"Bila sam u devetom mesecu trudnoće. U avionu mi je pozlilo, teško sam disala i činilo mi se da ću se svakog trenutka onesvestiti. Sa beogradskog aerodroma odvezli su me pravo u bolnicu. Porodila sam se carskim rezom sledećeg dana. Bio je 24. februar 2016"
"Potreba da se bol izbegne je vrlo ljudska, zato žicama ograđujemo bol izbeglica, ali mislim da to u nekom trenutku postaje kontraproduktivno: vrati nam se kroz fašizme, samo zato što nismo spremni da istrpimo bol"
"Pjesnici su najmanje likovi koji zamišljeno grickaju olovku i blenu u pučinu dok sunce prži njihovu kožu i prazan papir koji poput kakvog taoca leži na njihovim koljenima. Mi živimo u kaosu, a ako kaos nije pjesnički zanimljiv, ja ne znam što je"
Koje su teme mlade generacije slikara koje žele da podele sa drugima, i kako ih ti drugi shvataju i doživljavaju
"Da bih nahranio 120 ljudi koji rade u mom privatnom pozorištu, trebalo bi samo na kartama mesečno da zaradim (nemam sponzore) pola miliona rubalja. Ali osećaj slobode je vredan svih mojih muka"
U sunčane dane, kada se sve zasuši, vetar razduvava prašinu i glođe ostatke kamenog mesa sa kostura polurazrušenih objekata. Na limu koji pokriva (verovatno) rupu na jednoj od zgrada, neko je sprejem iscrtao paklu cigareta na kojem velikim belim slovima piše: "Nacionalizam ubija"
Ruska pevačica Julija Samojlova neće učestvovati na Evroviziji u Kijevu zato što joj je zabranjen ulazak u Ukrajinu. Obrazloženje: kada je pre dve godine gostovala na Krimu, ušla je na ukrajinsku teritoriju preko nezvaničnog graničnog prelaza koji kontroliše Rusija
Od početka primene Zakona, azil u Srbiji dobilo je 88 osoba. Među njima je i Ahmet (29) iz Sirije, koji u Srbiji živi i radi od 2013. godine
"Kao u suton slušati Brela i ‘Ne me quites pas’ na terasi krova Muzeja muzičkih instrumenata u Briselu, Edit Pjaf u La Closerie des Lilas na pariskom Monparnasu, kao ‘Street Fighting Man’ grupe The Rolling Stones u rano popodne na londonskom Pikadiliju, kao zviždanje ‘Ševe’ Tomasa Hakija na opustelom budimpeštanskom trgu Varošmarti, nešto kao ‘Deca Pireja’ na trajektu što prevozi iz atinske luke ka ostrvu Ajgina, kao Mariju Lancu i ‘O sole mio’ u krčmi Đenove, kao ‘Road to Cairo’ u interpretaciji Džuli Driskol dok se u suton vozite kroz Saharu od Aleksandrije ka prestonici Egipta, kao ‘Jeke, Jeke’ Morija Kantea u mokroj kafeteriji ispod Viktorijih vodopada u Zimbabveu, poput ‘Sunday, Bloody Sunday’ grupe U2 u autobusu između Dablina i Slajga u Irskoj ili Česariju Ejvoru u sumnjivoj birtiji Puerto de la Kruza na Tenerifima... Da bi se bolje razumeli, po naški, kao ‘April u Beogradu’ u kafiću na Vračaru, ‘Skalinadu’ u trogirskoj konobi u dva ujutru, Montena u baščaršijskoj kafani kad društvo pijanih i mrtvih prijatelja peva ‘Sarajevo, ljubavi moja’, kao kad Ibrica Jusić na kraju Straduna započne ‘Eminu’, kao Balašević na novosadskom Štrandu u ‘Pesmi o Vasi Ladačkom’ ili kad grupa južnoslovenskih izbeglica u Vankuveru zajeca Bajagine ‘Moji su drugovi...’ To su trenuci zbog kojih nije šteta živeti" Rokopisi (2008)
