Kada se ispostavilo da je D. D. umro nasilnom smrću, malo ko je bio zaista iznenađen. Nije se tu radilo samo o želji za osvetom, čak ni o tome da smo oguglali na različite oblike zla, već da smo očekivali da država deluje protivdržavno, da oni koji bi trebalo da štite sistem jesu isti oni koji ga podrivaju i ruše
“Spin diktator treba da ubedi javnost da je on kompetentan lider. Zato mu je potreban ekonomski rast. Njegov problem je što mu je za ekonomski rast potreban savremeni sektor usluga zasnovan na znanju – a za to mu je potrebna kreativna klasa, preduzetnici i profesionalci sa visokim obrazovanjem. Dakle, ekonomski problem spin diktatora je taj što mu je za ekonomski rast potrebna obrazovana klasa, ali ako ova klasa postane previše brojna, ona postaje previše skupa za utišavanje i/ili kooptiranje. A što se više novca troši na utišavanje obrazovane klase, to ga je manje za ostatak društva”
“Mislim da nije dobro rešenje neizlazak na beogradske i izlazak na izbore u drugim mestima. To bi doprinelo padu poverenja u političke stranke, u institucionalnu borbu, u formu organizovanja koja kaže – organizovali smo se oko osnovnih postulata, a to je učešće na izborima i osvajanje vlasti na izborima. To bi vodilo i još jačem talasu populističkih pokreta koji bi onda koketirali sa različitim vaninstitucionalnim delovanjem. Sve ovo bi stvorilo još veći društveni haos. Posle ovoliko godina vlasti Srpske napredne stranke, naše društvo je sluđeno”
“Po proceni konsultantske firme Jane’s iz 2012. godine, cena sata naleta “rafala” bila je 16.500 američkih dolara, sada može biti samo viša, zbog inflacije. Dalje, procena koju je prihvatio NATO jeste da bi svaki pilot trebalo da ostvari 180 sati naleta godišnje – mali broj sati naleta znači ne samo nedovoljnu obučenost za borbene misije, već i veći rizik od vazduhoplovnih nesreća. Po toj računici, potrebno je izdvojiti skoro tri miliona dolara godišnje samo za jednog pilota. Čak i ako se taj novac obezbedi, to će biti nauštrb ne samo drugih budžetskih korisnika, već i, na primer, mogućnosti obuke i održavanja infrastrukture u drugim jedinicama Vojske Srbije”
Bojkot je loša opcija jer na dugi rok razara opoziciono tkivo, kaže za „Vreme“ Dobrica Veselinović iz Zeleno-levog fronta. Kaže da se pred „Srbiju protiv nasilja“ postavlja pitanje da li menjati, širiti ili suziti koaliciju
Onomad je u programu Srpske radikalne stranke stajalo da su oni protiv smrtne kazne. Od svih stvari iz radikalske prošlosti za koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogao da se pokaje, on je odabrao da se javno predomisli i pokaje po pitanju podrške smrtnoj kazni
“I u Holandiji ima mnogo ljudi poput mene, mi smo mešavina Indonežana i Holanđana, a ima, naravno, i Indonežana. A ljudi teško razumeju kakva je razlika između nas. Razlika je u našoj istoriji”
“Nije problem u odnosu kazanog i prećutanog u izveštaju ODIHR-a. Ne treba da krivimo autore izveštaja misleći da su ostavili prostor za međusobno isključujuća tumačenja. Jer nisu. Problem je u našem dvorištu, u tome što se ustalila praksa da se domaća javnost ubeđuje da ne vidi ono što joj je sasvim očigledno (…) Najkraće i koliko je moguće pojednostavljeno, to brisanje granice između države i partije koje ODIHR ističe, znači da izbori dolaze do tačke u kojoj može da ih dobije samo vlast koja ih i raspisuje”
Kakva je religijska situacija danas u Ukrajini? Koje su i koje će biti posledice verske podele među pravoslavnima po društvo i ljudske odnose? Koliko je i kakvih veza i odanosti tu isprepletano? Koliki je broj vernika i parohija prešao iz Ukrajinske pravoslavne crkve u Pravoslavnu crkvu Ukrajine i šta je sa onima koji to nisu i neće učiniti? Šta će biti sa jazom između Moskve i Carigrada? Kako sve ovo vide i šta za “Vreme” kažu mitropolit Pravoslavne crkve Ukrajine Jevstratij Zorja, đakon Ukrajinske pravoslavne crkve koji je, strahujući za svoju bezbednost, želeo da ostane anoniman, ruska istoričarka Nadežda Beljakova, koja je morala da ode iz Moskve da bi zaštitila svoju ćerku, i profesor Univerziteta u Regensburgu Klaus Buhenau
Vučić je posle tragedije u „Ribnikaru“ govorio o 1200 policajaca za škole. Sada se zazivaju detektori za metal na ulazima, dodatno obezbeđenje, pretres dece… A možda je samo trebalo slušati stručnjake, pričati sa decom i baviti se prevencijom
Mnoge vrednosti – solidarnost, suživot sa prirodom, odnosi među komšijama, zdrava socijalizacija i zdrav razvoj dece – vezane su jednom delom za životni prostor. A njega nam otimaju. Betonirajući zele površine, betoniraju nam život
Čemu se Srbi na Kosovu mogu nadati narednih meseci? Kako najave svih izbora – od američkih, preko onih za evropski parlament, do moguće kosovskih – utiču na njihov položaj? U kojoj meri su napadi na srpsku zajednicu deo predizborne kampanje Samoopredeljenja, a u kojoj pokušaj da se stanje na terenu izmeni do te mere da moguće promene geopolitičkih okolnosti i ne bi imale nikakav uticaj? Koje su sve nijanse u dešavanjima na KiM koje se iz Beograda mahom ne vide
