Analiza

Anatomija kazahstanske pobune: Od demonstracija do oružanog sukoba

U krvavoj pobuni do sada je stradalo na desetine ljudi. Rusija je na poziv predsednika Tokajeva poslala trupe da obezbeđuju ključne insfrastrukturne objekte. Dok kazahstanske vlasti govore o “spoljnom faktoru” koji hoće da destabilizuje zemlju i “teroristima” na koje se može pucati bez upozorenja, na ulice su izašli nezadovoljni naftni radnici, omladina, aktivisti i predstavnici vansistemske opozicije. Nejasna je uloga bivšeg predsednika, “Oca nacije” Nursultana Nazarbajeva

Analiza

Samit Putina i Bajdena: Šah, poker ili ruski rulet?

Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da neće skršetnih ruku gledati ako se NATO bude širio na istok i/ili Ukrajina bude napala Donbas.  Predsednik SAD Džozef Bajden koji je otvorio dva fronta, u Istočnoj Evropi i na Pacifiku, je potvrdio pomoć Ukrijini, ali i indirektno poručio da Amerika neće ratovati zbog nje

Migrantska kriza – Sukob na poljsko-beloruskoj granici

Ješče Poljska ne zginula

Dok Evropa polako zatvara krug progresa od rušenja Berlinskog zida do izgradnje kilometara i kilometara ograda od bodljikave žice, kličući pritom slobodi i ljudskim pravima, "odbrana evropskih vrednosti" na poljsko-beloruskoj granici miriše na militarizam, jaku ksenofobiju "novih Evropljana", cinizam stare Evrope, nacionalizam i rusofobiju, uz malo zarazne britanske nostalgije za Krimskim ratom 1855. Kao da su ti migranti hibridno oružje, a ne ljudi kojima je potrebna pomoć. Međusobno prebacivanje krivice za novonastalu krizu u tome ništa ne menja

In memoriam

Dragoslav Grujić Gruja (1952–2021)

U današnjoj krizi novinarstva i lažnih vesti govori se o proveri činjenica kao nezaobilaznoj osnovi pouzdanog i kredibilnog novinarstva. Dragoslav Grujuć je, savesno i prilježno, radio upravo to

Istraživanje – »Šta Evropljani misle o kinesko-američkom hladnom ratu«

Taoci tuđeg rata

Većina Evropljana veruje da je u toku novi hladni rat i sa Kinom i sa Rusijom, ali da oni nemaju ništa s tim. Uglavnom ne misle da je u to umešana njihova zemlja, već Vašington i Brisel, i to samo u onoj meri u kojoj se mora

SAD – Ratni biznis

Pentagonska ekonomija

Američka vojna industrija i pridruženi kontraktori jedini su profitirali u crnoj rupi Avganistana. Obezbeđujući logistiku, privatno obezbeđenje i nabavku oružja, doprineli su rastućoj militarizaciji američkog društva

Avganistan

Kabulski rastanak

Povlačenje Amerike iz Avganistana više prati kritika samog izvlačenja nego samog rata, uz pitanja kako će činjenica da su prvi put od poraza Sovjetskog Saveza u Avganistanu 1989. godine džihadisti preuzeli jednu zemlju od neke velesile uticati na džihadiste od Kabula do Mogadiša, u konfliktima koji su više posledica nego uzrok duboke krize, koju tako plastično ilustruje pobedničko šenlučenje u Kabulu

Avganistan – Krah koji se dao naslutiti

Propala misija

Dok se slike panične evakuacije sa kabulskog aerodroma šire svetom, sve se glasnije postavlja pitanje kako je moguće da su avganistanske snage tako brzo poklekle pred naletom talibana. Kada se malo podrobnije analizira dve decenija duga zapadna ratna misija, vidi se, međutim, da njen krah i nije bio tako neočekivan

Pad Avganistana

Zemlja Ostavljenih na cedilu

Konačni kolaps dvadesetogodišnje zapadne misije u Avganistanu ličio je na američko povlačenje iz Sajgona, dan pošto su talibani u nedelju 15. avgusta ušli u glavni grad Kabul

Japan – Hronika olimpizma, privrede i društva

Brže, bolje, skuplje

Dosije o pet Olimpijskih igara, od kojih su jedne bile izgubljene u ratu, o japanskom privrednom čudu i "keiretsu" savezništvima kompanija, biznismena i državnih službenika, o tome kako je "Japan inc." 1980-ih godina izazivao u Americi onakve fobije kakve danas izaziva Kina, o piscu Jukiju Mišimi kao poslednjem samuraju, o spektaklu bez gledalaca na stadionu od japanskog kedra i ariša, a malo i o deforestaciji Bornea

Olimpijske igre

Globalni jug i Kubertenov san

Odloženo pa složeno: održavanje odloženih Olimpijskih igara u odsustvu uobičajenog visokomotivisanog entuzijazma domaćina i euforije navijača, ipak osvetljava složeni problem sporta kao globalnog proizvoda, koji može da omogući nacijama i nacionalnim državama da se zakite ponosom, da se homogenizuju, da se odupru kulturnoj homogenizaciji, ali takođe može služiti svrhama globalnog kapitalizma

Klimatske promene i trgovinski rat

Ekologija reči

Dok klimatski ekstremi ukazuju na dalekosežne posledice globalnog zagrevanja, i dalje se više ulaže u ugalj i naftu nego u "čistu" energiju, a obećanja vlada, čak i kad bi bila ispunjena, daleko su od onoga što bi bilo potrebno da se nešto promeni. Dok SAD gledaju šta Evropa radi i uvode ekološke carine Kini, pitanje je da li je ekološka ofanziva samo jedan vid trgovinskog rata