Uzalud su stanari i opozicioni odbornici apelovali na nadležne institucije da se zaustavi gradnja u ulici na Voždovcu jer je sve preopterećeno do tačke pucanja. Slutnje su se obistinile, urušio se potporni zid pa su evakuisani stanari i dalje van svojih stanova.
Rupa koja je zjapila otvorila je još jednom temu koju godinama u Beogradu niko ne može da zatvori: gradi li se i radi uz dozvole ili svi moramo da strahujemo da takva rupa može doći i pred naše dvorište?
Samo pukom srećom nije bilo nastradalih kada je 23. septembra kasno popodne srušen potporni zid u naselju Braće Jerković, na velikom gradilištu u ulici Vojvode Vlahović. Stanari su evakuisani i mnogi i dalje nisu vraćeni u svoje stanove. Prema rečima geologa Zorana Đajića za “Vreme”, nakon obilaska terena, „imao je i šta da vidi“.
“Pukotine dolaze do zgrada koje su iza ove. Vidimo da je došlo i do klizanja terena i sasvim sigurno do pucanja infrastrukturnih cevi i kanalizacije. Materijal će i dalje da klizi. Možemo jasno da primetimo znake da tu odavno postoji klizište, što su morali da znaju projektant i izvođač radova. Greške prate projekat od početka”, objašnjava Đajić.
I pre ove ekspertize geologa Đajića nije da nije bilo neočekivano da se dogodi ovakav kataklizmični scenario. Još letos su stanari u televizijske kamere objašnjavali da su u strahu za svoju bezbednost jer je bilo očigledno da se ne gradi u skladu sa propisima. Apelima se pridružio i deo odbornika, konkretno jedan od najaktivnijih, Stefan Simić, te zatražio da se gradilište zatvori.
Nedeljama su izvođač i investitor sklanjali poglede i kritike na svoj račun, da bi na kraju sve stiglo na naplatu. Jedan automobil upao je u jamu nakon što se obrušio potporni zid, a svi stanari iz okolne zgrade su evakuisani. Povređenih ili stradalih na svu sreću nije bilo.
Međutim, javnost traži odgovore ko je kriv i zašto se ponovo vraćamo na iste probleme?
Investitor, izvođač, zakon – ko je kriv?
Odmah nakon zabrinutih pogleda obližnjih stanara koji su objasnili da je to “slika i prilika države u kojoj živimo” i da ih je “odavno strah”, nametnulo se logično pitanje odgovornosti.
Za sada su se od nadležnih institucija oglasile sa dve: Više javno tužilaštvo u Beogradu i građevinska inspekcija. Dok je druga institucija zatvorila gradilište i naložila zabranu rada, pravosudni organ formirao je predmet i Službi za borbu protiv korupcije podneo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja.
Za sada nema uhapšenih, niti može da se nasluti da li bi do toga moglo sa dođe. Ipak, očigledno je da krivih ima, ali se postavlja pitanje odakle početi.
Građevinski inženjer Danijel Dašić nema dilemu da najveću krivicu snosi inspekcija Grada Beograda koja je morala da reaguje još na prvi znak bilo kakvih pukotina i promena, te da na taj način spreči da dođe do ovakvog epiloga. Po njegovom mišljenju, da je bilo veće kontrole, šteta bi odavno bila sprečena.
Sa druge strane, za njegovog kolegu geologa Zorana Đajića odgovornost je bliža i konkretnija – najpre je snose ljudi koji su na samom gradilištu.
“Treba početi od projektanata. Ne znamo da li je uopšte imao geomehanički elaborat. Teren na kome je iskopana temeljna jama i okolne zgrade izgrađen je od deluvijalnog glinovitih zastura. To je materijal koji je jako nezgodan za gradnju, ali onaj ko je projektovao morao je to sve da sagleda. Ovde je odgovorno lice Milan Milenković, diplomirani inženjer arhitekture koji je i odgovorno lice na samom gradilištu. Direktno je odgovoran imenom i prezimenom za ovo što se radilo. Tu je i Goran Stefanović koji je vrši stručni nadzor. Za sve ono što se dešava, dobro ili loše, oni lično polažu račune”, objašnjava Đajić za “Vreme”, konkretizujući u kom smeru bi ispitivanje trebalo da ide.
