U ekstremnim okolnostima čovek pokazuje svoje najgore, ali i svoje najbolje lice. To je antropološka konstanta. Rat je ekstremna situacija. Zemljotres je ekstremna situacija. Dok na ukrajinskom tlu ljudi, doslovno, trebe jedni druge, u zemljotresom razorenim turskim i sirijskim gradovima nepoznati ljudi, pritekli u pomoć sa svih strana sveta, urlaju od sreće kada izvuku nekoga ispod ruševina
Oprez nikada nije naodmet. Eto, recimo, vozovi. Kada se u devetnaestom veku Srbiji ukazala realna šansa da zemljom krene voz, zapodela se rasprava o toj đavoljoj napravi, te uopšte potrebi za njom, rasprava koja bi se po dubini besmisla savršeno uklopila u današnju Srbiju. Ili, recimo, atomska energija (bez dragocenih priloga iz Srbije, doduše). Čovek je prvo napravio atomsku bombu, a onda je počeo da se češka po glavi (drugim rečima: da razmišlja o posledicama), ali je bilo kasno. Možda je Helderlin u pravu kada kaže da upravo u opasnosti leži ono što će nas spasiti, ali i u onome što nas može spasiti nalazi se klica naše propasti
Luka Tripković: “Mora da je bio neki stvarno divan san”, 17. 1. 2003. – 2. 2. 2023, Galerija Kolarčeve zadužbine
Pet knjiga koje se neizostavno moraju pročitati u 2023. godini (ako to već niste učinili)
Evo šta rade desničari ovdašnji: najpre ponude nesuvislu tvrdnju koju niko ozbiljan ne bi izgovorio, kamoli uzeo u obzir, a onda se svojski potrude da je diskredituju. Na tom principu odbrane od nepostojeće pretnje nastaje jedno veliko i zbrkano, ali glasno, ništa
Borislav Pekić nije bio čuven po lapidarnosti. Svoje debele romane pisao je dugim rečenicama koje su odbijale mogućnost da ih zaustavi obična tačka – “uvek sam želeo da kažem sve”, izjavio je ne bez samoironije
Almudena Grandes: Frankenštajnova majka
prevod sa španskog Jasmina Milenković; Blum, Beograd, 2022
Ako njima, toj ljupkoj skupini građana koja piše za Putinovo propagandno glasilo, nasuprot, ne gajite simpatije prema masovnim ubicama i tiranima (bilo srpskim, bilo ruskim), pa se, što je još gore, zalažete za vrednosti poput slobode, na primer, onda ste ništarija, izdajnik, izrod i, uopšte, peder
“Okretanje glave od negativnih procesa – pogledajte, kod nas kao da se na javnoj sceni ne događa ništa, osim dvorskih i tabloidnih spletki – svakako neće dovesti do toga da problemi nestanu. Naprotiv, problemi će ubrzano metastazirati. Nema sumnje da poslednjih desetak godina prisustvujemo sistematskom zanemarivanju filozofije i humanističkih nauka. Decenijama se bezrezervno kliče forsiranju prirodnih nauka, tehnike, IT sektora, dualnom obrazovanju itd. Sada se čudimo tome kako su se u našim društvima ‘najedanput’ tako razmnožili i nabujali ekstremni stavovi u svim sferama života. Međutim, ni filozofi, fokusirani na svoje ‘privatne akademske probleme’, nisu pružili dostojan otpor te se i dalje baškare u svojoj ‘kuli belokosnoj’”
Almin Kaplan: Kućni ljudi, Buybook, Sarajevo, 2022; Bojan Savić Ostojić: Varvarin u Evropi, Kontrast, Beograd, 2022.
Dušan Marinković i Dušan Ristić: Igre opasnosti. Genealogija jedne biopolitičke kategorije Mediterran, Novi Sad, 2022.
Džonatan Litel: Eumenide; prevela s francuskog Gordana Breberina; Laguna, Beograd, 2022.
