapiensa da iskomplikuje kako svoje pojedinačno bivstvovanje, tako i život na planeti uopšte
Iako u pojedinim radovima ima i svojevrsne komercijalizacije aktivizma od samog umetnika, ipak njegov podignut srednji prst uperen prema svakoj vrsti institucionalne moći deluje lekovito
Medij opere je svojom institucionalizovanom apsurdnošću uspešno prigrlio Sakamotov poetski komentar doba u kome smo se zatekli nudeći intimiziranu nadu kao podsticaj i izlaz, u jednom dahu
Melanholičnost Glasove muzike i njena prilagodljivost vizuelnim sadržajima i ovoga puta su uspele da preoznače kontekst čitavog spektakla i postave relevantna pitanja u vezi sa operom, cirkusom, muzikom, ali i svetom danas
Njena pitanja nude neprijatnu vizuru sadašnjeg trenutka koji je ophrvao planetu: izolacija, bolest, strah, neizvesnost, nepoverenje, egoizam, izgubljeni smisao. Kako im doskočiti, i kako ih iskoristiti za nešto bolje, optimističnije i kreativnije, uprkos izolaciji, glupostima i beznađu
Otresita starica seća se svoje revolucionarne mladosti, dana provedenih u partizanima u Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata, kao i perioda života koji je protekao u logorima na Banjici i u Aušvicu
"Pošto smo se mi, mladi kulturni radnici, okupljali na nezavisnoj, levo orijentisanoj sceni, principi Sonjine priče su postali nešto što moramo ponovo da naučimo. To su: solidarnost, samoorganizacija, socijalna pravda, internacionalizam, antiimperijalizam… Tada je Marta odlučila da napravimo film"
Maj je isprepletan raznim sećanjima, kao i impresionističkom poezijom holandskog pesnika i socijaliste Hermana Gortera. Stihovi koje je Andrisen odabrao prepuni su zvučnih referenci. Oni govore o tišini, svetlosti, zvonima, vetru, zvižduku, pticama, glasu, trubama, ljubavi. Muzika često suptilno ilustruje tekst sa lakoćom koristeći neke od tipičnih sintagmi Andrisenovog muzičkog pisma
Jedna sobna lampa, jeftina i besmislena, bila je poklon Ratka Mladića Karemansu. Ona tokom velikog dela opere stoji na sceni u kariranoj kineskoj torbi koja je i sama simbol mešetarenja, trange-frangeraja i ostalih mutnih radnji. Ta lampa isijava mrak, nasilje, besmisao i rat
Opera Sedam smrti Marije Kalas je donekle i didaktički muzičko-scenski spektakl kojim Marina Abramović maestralno pokazuje Kalasovoj i ostalima kako se ona u različitim svetovima (iz)borila sa svojim smrtima, životima, usponima, padovima i nesrećnim ljubavima i kako je proizvela te večne teme u glavne impulse svojih umetničkih radova
Rastezanje granica – koncept je koji favorizuje upravo održani festival Opera Forward
Među sto orkestara koji su već ili će tek prvi put izvesti nedavno pronađenu Pogrebnu pesmu Igora Stravinskog jeste i Beogradska filharmonija
"Dobijanje novog akcenta, koji je neka vrsta glasovne maske, dozvoljava do tada ‘štrčećem’ imigrantu da se uklopi u novu sredinu, da postane neprimetan. Pokušavam da zabeležim tu ambivalentnost u svom delu"
Nova verzija Glasove opere Satjagraha o nenasilnom otporu i Mahatmi Gandiju, za Ljubitelja muzike
Opera i realizam nisu kompatibilni, osim iznimno. Jedan od tih retkih slučajeva je nedavno izvedeno Pseće srce
Šest prikazanih produkcija problematizovalo je današnju operu i pokazalo modus njenog daljeg funkcionisanja u savremenoj kulturi
U novoj izvedbi kamerne opere Anais Nin Luja Andrisena potpuna nagost na sceni biva sasvim zasenjena sveprisutnošću glasa
Opera počinje da izgleda i da se "ponaša" kao televizija: kompozitori grade svoja dela na medijskim događajima, pa su operski likovi postali Berluskoni, papa, Putin, Klinton, talibani, Ledi Gaga...
U Amsterdamu koncert Filip Glas i prijatelji, neočekivani momenti u skladu umetnikove avangardne prošlosti
Kada su 1976. godine stvorili Anštajna na plaži, Filip Glas i Robert Vilson bližili su se četrdesetoj, iza sebe su već imali značajan broj ostvarenja, ali ne i senzacionalnu međunarodnu karijeru. Ajnštajn je bio njihova opklada na sve ili ništa. Balansiranje na ivici, neprihvatanja kompromisa, neslaganje sa konvencijama, izlaganje svog "sve ili ništa" na sceni opere i njegovo neprekidno ponavljanje i danas čini ovo delo živim, oštrim, relevantnim i aktuelnim. Vilson je rekao da je Ajnštajn danas revolucionarniji nego što je bio onda kada je nastao. Nakon nedavne amsterdamske premijere nove postavke ovog komada, ova izjava je višeznačna i diskutabilna, ali ne i sasvim netačna
Priča o ženskom pismu u muzici u Srbiji je uzbudljiva – mnoštvo je različitih muzičkih jezika koji ostvaruju živopisan kontrast znatno ujednačenijoj "muškoj sceni". Tokom oko dva veka delovanja kompozitorki i muzičkih autorki u Srbiji, muzika koju su kreirale prešla je dug put od romantizma do raznih vrsta medijskih, stilskih i konceptualnih raznolikosti savremenih muzičkih jezika. Srednja i mlađa generacija kompozitorki ostvaruje proboj na internacionalnoj sceni, a neke od kompozitorki poput, Ljubice Marić ili Ludmile Frajt, odnosno u popularnoj muzici Margite Stefanović i Radojke Živković, gotovo su kultne figure na lokalnoj sceni