Naš sagovornik podseća da zbog toga postoje građevinske table na gradilištima jer upravo one sadrže podatke čija je odgovornost za ono što se dešava na terenu.
“Moramo se navići da iza svakog problema stoji ime i prezime jer odgovaraju svojom licencom”, jasan je Đajić.
Model iz Dubljanske i Vidovdanske
Urušavanje u Vojvode Vlahovića nije incident već fenomen koji je upisan u portfolio gradnje u Beogradu. U medijskoj kakofoniji i svakodnevnoj hiperpodukciji sadržaja gotovo da je zaboravljen slučaj u Dubljanskoj ulici iz 2008. godine, takođe u Beogradu. Nesavestan rad preduzeća OPTOS pri kopanju temelja buduće zgrade pretvorio se u agoniju četiri porodice, kada su im se kuće urušile u rupu iskopanu za temelje. U poslednjem trenutku spaseni su životi pojedinih članova porodica, a danas je na ovom mestu korov. Muke ovih stanara nisu bili tema za lokalne vlasti.
Sličan je slučaj i sa stanarima u Vidovdanskoj ulici 2a gde je pre više od 5 godina, u leto 2021. godine, kopanje temeljnih jama na gradilištu doveo do rušenja zgrade na susednom placu.
Zaboravljene žrtve
Pomalo zaboravljeni Goran Vesić je 18. avgusta 2021. godine, kao zamenik gradonečelnika Beograda, mesec dana od urušavanja svečano uručio ključeve privremenih stanova oštećenima i obećao da će se nova zgrada izgraditi kroz godinu dana. Četiri godine od tada i pet nakon rušenja situacija je ista: novih stanova nema, a porodice koje su uspele da spasu glavu i dalje su u privremenim smeštajima čekajući pravdu i nove stanove.
Zorica Stanimirović, stanarka koja je oštećena u Vidovdanskoj, kazala je da joj se godinama od nadležnih niko ne obraća, ali da su se sada pojavili novi problemi. Istovremeno, rušenjem u Vojvode Vlahovića ponovo su se joj se javile stare slike koje su je uznemirile i podsetila na njihovu tragediju.
“Mi smo i dalje u privremenom smeštaju. Još 5. aprila 2022. godine potpisali smo ugovor sa Gradom u kom se nalaže da nam u roku od 24 meseca sazidaju zgradu da bismo dobili nove stanove. Taj april je odavno prošao, tamo se ništa ne dešava. Jednostavno, zaboravljeni smo pa smo bili smo prinuđeni da tužimo Grad. Novost je da su nam od 30. marta ove godine do juna četiri puta dolazile po dve osobe da procene vrednost stana. Došli su sa namerom da slikaju unutrašnjost objekta. Šta ima da procenjuju vrednost moju i stana? Poslednji put nismo dozvolili da slikaju”, objašnjava sagovornica “Vremena” i skreće pažnju na moguće pritiske.
U međuvremenu, nastavlja Stanimirović, predmet tapka u mestu i dešava se institucionalni ping-pong. Niko nije nadležan, život prolazi, ali ipak je država o nekome mislila. Investitor je svoje troškove naplatio, ali stanari sve ove godine i dalje žive u privremenim smeštajima.
“Investitoru su nadoknađeni troškovi od 70.000 evra, a 7 porodica je ostalo bez svega što su imale. To je toliko strašno da ne mogu ni da objasnim sebi kako je to moguće. Zamislite, investitor je dobio 6 meseci nanogicu, a njegov sin godinu dana uslovno. Tek u novembru ćemo imati prvi put suočavanje na sudu nakon pet godina”, ispričala je stanarke nekadašnje zgrade u Vidovdanskoj 2a.
Sistemski problem
Pomenuti slučajevi nisu samo nabrajanje pojedinačnih problema na gradilištima već ilustracija višegodišnjih vapaja struke da se redefinišu zakonske osnove. Konkretno govoreći, bez bilo kakvog podsticaja ili žmurenja na jedno oko državnih struktura gradilišta ne bi izgledala ovako kako smo ih secirali u pređašnjim redovima. Zbog toga stručnjaci upozoravaju da sve vodi do državnih organa.