Kada joj loše krene tiranija, po prirodi svoga ustrojstva, povećava obim i kvalitet nasilja, ne bi li na taj način privela pameti svoj neodlučni narod. To radi i Vladimir Putin, i to je put koji vodi do poraza
Javna podrška tradicionalnoj porodici ovde i nije suština. Suština je da se ljudima koji ne dele isti pogled na svet uskrate prava koja ih čine jednakim i ravnopravnim građanima. Suština je da se ljudi koji vole ljude istog pola drže na ivici zakona, ili izvan njega, poput kriminalaca lišenih građanskih prava. Na taj način njihov se „greh“ kriminalizuje, a oni čine građanima drugog reda
“Pišem o stanju koje zatičem i doživljavam, o realnosti koja nas okružuje. Osvijetliti i primijetiti problem i te kako je važno u prepoznavanju obrazaca ponašanja žena u patrijarhalnom ili tranzicijskom društvu. I muškaraca, također”
Božo Koprivica, Miodrag Raičević: Bluz dva prijatelja (u 54 tjedna); Karioke, Beograd, 2022.
Pisma sakupjena u ovoj knjizi su nastavak književnosti drugim sredstvima. Uostalom, život Danila Kiša, čak i u najtežim trenucima, kao da nije drugo do niz književnih detalja, niska motiva u kojima se kriju čitavi romani, kao kada piscu, već jako načetom bolešću, posle terevenke u Dubrovniku i, kako kaže u jednom pismu, u pokušaju da nadglasa loše sviranje, otkaže glasna žica
Danilo Kiš: Iz prepiske; priredila Mirjana Miočinović; Arhipelag, Beograd, 2021.
Vigdis Jurt: Nasleđe; preveo Radoš Kosović; Štrik, Beograd, 2022.
Kada, posle vekova prevlasti božije istine, istina bude odlučila da se otcepi od božije volje, da se, takoreći, osamostali, nastaju svi ti zapleti u kojima je istina, sebi uprkos, sačuvala nešto božansko u sebi, a to znači da je u nju, kako bi joj se uopšte prišlo, potrebno verovati
“Prevod je ‘sekundaran’ tekst, u smislu da se odnosi na drugi, ‘primarni’ tekst koji mora da ga p renese. Ali, da bi ga istinski preneo, upravo ne sme da bude ‘sekundaran’. U tome je alhemija prevođenja: nešto što je izvedeno iz nečeg drugog mora ujedno biti i nešto za sebe. Tu stižemo do famoznog pitanja odanosti i izdaje. Često se kaže da je prevod lep ili veran – ali, čini mi se, kad prevodite umetničko delo, lepota jeste vernost”
Izložen batinama i s leve i s desne strane, liberalizam se okrenuo sebi i iz sebe porodio ono što se, danas, naziva neoliberalizmom, dakle liberalizmom koji isključuje leve ideje iz sebe. Liberalizam bez levih ideja, međutim, nije liberalizam, kao što ni leve ideje bez liberalizma nisu drugo do savršena podloga za teror
Predrag Krstić: O čemu govorimo kad govorimo o (post)istini Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 2022.
Uhvatiti se u koštac s jednim od najkomentarisanijih tekstova grčke filozofije, sa Aristotelovom „Politikom“, gest je izuzetno smeo jer se čini da je tekst koji se čita stolećima i o kojem se stolećima piše – a „Politika“ nije obiman spis – iscrpljen, ispošćen, toliko puta preoran, zasađen i požnjeven, da čak ni redovno đubrenje ne uspeva da osveži tlo. Stvar, međutim, uopšte ne stoji tako
Dejzi Džonson: Sestre s engleskog prevela Jelena Filipović, Štrik, 2021. Donatela di Pjetrantonio: Južno predgrađe s italijanskog prevela Jelena Brborić, Booka, 2022.
Simptom bolesti je uvek na površini, on se vidi, on se daje pogledu. Sama bolest je, međutim, dublje u organizmu, na drugom mestu. Pandemija je simptom nečega što se odvija u telu samog društva, u tkivu političke zajednice, što veoma ubedljivo pomera naglasak sa bioloških struktura na društvene mehanizme
