Ruske snage više ne mogu da drže Herson i počele su sa povlačenjem na istočnu obalu Djepra. Ublažavajući poraz pozivaju se na Kutuzova koji je govorio da je povlačenje sastavni deo rata. Poruka ja: kao što se slavni ruski feldmaršal povlačio pred Napoleonovim trupama pa na kraju pobedio, tako će Rusija sada odneti pobedu nad Ukrajinom i čitavim Zapadom
“Kad je Vučić došao na vlast, na Kosovu je bilo i srpske policije i srpskog pravosuđa i glasanja na izborima Republike Srbije. Sad ničeg od toga nema. E, to je rezultat ovih deset godina Vučićeve kosovske politike”
Sudije, kao intelektualci koji obavljaju izuzetno odgovornu, tešku i društveno korisnu funkciju, ne bi trebalo da imaju zaradu koja je niža od dvostruke prosečne zarade u zemlji. Takvo povećanje, u poređenju sa koristima koje bi ono donelo, sigurno predstavlja odličnu investiciju u dobrobit zemlje i građana
Dva jedinstvena “ambijentalna” albuma, jedan novi i jedan stari, vraćaju nas drugačijem promišljanju popularne muzike, kao nečega što može biti umetnost
Razvoj oružja za masovno uništenje u Severnoj Koreji mogao bi da izazove trku u naoružanju u severoistočnoj Aziji. Kimovo zveckanje sabljom povećalo je podršku javnosti u Južnoj Koreji da ta zemlja stekne sopstveno nuklearno oružje, nešto što bi se ranije smatralo neverovatnim. Odluka Južne Koreje da pređe na nuklearno oružje naterala bi Kinu i Japan da prošire sopstvene arsenale oružja. Bajdenova administracija nije uspela da artikuliše politički odgovor na ove događaje, što dovodi do opasnosti da još jedna kriza izmakne kontroli
Za Kremlj su sada privatnici od velike koristi, ali treba gledati dalje – ugled ruske vojske, koja ima teškoća da prikupi zimske uniforme, neće porasti tokom zimskih meseci, problemi će se nagomilati, nezadovoljstvo mobilisanih, ratni gubici, loše vesti. U ruskom društvu socijalno raslojavanje na one koji su važni i one manje važne, koji su materijal za front, stvara neugodnu tenziju
Antologija savremene rumunske priče; priredila i prevela Oana Hergenreter; Arhipelag, Beograd 2022.
Fascinantno je kako ista predstava gledana od istih ljudi na dva različita festivala može imati različite recepcije! Ipak, tome se može čuditi samo onaj ko ne razume da je pozorište umetnost trenutka i da upravo trenutak boji svako izvođenje, te nijedno nije identično
U knjizi Sunovrat: Kriza liberalne demokratije Manuela Kastelsa (Clio) nema ni reči o Srbiji, pa ipak, njegova priča o ovoj temi zasnovana na primerima Amerike i država Evropske unije pomaže razumevanju i ovdašnjih zbivanja
“Često se dešava fenomen ‘staklenog plafona’, gde je ženama mnogo teže da dosegnu najviše političke pozicije bez obzira na kvalitet. Sada imamo zanemarljiv broj žena na čelu partija, a većina se i povlači iz političke trke, unapred misleći da nisu dovoljno kredibilne. Ženama se sve mnogo više zamera – i kada se snađu u politici i kada se ne snađu, i način na koji se prezentuju, kako se oblače, kakve su im frizure…”
Opstrukcija izbora Nenada Bjekovića za predsednika Fudbalskog saveza Srbije nije samo delo jakih oponenata iz Crvene zvezde, već je iza cele operacije stajao neko mnogo moćniji. Iako je miniran Partizanov kadar, stvarna meta bio je Dragan Stojković Piksi, kome se zamera da je neformalni šef Saveza i da ima nameru da učvrsti tu poziciju
Šteta je što u Srbiji nema mnogo znanja i interesovanja za najbližeg suseda, ne samo zato što je Rumunija prelepa zemlja, nego i zato što bi moglo da se vidi dokle je, od olovnih osamdesetih i sivih devedesetih, stigla Rumunija danas, i što bi od današnje Rumunije Srbija mogla da nauči mnogo toga
Obojen nacionalističkim narativima, a povremeno nemim posmatranjem, pasivnošću, neodlučnošću međunarodnih posrednika, Briselski dijalog je umesto blagodati doneo još veći teret i neizvesnost na pleća običnog čoveka, u čije ime se vodi
Počelo je sejanjem straha, nastavilo se specijalnim programima, a završilo standardnim obraćanjem narodu u kome smo malo toga saznali. Ovako su prošla tri “najteža dana”, kako su ih označili mediji bliski režimu citirajući najviše državne zvaničnike
Razume Gračanica da je institucionalni otpor Srba na severu poslednja nada da se izvrši pritisak na Prištinu i međunarodnu zajednicu da Kosovo ispuni svoj deo sporazuma. Ono što Gračanica ne razume je nedostatak otpora Srba na Severu nasilju kriminalaca koji pale automobile sunarodnicima, što ostavljaju taksistu iz Zubinog Potoka bez posla i hleba samo zato što je iz praktičnih razloga svoj automobil registrovao na RKS tablice
“Kad je Vučić došao na vlast, na Kosovu je bilo i srpske policije i srpskog pravosuđa i glasanja na izborima Republike Srbije. Sad ničeg od toga nema. E, to je rezultat ovih deset godina Vučićeve kosovske politike”
Kako to da nije objavljen snimak male bespilotne letelice za koji vlast tvrdi da je oborena između Kopaonika i Raške
Strah od rata je danas strah da vam nešto leti ili lebdi nad glavom, i onda se uz eksploziju sruši na vas
Bezbednosno-informativna agencija je ove godine proslavila dvadeseti rođendan. Osnovana je 2002. u okviru reforme sektora bezbednosti, i čini se da se od svog prvog radnog dana do danas mnogo udaljila od svog krajnjeg cilja – službi bezbednosti pod demokratskom kontrolom
“‘Jovanjica’ je, sasvim je to jasno, bila veliki državni posao. Postojala je sprega najvećih državnih dužnosnika, službi bezbednosti, policije, penzionisanih obaveštajaca... Povratak je to staroj praksi, iz vremena Slobodana Miloševića: službe bezbednosti sarađuju sa kriminalnim grupama kako bi realizovale svoje poslove i interese, i finansirale svoje aktivnosti”
Kriminalni klan Veljka Belivuka i Marka Miljkovića tereti se za sedam otmica i ubistava. Svedok okrivljeni Srđan Lalić, jedan od ubica klana, otkrio je još šest ubistava za koje ih dosad zvanično nisu teretili. “Vreme” istražuje kako je Marko Miljković ubio i dvojicu svojih kumova, ali i kako će treći kum pomoći da se Maretu Mesaru presudi
Zašto se oni koji se u Novom Sadu iskazuju kao mostograditelji po svaku cenu, u Beogradu iskazuju kao isto tako rezolutni mostorušitelji?
Tri filma sa ovogodišnjeg izdanja festivala u znaku su manje borbenog, a više nostalgično-”komemorativnog” prikazivanja stanja stvari
