Umesto da po dobroj demokratskoj tradiciji nastave tamo gde su prethodnici stali, novo rukovodstvo MUP-a Srbije odmah je počelo da pravi nepotrebne probleme i afere. Sada će oni "sve ponovo da preispitaju", da "vode istrage iz početka" i uopšte da sprovode stranačku ideologiju i retoriku Demokratske stranke Srbije – umesto da gledaju svoja posla
Kriminal ne podnosi prazninu, kao ni priroda. Gde ima para u crnom opticaju, biće i ubistava; ubistva su u tom svetu oblik platnog prometa
Dok gradski SUP obaveštava MUP Srbije da kod Bajrakli džamije leti kamenje i da ima povređenih policajaca, jedini odgovor je "primljeno"; i tako više puta. Naređenje da se ne primenjuje sila i dalje je na snazi; gradska policija ne sme da ga prekrši
Sve je to moglo i bolje i brže, ama nije imao ko drugi i sa kim drugačijim. Bilo je dobro smišljeno, ali bezbednosno probušeno, pa su "žestoki momci sa vrelog beogradskog asfalta" (dripci i kriminalci) i "legalisti iz Kule" (zlikovci i profesionalne ubice) uspeli u pokušaju preventivnog kontraudara. Stradao je Zoran Đinđić, žrtva lude nade da se istorija može promeniti jednim ubistvom... Zaista: može li? Videćemo uskoro
Kako se zaslužni umetnik u disciplini prevare i obmane vratio u Srbiju, s kime se tada upoznao, šta su zajedno radili i zašto, kakvu ulogu u tome imaju trkaći konji i automobili i kako se to sve – barem za sada – završilo, to jest ko je koga tu izvaćario
Puštanje iz pritvora Dejana Milenkovića Bagzija, a posle pokušaja atentata na premijera Đinđića kod hale Limes, i dalje je nerazjašnjeno, mada je od ključnog značaja. Naime, razlika između tri dana – koliko je Bagzi ostao u pritvoru – i sedam dana, koliko je trebalo da ostane, lako je mogla da bude sva moguća razlika
Kako su se iz pritvora vadili Duća, Kum, Simovići, Budala i ostali zemunski umetnici, jer je nepraktično voditi poslove iz Centralnog zatvora; ko im je u tome pomagao, namerno ili iz gluposti; ko je koga izvaćario na kraju: Duća Legiju ili obrnuto; kako su se stvari početkom marta 2003. naglo i iznenada zgusnule, ko se u tome snašao, a ko nije i ostale zanimljivosti
Izveštaj Kriminalističkog instituta nemačke Savezne kriminalističke policije otvara pitanja sasvim drugačija od onih koja su postavili neki listovi ovde. Na ta pitanja nema odgovora u optužnici, pa će morati da budu postavljena na sudu
Da nisu dobili Čumeta, šta bi postigli? Nešto bi svakako uradili, jer su "Uskok" i UBPOK već bili na tragu Zemuncima, a i Legija je izazivao nezdravo zanimanje MUP-a i delova BIA-e. Bilo je tu još uglova: heroinski kanali, putevi i krajnja odredišta profita, ulozi dovoljno veliki da se ostane bez glave za tren oka – što se i događalo. Ali, iz nekog razloga, dobili su samo Ljubišu Buhu Čumeta kao prvi prodor unutra. Kakav-takav, Čume je bio jedini u tom trenutku
Jovanovićev iskaz, ovakav kakav je na zapisniku, nelogičan je i nepotpun. Ako se Zvezdan Jovanović ne predomisli i ne objasni sudu sve ono što fali – ostaju svedoci na one okolnosti koje on pominje u ovom iskazu, a ti svedoci imaju svoje interese koji se ne poklapaju nužno sa interesima pravde; pre će biti obrnuto
Početak suđenja za ubistvo Zorana Đinđića pokazao je i neizbežni politički ugao cele ove priče. Nažalost, i to je – kao i sve drugo u nas – bio više estradni cirkus u kome su zanemareni neki segmenti, potencijalno važni, ako ne i ključni, za razumevanje tragedije od 12. marta
Nervoza je loš saveznik u politici, kao što će to Zoran Živković uskoro naučiti iz izbornih rezultata. To što se u javnost sistematski plasiraju detalji iz istrage o ubistvu premijera Đinđića, baš nekako pred izbore, ne mora nužno značiti sabotažu i podmetanje noge reformsko-demokratskom bloku; možda bi do toga došlo i da izbori nisu bili raspisani... Ali, kada objavljivanje tih detalja izazove toliku nervozu – e to onda počne da izaziva neizbežne sumnje i olakšava niske udarce političkih protivnika
Veliko je uživanje popraviti ili napraviti nešto za šta se niste školovali, pa makar to ispalo krivo i sklepano, kao da su ga pravila deca za ručni rad
Najkraće rečeno: pamet u glavu, novce u džep i zaboraviti svaku nadu. Stoička rezignacija i budističko pomirenje sa tužnom sudbinom jedini je način da se psihički preživi vožnja po beogradskim ulicama
