Od 1. januara naredne godine Hrvatska će ponovo uvesti obavezno služenje vojnog roka u trajanju od dva, eventualno tri meseca. Regruti će za to biti plaćeni. Hrvatsko Ministarstvu odbrane radi punom parom na izmeni postojećih zakona
Trinaest godina pošto je Srbija prešla na profesionalnu vojsku, ponovo je pokrenuta inicijativa da se uvede. Inicijativu je pokrenuo Generalštab Vojske Srbije i predlog će biti podnesen predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Odluka je izazvala oprečne reakcije stručne javnosti i predstavnika vlasti
Protiv uvođenja vojnog roka je 45 odsto mladih, dok 44 odsto podržava tu ideju. Da će Kosovo i Metohije ostati deo Srbij veruje 24 odsto mladih, a 20 odsto o Kosovu uopšte ne razmišlja
U sve više zemalja, uključujući Srbiju, raspravlja se da li je profesionalna vojska dovoljna. Sada je pitanje otvoreno i u Nemačkoj, a pokrenuo ga je upravo ministar odbrane
Besplatan smeštaj, hrana, zdravstveno osiguranje i sticanje novih veština: Ministarstvo odbrane je pozvalo sve mlade od 19 do 30 godina da se do kraja novembra prijave za dobrovoljno služenje šestomesečnog vojnog roka. Tokom obuke dobijali bi mesečnu platu od 38.000 dinara
Za uvođenje vojnog roka u Srbiji je 44 odsto mladih ljudi, protiv je 46 odsto. Zato je 73 odsto madih protiv uvođenja sankcija Rusiji, pokazao je Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih za 2022. godinu koji je sačinila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS)
Idemo odmah u centar – apsolutno je neophodno da ponovo bude uvedeno obavezno služenje vojnog roka, i to u trajanju znatno dužem od predloženih 90 dana, a svi argumenti koji su u javnosti izneti protiv te ideje su isključivo ideološke prirode i lako ih je pobiti u racionalnoj raspravi. S druge strane, model vojnog roka u trajanju od tri meseca, koji je javnosti nagovestio predsednik Aleksandar Vučić, neće rešiti niti jedan problem sa kojim se susreće Vojska Srbije i biće samo trošenje vremena i novca
Ništa ne obećava da će budući regruti izbeći skaradnu improvizaciju poput one kada se Vulin, kao ministar obrane, nekoliko dana igrao služenja vojske
Pretnje uvođenja obaveznog služenja vojske u Srbiji i u Hrvatskoj spadaju u unutrašnju politiku, a ne u politiku odbrane. Dva nacionalistička režima osećaju gubitak kontrole u društvu; mlađe generacije malo su se razularile i stiču razne ideje; treba ih uterati u red i stegu. Šta je bolje od vojnog roka
Nakon napada Rusije na Ukrajinu u Evropi se rasplamsala diskusija o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka. Postoje argumenti i za i protiv, ali jedan je, čini se, presudan – motivacija mladih ljudi
Srbija, Hrvatska i brojne druge države Evrope koketiraju sa ponovnim uvođenjem vojnog roka. Podrška je u narodu uglavnom velika jer to zvuči dobro. Ali, šta kažu oni koji bi trebalo da idu u vojsku?
Umesto da se priča o tome kako je Generalštab poslao Aleksandru Vučiću dokument u kome se predlaže vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, bolje bi bilo da se priča o tome šta je sve trulo u Vojsci Srbiji. Onda bi postalo jasno da od toga, bar u dogledno vreme, nema ništa
