Portret savremenika

Tolbuhin i drugi maršali

Da li je 20. oktobra 1944. Beograd bio oslobođen – ili je pao pod "komunističku okupaciju" – ostaje otvoreno pitanje za neke. Reč je, kao i u ovih šezdesetak godina, o klatnu političkih odnosa sa SSSR, pa sada sa Rusijom. Paradoksalno možda, ali Sovjeti, pa za njima Rusi, tu su bili dosledni i predvidivi, kako već priliči jednoj odgovornoj i planetarnoj imperijalnoj sili. Ovim našim nesrećnicima u Srbiji, međutim, teško pada da istovremeno vole Ruse i mrze komunizam, jer Rusi to nekako ne shvataju

Događaj na Obilićevom vencu

Pravda za Brisa Tatona

Desilo se – na našu nesreću! – da je kontrolu nad beogradskim ulicama u jednom trenutku preuzela banda nasilnika, jasno ideološki i politički orijentisana, oslonjena na prećutnu ili otvorenu podršku izvesnih stranaka, krugova i crkve. Imali smo generalnu probu onoga što neki priželjkuju, a neki drugi se ne usuđuju da imenuju. Platio je glavom francuski državljanin Bris Taton

Draža Mihailović opet među Srbima

Slike i prekopavanja

Đeneral Draža ovoga leta zamenio je uobičajene drekavce i ostale sandžame kojima se štampa u dokolici bavi. Najnovija histerija odnosi se na detalje oko njegovog hapšenja: neke fotografije i ulogu Nikole Kalabića, stvari koje su inače nebitne za samu stvar, to jest mesto na kome je sahranjen, oko čega se sve i vrti

Hapšenje bande Darka Eleza

Prekodrinska veza

Balkanski prekogranični organizovani kriminal ima svoje korene u ratovima 1991–1995, kao što smo oduvek slutili. Posle Dejtona, bande kriminalaca koje su svoje pozicije stekle i učvrstile saradnjom sa vojskama i tajnim službama zaraćenih strana prešle su na obični, civilni kriminal, uveliko koristeći ratne veze u korumpiranim državnim aparatima. Banda Darka Eleza nije bila izuzetak

Život bogatih i slavnih

Muke Ratka Kneževića

Nešto je nagnalo Ratka Kneževića da otvori srce novinama: prvo podgoričkim "Vijestima", a sada i "Blicu". Nije da nas je g. Knežević mnogo prosvetlio – sve smo to oko duvanske mafije znali i bez njega – ali je osetio potrebu da svoju dragocenu ličnost istakne i izvan stranica zagrebačkog "Nacionala", gde je godinama bio glavna zvezda džet-set rubrika. Nešto je Ratka Kneževića zasvrbelo, ali ne samo njega

Pogrešna adresa

"Hanibal i pomagači"; VREME 965

Organizovani kriminal

Uloga carine u primicanju Evropi

Od početne i tradicionalne svrhe carine – ubiranja prihoda za državu ili feudalca – u današnje vreme došlo se do podjednako značajne, ako ne i značajnije uloge: carina je sve više sastavni i neizbežni deo integralne kontrole granice kao dela borbe protiv prekograničnog organizovanog kriminala, terorizma, pranja novca, ali u zaštiti zdravlja i opšte bezbednosti

Odjeci "Duvanske afere"

Pukanić i Šelzi, tršćansko svedočenje

Sedam godina kasnije u prilici smo da se upoznamo sa sadržajem iskaza koji je pokojni Ivo Pukanić, ubijen u atentatu oktobra 2008, dao čuvenom italijanskom antimafijaškom tužiocu Đuzepu Šelziju iz Barija, čoveku koji vodi istragu o međunarodnom švercu cigareta. Utisak je slabiji od očekivanog, jer je najveći broj informacija ili iz druge ruke, ili iz izvora nepouzdanih. Ipak, ima nekih zanimljivih detalja za našu javnost

Policija

Na nišanu u vršenju službe

Učestale pogibije policajaca tokom vršenja službe i u Srbiji i u Hrvatskoj pokrenule su u obe države razmišljanja o tome kako se i zašto takve tragedije događaju. Nažalost, analitički statistički instrumenti oba ministarstva nisu dorasli zadatku da temeljito ispitaju sve okolnosti i iz analize izvuku pouke. Policajci sami, međutim, ukazuju na nedostatke u obuci, kadrovskoj politici i opremljenosti. Zajednički je zaključak da prisebnost duha, koja se stiče iskustvom, na ulici najbolje čuva policajca

Balkanska veza – Svi ljudi Joce Amsterdama

Dva koraka napred

Od osumnjičenika za ubistvo Ive Pukanića i Nike Franjića u Zagrebu prošle jeseni u bekstvu je još samo jedan – Bojan Gudurić. Unutar dva dana, od subote do nedelje, MUP Srbije uhapsio je u Beogradu Milenka Kuzmanovića, pa onda i Željka Milovanovića, možda jednog od najvažnijih aktera tog zločina. Tako su sada u zatvorima po Srbiji i Hrvatskoj svi preduzimači i izvođači radova (osim Gudurića) i ostaje još samo da se pronađe investitor, to jest naručilac

Dan bezbednosti

Setiće ih se neko, bez brige

Svoje pacove pustili su da se trebe među sobom, sasvim darvinistički. Kad im se reklo da ubiju, nisu pitali "zašto?", nego "koga?"

Slučaj Joce Amsterdama

Opasne dedinjske veze

Ima ko voli Dedinje i sladak život. Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam, pojavljuje se 1995. u ovoj tužnoj priči u ulici Avgusta Cesarca (tamo gde je čuvena "Cvećara"), a iz nje bi mogao da izađe kao žitelj Tolstojeve 33 i podstanar Mire Marković, udovice Milošević. Uz sve to idu skupi automobili, telohranitelji iz policije, prijatelji i poslovni partneri; sve bezbednosno nadasve interesantni likovi. Do sada je Sreten Jocić pokazivao retki i dragoceni talenat da u pritvoru sedi što kraće moguće. Videćemo kako će se završiti ova epizoda