Egzodus iz Ukrajine

Između čekića i nakovnja

Nijedno rešenje izbegličke krize neće biti moguće niti održivo ukoliko se oružani sukobi u Ukrajini ne završe i ne postigne se mir, a život u Ukrajini vrati u normalu. Kako stvari stoje, tako nešto je gotovo nemoguće, čak i ukoliko bi se to desilo u skorije vreme, imajući u vidu da se Ukrajina nalazi u dubokoj političkoj krizi, polarizovanog društva, a sada i razrušena i sa ogromnim brojem svojih stanovnika u izbeglištvu, ali i s velikim brojem interno raseljenih ljudi

Izbeglice i migranti na petom kontinentu

Australijski limbo

Ako je neka korist od “patnji” Novaka Đokovića, onda neka to bude skretanje pažnje svetske javnosti na to kako se australijske vlasti, i vlasti bilo koje druge zemlje, odnose prema strancima – izbeglicama i migrantima, u situaciji kada pokušavaju da pređu granicu ma koje države u potrazi za zaštitom od progona ili sukoba, bilo da to čine vazdušnim, pomorskim ili kopnenim putem

Korona i ranjive grupe

Najugroženiji su pod najvećim rizikom

U “novoj realnosti” položaj pojedinca je bitno izmenjen. Nekim kategorijama ljudi pandemija virusa korona “samo” je produbila krizu i pogoršala stanje, kao što je učinila hroničnim bolesnicima, starijim licima, beskućnicima i drugima, a od nekih kategorija je napravila ranjivu grupu

Međunarodni dan migranata

Neizvesnost kao sudbina

Položaj migranata, posebno onih sa neregulisanim statusom, svrstava ovu populaciju među najranjivije grupe u društvu. Taj položaj i stepen uživanja prava jesu svojevrstan pokazatelj na kom stepenu razvoja se nalaze neka država i društvo, i odražavaju kulturu ljudskih prava u svakoj sredini

Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembar

Tamna je noć

Presek stanja ljudskih prava u svetu i Srbiji 2021. godine kao krajnji rezultat daje sumornu sliku, stvara osećaj da u sadašnjem trenutku nema idealne zemlje u kojoj se ljudska prava poštuju, i generiše osećaj bespomoćnosti. Polako se briše granica između “dobrih” i “loših” država

Balkanska ruta nakon zatvaranja granica

Boravak u limbu

U mnogim dešavanjima na “balkanskoj ruti” prethodnih godina kršene su brojne odredbe međunarodnog prava, te su se vlasti nekih država ponašale u suprotnosti sa preuzetim međunarodnopravnim obavezama. To je rezultiralo ostavljanjem izbeglica i migranata bez adekvatne pravne zaštite, pa su kontinuirano izloženi brojnim rizicima sa neizvesnim ishodom

Avganistanci u izbeglištvu

Od nemila do nedraga

Daleko veći rizici postavljaju se pred avganistanske izbeglice od onih koji se stavljaju pred države tranzita i prijema – od toga da im nije obezbeđen adekvatan prihvat, do toga da su u društvima država prijema često nepoželjna kategorija ljudi, kojima se prava daju na kašičicu i najčešće su prepušteni samima sebi. Uz to, brojni su rizici kojima su izložene izbeglice, poput onih da su izvrgnuti volji krijumčara i trgovaca ljudima, a za vreme tranzitiranja često nemaju ni krov nad glavom, ni dovoljno hrane i vode

Jugoslovenski prostori

Nazadovanje dugo tri decenije

Iako svaka od njih na svom posebnom putu, države nastale raspadom SFRJ streme ka evrointegracijama i pripadnosti zapadnom svetu. Čak i ako bi uspele da se integrišu, one koje nisu postale članice Evropske unije, a ni one koje već jesu (Slovenija i Hrvatska), čini se da nisu dostigle evropske standarde u punom obimu i na način da su prevaziđeni problemi iz prošlosti. Sve to trpi običan čovek – građanin

Mirovni sporazum između SAD i talibana

(Ne)mogući mir

Mir koji je Avganistanu već decenijama preko potreban stavlja se na klimave noge, u situaciji kada se na Bliskom istoku zaoštrava situacija, a velike sile indirektno dolaze u sukob

Srpski svet

Tvrdokorna »meka« diplomatija

Vlasti Srbije na Srbe i srpske organizacije u susednim zemljama gledaju kao na svoje podanike, a zvaničnici iz Beograda se ponašaju patronistički prema njima. Dešavanja u vezi sa Srpskom listom na Kosovu ili odnos "toplo-hladno" sa predstavnicima srpskih organizacija u zemljama u okruženju pokazuju model podobnosti koji se praktikuje u pogledu saradnje sa Srbima u rasejanju

Međunarodni dan izbeglica

Od lošeg ka gorem

Prema podacima UNHCR-a, milioni ljudi širom sveta nalaze se u prisilnoj migraciji, a dobar deo njih je bez regulisanog pravnog statusa. Prepreke stvorene restriktivnim merama uvedenim radi suzbijanja virusa korona pogodovale su vladama mnogih država sveta u cilju sprečavanja ulaska izbeglica u njihove zemlje

Legalizacija kanabisa

Mnogo pitanja bez odgovora

Pažnju zavređuje i užurbanost da se postupi po preporuci Ujedinjenih nacija o legalizaciji kanabisa. Posebno ako se sagleda situacija u kojoj smo se našli kao društvo, imajući u vidu aferu Jovanjica

O »detektoru laži«

Poligraf u ime naroda

U atmosferi stigmatizacije i linča, pozivanja na poligraf, suđenja i presuđivanja u medijima i na konferencijama za medije ne predstavljaju ništa drugo do suprotnost postulatima demokratskog društva i vladavine prava

Obavezni vojni rok

Skupo i nepotrebno

Građanima Srbije bi pitanje poput vraćanja obaveznog služenja vojnog roka možda bilo bitnije i primerenije za polemiku ukoliko bi se prethodno rešili drugi gorući problemi – zaustavljanje pandemije virusa korona, rešenje statusa Kosova, velika nezaposlenost, demografska katastrofa i odliv mozgova, urušavanje državnih i nezavisnih institucija, sloboda medija, paraliza demokratskih procesa, narušavanja životne sredine...

