Kakav je položaj novinarki u društvu i u redakcijama? Sa čim se sve suočavaju? Koliko ima novinarki, a koliko urednica u Srbiji? Šta nam taj podatak govori? Zašto mlade novinarke odlučuju da, uprkos svemu, ostanu u toj profesiji i šta sve stoji protiv njih na tom putu
Brojni su izazovi sa kojima se suočavaju mediji u zemljama Zapadnog Balkana i bivše Jugoslavije, od političkog uticaja i pritisaka preko ekonomske nestabilnosti do pretnji po slobodu izražavanja. I to je samo početak. Da li su mediji u nekim državama gori od drugih? Ili su uslovi u kojima oni funkcionišu negde samo prividno bolji
Najnovije ankete pokazuju da je Kamala Haris za samo mesec dana kampanje uspela da se približi Donaldu Trampu po popularnosti, a analize ABC Njuza o podršci građana i njenim izgledima na predstojećim izborima predviđaju da podršku birača neće odrediti pitanja seksizma ili rasizma nego pre svega njihovi “strahovi da li kandidati sa tim identitetima uopšte mogu da pobede”. Ovaj koncept, poznat kao “strateška diskriminacija”, zapravo objašnjava da su žene i pripadnici manjina manje zastupljeni u američkoj politici zbog toga što birači oklevaju da podrže one koji nisu belci i nisu muškarci zato što više brinu o tome da li će ih drugi birači podržati ili ne
Glavna namera SLAPP tužbi je da onemoguće rad novinara, medija i aktivista tako što ih dugim sudskim postupcima i besmislenim ročištima primorava da gube vreme i značajne resurse koje troše na odbranu. Često se ove tužbe predstavljaju kao slučajevi klevete, kršenja privatnosti ili zaštite podataka i autorskih prava, a uglavnom ih podnose korporacije, bogati pojedinci, vladina tela ili čak i sudije
Čemu služe govori narodnih poslanika i političara? Kome se politički predstavnici zaista obraćaju – drugim poslanicima, određenim ciljnim grupama, medijima, protivnicima ili različitim delovima javnosti? Zašto je parlament scena, a političko predstavljanje performans? Gde je mesto građanima, osetljivim grupama, ženama, manjinama u govorima političkih predstavnika? Zašto je važno da se ne odričemo borbe za institucije u kontekstu predstojećih izbora
Od prvih rezultata izbora održanih 17. decembra prošle godine mediji su se bavili otkrivanjem tajne uspeha Branimira Nestorovića koji je osvojio pet odsto glasova i na republičkom i na gradskom nivou. Danas se čini da je njegov pokret, iako pod sasvim drugim imenom i strukturom, još popularniji nego što je bio pre samo tri meseca. Šta je tome doprinelo
Suprotstavljeni medijski narativi o istom događaju još jednom potvrđuju moć medija da odlukom o tome koji aspekt događaja postavljaju na agendu utiču na kreiranje dominantnog političkog narativa i javno mnjenje. Samim tim što su odabrali o kom događaju izveštavaju i na koji način, šta ističu a šta sakrivaju, mediji svojim interpretacijama utiču i na konstrukciju dominantnog diskursa u društvu, ali i na širenje ključnih političkih poruka
Dok se Karlson kao pravi selebriti šetao po Moskvi, policija je ispred zidina Kremlja pritvorila i ispitivala više od 20 novinara, uključujući dopisnike medija sa Zapada, koji su izveštavali o protestu žena vojnika što su otvoreno kritikovali rat u Ukrajini
U razmatranju odnosa između doktora i političara, Kaningem je još pedesetih godina 20. veka pisao da “doktorska dilema” proizlazi upravo iz činjenice da je politika “posao prljavih ruku”, a medicina je oduvek bila profesija “čistih ruku” – time se možda može protumačiti i današnja opsesivna potreba političara da se zaogrnu podrškom i autoritetom lekara, hirurga i načelnika bolnica
Iza nas je dvanaest meseci od kojih mnogi neće biti zapamćeni po dobru. Sa nekim od tada otvorenih problema ulazimo i u 2024. Šta su bile najčešće reči na ustima građana i teme obrađivane u medijima