Iskaz Miladina Suvajdžića zvanog Đuro Mutavi u istrazi pred specijalnim sudom živo ilustruje atmosferu života u "brzoj traci", uspon i pad ekipe najsličnije onoj iz filma Scarface. Fale samo oblaci kokaina, ali Đura ih taktično i samozatajno ne pominje, mada svi znaju za to. Za razliku od kolega sa Floride, ovi naši umetnici imali su veze, podršku i zaštitu države, oličene u harizmatičnoj ličnosti legendarnog Legije i njegovih ljudi iz Državne bezbednosti
Kad stvari počnu da se sređuju i rasvetljavaju, udaljavanje s lica mesta najbolji je izlaz za neke aktere prethodnih događanja. Biti i ostati "nedostupan organima gonjenja" stara je i cenjena veština, pa sada već imamo i top-liste begunaca od pravde. Na vrhu su, naravno, oni za kojima se najviše traga; to ne znači i da su najveštiji – samo da su najpopularniji
Još malo pa će neko snimiti domaću verziju onog filma Olivera Stouna, koja će se zvati "Z. Đ". Prvo je neko pustio intrigu da je premijera Đinđića "ubio neko iz Vlade"; onda je Milan Veruović na Radiju B92 glasno ispričao ono što se među policajcima tiho šapuće još od 12. marta. Vladi Srbije, ionako o svom jadu zabavljenoj, samo je još ta priča trebala
Ove jeseni počinju suđenja po optužnicama nastalim posle akcije Sablja. Galama se stišala, neki "autogolovi" (Dušan Mihajlović) su priznati, a još neki bi mogli da se konstatuju pred sudovima. Tek narednih meseci videćemo ko će od onih za koje svi znamo da su krivi biti i pravosnažno proglašen krivim. Biće to presudan test sposobnosti, nepristrasnosti i političke volje policije, tužilaštava i sudova
Već se može naslutiti šta će sadržavati izveštaj vladine Komisije koja je analizirala rad obezbeđenja premijera Đinđića: najveći deo činjenica već je bio poznat javnosti, a u međuvremenu su se pojavili i novi podaci. Ukratko: od konfuzije u zakonskim i podzakonskim aktima, preko amaterizma, pa do infiltracije i subverzije, završno sa sabotažom dela pravosuđa, sve je to stvorilo kontekst u kome je atentat planiran i uspešno izvršen. Izveštaj će morati da ukaže na sve te elemente, inače će biti uzaludan i suvišan
Demohrišćanska stranka Srbije pustila je u parlamentarnu proceduru još jedan zakon o dosijeima službi bezbednosti, tako da sada imamo dva predloga: taj i onaj Centra za antiratnu akciju iz 2002. Predlozi su veoma slični, osim u ključnom delu koji se odnosi na to: ko postavlja organ za rukovanje dosijeima i kome taj organ odgovara
Uzajamno gađanje optužbama između G17 plus i Demokratske stranke i dalje je nerešeno, mada obe strane, izubijane i znojave, prete iz svojih ćoškova turbosenzacionalnim skandaloznim otkrićima od kojih će se Srbija slediti užasnuta i glasati za koga treba
Po treći put vojnici na odsluženju vojnog roka gube glave zbog aljkavosti, nediscipline i površne obuke komandnog kadra Vojske. To je najtragičniji aspekt trinaestogodišnjeg propadanja oružanih snaga
Evo su se sukobili Dinkić i Đelić, Dinkić, Labus i Janjušević: nastalo je gađanje "tajnim dokumentima" sumnjivog porekla, aluzijama i invektivama; dohvatili se Demokratska stranka i G17 plus, dok DSS i ostatak opozicije jedva da stižu da nad time seire, jer ne stižu ni da razumeju o čemu je reč. Ovaj bogat oduvek, a onome tata i mama kupili gajbu; onome Državna bezbednost sluša telefone i falsifikuje bankarske naloge za isplatu. A šta ako su svi pomalo u pravu – neki samo pomalo, a neki malo više?
Neki su u bekstvu, neki u pritvoru, a neki su pušteni. Neke hapse po inostranstvu, a neki snuju o novim zaverama. Tek će jesen i sudski procesi pokazati stvarne domete vanrednog stanja
Pošto je tajna stvar potrebna i neizbežna, treba je shvatati praktično, a ne besplatno moralistički
S obzirom na to kakvih su ga sve obaveza čuvanja tajne oslobodili, Čeda Jovanović i nije mnogo ispričao. Ispalo je, međutim, da je početno pitanje – ko je koga posećivao u zatvoru – potisnuto u stranu mnogo značajnijim detaljima koji potvrđuju da su razmere martovske zavere bile veće nego što se mislilo. Iz objašnjenja Čede Jovanovića i dokumenata na koja se oslanjao naslućuje se da je zavera bila dugoročni projekt sa kojim se ova vlast dugo i u tajnosti borila
Šta je rečeno na iznenadnoj konferenciji DSS-a za štampu i šta je bilo posle