Međunarodni dan migranata

Moralne i pravne obaveze

Karakteristika migranata u pokretu je njihova vulnerabilnost, odnosno izloženost trgovini ljudima, ropskom radu, aktivnostima krijumčara i brojnim drugim protivpravnim radnjama uperenim protiv njih. A svetsko javno mnjenje jednostavno ćuti i ponaša se kao nemi posmatrač svih njihovih nedaća

Međunarodni dan ljudskih prava

Vanredno stanje kao konstanta u Srbiji

Kada se ljudska prava i demokratija nađu na udaru, dolazi do narušavanja ravnoteže u državi i društvu, a taj disbalans može dovesti do trajnog poremećaja u raznim sferama društva – od političkog, ekonomskog, socijalnog, kulturnog, bezbednosnog, do svakog drugog

Međunarodni dan dece

Upitna prava i nedovoljna pomoć

U godini na izmaku koja se čini najduža, a opet, sa najmanje sadržaja, sa nedostatkom brojnih normalnih životnih aktivnosti među kojima su i one najobičnije – slobodan izlazak napolje, odlazak u prodavnicu, na posao, u školu, pa i na godišnji odmor – vredi sagledati kako su je provela deca. Ne samo zato što se 20. novembar obeležava kao Međunarodni dan dece, već zbog dece same. U godini koju je u Srbiji, makar njen dobar deo, obeležio slogan "Za našu decu", trebalo bi sagledati šta je urađeno za tu "našu decu"

Migracije i izbeglištvo

Obećana zemlja Nemačka

Proglašenjem pandemije virusa korona, marta ove godine, tema migracija nestala je iz javnosti. Pitanje šta se sa ljudima u pokretu dešava postalo je "nezanimljivo" u javnom diskursu, osim među desničarskim snagama koje se ne libe da za svaki problem okrive baš izbeglice

Lični stav

Diskriminacija i govor mržnje u medijima

Komentari na društvenim mrežama adresirani na tražioce azila, izbeglice i migrante zapravo su upućeni celom društvu u Srbiji – lako se može protumačiti da bilo koja manjinska grupa u društvu može postati "legitimna" meta

Lični stav

Izbeglica kao persona non grata

Svetski dan izbeglica, 20. jun, ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i obeležava se od 2001. godine. Na taj dan se setimo jedne od najugroženijih kategorija ljudi u društvu. U godini koja prethodi sedamdesetogodišnjici usvajanja Konvencije o statusu izbeglica, a koja predstavlja najvažniji pravni dokument za regulisanje njihovog statusa, prava i obaveza – presek stanja nije nimalo ohrabrujući

Fenomeni

Lijepa naša

Reakcijama na interpretaciju himne, aludirajući na ekscentričnost i kontroverzan nastup Josipe Lisac, udara se baš na slobode umetnika. Tako se na ovaj način šalje poruka da umetnici moraju da paze na to kako istupaju u javnosti u pogledu svega što bi moglo da zasmeta i učini se nepodobnim, a vezano je za državu i politiku. Takvo, bogougodno ponašanje posebno bi teško palo kosmopolitski opredeljenim intelektualcima, kakva je, svakako, Josipa Lisac

Lični stav

Zločin iz mržnje – (ne)dovršena priča

Kakva se poruka šalje potencijalnim učiniocima krivičnih dela u Srbiji, ako se vinovnici ovog napada kažnjavaju uslovnim osudama? Moglo bi se s punim pravom protumačiti kao unapred aboliranje učinilaca

Lični stav

Zločini iz mržnje – mržnja iz zločina

Kao žrtve zločina iz mržnje pojavljuju se uglavnom pripadnici manjinskih grupa: verske, nacionalne, seksualne i druge manjine. Među žrtvama se nalaze i deca, a zločini iz mržnje se čine na javnim mestima i u okviru porodice

Lični stav

Tajlandska veza

Zašto je bivša premijerka Tajlanda povlašćenija u pogledu sticanja državljanstva Republike Srbije od izbeglica kojima je dodeljena međunarodna zaštita u Srbiji? I drugo, ne manje bitno, zašto je poželjno njeno nastanjivanje u Srbiji u situaciji kada hiljade mladih i obrazovanih ljudi, državljana Republike Srbije, napušta svoju zemlju? Da li je ovo adekvatna zamena za jedan tako veliki gubitak

Lični stav

Ima li zemlje za izbeglice

Pitanje prijema i smeštanja izbeglica i migranata, i pitanje rešavanja povratka lica kojima je odbijena dodela međunarodne zaštite ne bi trebalo da predstavlja nepremostiv problem za Evropsku uniju. Trebalo bi imati u vidu situaciju u Libanu i Jordanu, veoma malim državama koje su prihvatile i smestile milione izbeglica iz Sirije. Stoga, ostaje nejasno i vrlo upitno kakav problem za EU predstavlja nekoliko miliona izbeglica i migranata, spram više od 500 miliona njenih stanovnika i onoliki budžet Unije i vodećih država EU, pre svih Nemačke i Francuske