Dragan Dingarac, inženjer, projektant i vlasnik privatne firma objasnio je da postoje dve grupe problema.
“Sa jedne strane to je nesumnjivo državna uprava, odnosno set zakona pravne regulative koji omogućava da se ovakve stvari dešavaju. To nije sada nastalo, već sredinom devedesetih godina kada dopuštena divlja gradnja da bi ljudi mogli da se snađu. Država je odgovorna i zato što inspekcijske službe nisu odradile svoj posao, pozivane su ranije da izađu na teren”, objasnio je Dingarac probleme za Novu.
Dodao je da je sa druge strane problem struka, odnosno inženjeri, koji imaju određene obrasce i koji, nažalost, ustuknu kad im dođe investitor.
“Zbog rasta na doing biznis listi gde je jedna od bitnih stavki vreme za izdavanja dozvole, proces je ubrzan, ali ne time što su rešeni problemi, već zato što je proces dobijanja dozvole za izgradnju u potpunosti obesmišljen”, smatra je inženjer Dingarac.
Šapićeva beogradska omerta
Nije više ni vest da se gradonačelnik Beograda ne pojavljuje na najvažnijim događajima u gradu, pa je tako i ovoga puta odlučio da je najbolje ćutati i ne pojavljivati se. Imajući u vidu da su tu i dalje stari problemi iz Vidovdanske, a da su se pojavili novi iz Vojvode Vlahovića kontaktirali smo Aleksandra Šapića u nameri da dobijemo odgovore, ali nije želeo da komentariše slučaj uz kratak komentar “da slobodno pišemo šta želimo”.
Kragujevac, Prokop, Pančevac…
Nisu samo Beograđani noći provodili zabrinuti za svoju bezbednost. Krajem novembra 2025. godine došlo je do urušavanja potpornog zida i puta kod naučnog kompleksa Centar za izvrsnost u Kragujevcu, koji je izazvao popriličnu buru u gradu u srcu Šumadije. Na sreću povređenih nije bilo, ali mnogi su se zapitali zašto je do toga uopšte došlo, imajući u vidu da su radovi tamo prethodno trajali godinama. Temelje na Centru izvrsnosti u Kragujevcu još davne 2016. položio je nekadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, a završeni su 2024. Godine. Vredeli su više od 23 miliona evra što je dodatno pojačalo sumnju u kvalitet uprkos ogromnim investicijama.
Kada je reč o investicijama, godinama se ulagalo i u Prokop, glavnu železničku stanicu u Beogradu o čijoj bezbednosti se vrlo zabrinuto govorilo među putnicima, ali i stručnoj javnosti. U više navrata je skrenuta pažnja na pucanja peronskih greda, zbog čega se postavljalo pitanje u kakvom je stanju statika na konstrukciji koju svakodnevno koriste hiljade građana.
Da nešto nije bilo u redu praktično su priznali i iz Infrastruktura železnica Srbije. To preduzeće je prošle godine raspisalo tender za sanaciju peronskih greda jer je, navodi se u dokumentaciji, Institut za materijale Građevinskog fakulteta ispitivanjima utvrdio da je u postojećim gredama manje armature nego što je predviđa projekat Energoprojekta iz 1996. Godine. Nakon toga se izvršila rekonstrukcija. Kako se radilo i gradilo možda najbolje potvrđuje to što Prokop radovno kisne.
Na rekonstrukciju čeka i Pančevački most koji se nalazi u prilično ruiniranom stanju. Iako je u više navrata pominjano da je sve spremno za rekonstrukciju, očigledno je nedostatak novca ključan faktor za prolongiranje obnove, ali i gotovo nepostojeći alternativni pravci za one koje žive u Krnjači, Borči, Pančevu jer je to jedini most na levoj obali Dunava.
Da je stanje sa mostom zabrinjavajuće potvrđuje i zabrana za prelaske teretnim vozilima težim od 12 tona. Plan je da se krene u veću obnovu sledeće godine, iako za sada nema čvrstih garancija da će do toga i doći.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
