Grci više ne moraju da se zadovoljavaju samo sećanjem na evropsku titulu iz 2004. Sistemski rad Saveza, ulaganja klubova i generacija novih fudbalera sada daju rezultate. Uz Ivana Jovanovića na klupi, srpski treneri i fudbaleri imaju važnu ulogu u preporodu grčkog fudbala
Fudbalska reprezentacija Grčke je nakon Srbije (2:1) pobedila i Nemačku (1:0) u Auzburgu i tako ciklus u A Ligi nacija otvorila sa dve pobede. Tako postepeno na naplatu dolazi sistemski rad grčkog saveza.
Grčka je bila prvak Evrope 2004. kada je s rudimentarnim fudbalom došla do titule. Od tada su Grci bili učesnici samo dva Evropska prvenstva i dva Svetska prvenstva. Poslednjih godina dešava im se preporod pod vođstvom srpskog trenera Ivana Jovanovića.
Jovanović je kao igrao za Loznicu i Rad, a u Grčku je otišao krajem osamdesetih, u Iraklis. Početkom 21. veka počeo je trenersku karijeru u Grčkoj. Tokom 25 godina trenerskog rada najvećim delom bio je u grčkoj sferi fudbala, računajući i kiparski APOEL, s kojim je igrao četvrtfinale Lige šampiona.
Kao trener je radio i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je trenirao Al Nasr i selekciju UAE od 2013. do 2020. godine.
Po povratku u Grčku preuzeo je Panatinaikos, s kojim je 2023. osvojio trofej Kupa Grčke, što ga je preporučilo da preuzme nacionalni tim u avgustu 2024. godine.
Grčka je krajem prethodne decenije uvidela da joj je potrebna reforma fudbala. Grčki fudbalski savez je odlučio da se uloži u trenerski kadar, koji će raditi s mlađim kategorijama. Taj poduhvat nazvali su „renesansa“. O tome svedoči podatak da je u sezoni 2019/20. bilo 665 trenera s UEFA licencom za rad sa decom, a do 2023. taj broj je porastao na 1886 trenera.
Cilj je bio da se standardizuje nivo rada i da deca od šest do 14 godina steknu dovoljna znanja o fudbalskim osnovama – razvoju tehnike i brzini donošenja odluka. Umesto da se razvoj mladih fudbalera prepusti klubovima i pojedincima, ideja je bila da se podigne standard rada u celoj zemlji.
Rezultati takvog pristupa ne mogu da se pojave odmah. Potrebne su godine da generacija koja je prošla kroz novi sistem stigne do seniorskog fudbala. Grčka sada ulazi upravo u period u kojem se efekti takvog rada mogu videti na reprezentativnom nivou.
Pored razvoja reprezentativnog fudbala, koji je podstakao savez, paralelno se dešavao i razvoj klupskog takmičenja. Grčko prvenstvo je dugo važilo za nekvalitetno.
Dugo su ga pratile afere vezane za nameštanje utakmica, huliganizam i nizak kvalitet fudbala. Olimpijakos je dominirao, a na evropskoj sceni nijedan klub nije beležio uspehe.
Od 2011. Olimpijakos je osvojio sedam uzastopnih titula. Bio je to rezultat krize grčkog fudbala i velikog ulaganja grčkog kontroverznog biznismena Evangelosa Marinakisa. On je uložio u rekonstrukciju i modernizovanje klupskog trening centra, stvorivši tako bolju podlogu za razvoj mladih fudbalera.
Rezultat tog ulaganja video se 2024. kada je Olimpijakos osvojio dva evropska trofeja. Najpre su igrači do 19 godina osvojili omladinsku Ligu šampiona, a potom je seniorski sastav osvojio Ligu konferencija.
Bio je to prvi evropski trofej za neki seniorski grčki klub.
Paralelno s podizanjem nivoa kvaliteta u Pireju, i konkurencija je bivala kvalitetnija. Atinski AEK je 2018. prekinuo dominaciju Olimpijakosa nakon sedam godina, potom je titulu osvajao i solunski PAOK. U oba kluba važnu ulogu su imali srpski internacionalci.
Marko Nikolić je trener atinskog AEK-a, koji je aktuelni šampion Grčke i učesnik Lige šampiona. Najbolji strelac AEK-a prethodne sezone bio je srpski napadač Luka Jović.
Pogledajte ovu objavu na Instagramu.
Pored Jovića, za AEK su tokom prethodnih sezona nastupali Marko Grujić i Mijat Gaćinović, koji je pre AEK-a igrao za Panatinaikos pod vođstvom Ivana Jovanovića.
S druge strane, kapiten PAOK-a je Andrija Živković, koji već šest godina nastupa za solunski klub, s kojim je osvojio jedno prvenstvo Grčke.
U Panatinaikosu su, pored Gaćinovića, nastupali i srpski reprezentativci Filip Đuričić, Nemanja Maksimović i Filip Mladenović.
Tokom renesanse grčkog fudbala, koja je bila potpomognuta planskim radom Saveza i podizanjem kvaliteta grčkog prvenstva, izrasla je generacija kvalitetnih fudbalera.
Posebno je zanimljivo da se efekat razvoja ovog leta može pratiti kroz tržište. Grčki fudbaleri više ne čekaju priliku u većim evropskim ligama, već sve više njih prelazi direktno u klubove koji se bore za najviše ciljeve.
U sastavu Grčke koji je nastupio u Beogradu u četvrtak bio je fudbaler prvaka Engleske i vicešampiona Evrope Hristos Colis (24), koji se nametnuo u Arsenalu i prva je opcija trenera Mikela Artete na levom krilu. On je ponikao u PAOK-u, a pre Londona je igrao u Noriču, Tventeu i Klub Brižu.
Ovog leta su takođe Grci pojačali vicešampiona Nemačke Borusiju Dortmund. U nemački klub došli su Janis Konstantelias (23) i Konstantinos Karecas (18). Obojica su dovedena s velikim očekivanjima, ali je Konstantelias doživeo povredu koja ga je udaljila s terena na nekoliko meseci.
To nisu izolovani slučajevi. Još jedan pokazatelj širine generacije je činjenica da je Hal Siti, novajlija u Premijer ligi, ovog leta doveo dvojicu Grka. Hrvatski trener Sergej Jakirović se letos odlučio da dovede Konstantinosa Colakisa, golmana koji je najzaslužniji za pobedu Grčke nad Nemačkom, i veznjaka Olimpijakosa Hristosa Muzakisa (19).
Takođe, Roma je dovela Grka Konstantinosa Kuliarakisa (22), štopera koji je pojačao rimski klub, koji ove sezone važi za potencijalno iznenađenje u italijanskom prvenstvu.
Pored zvezda prelaznog roka ovog leta, Grci već godinama predstavljaju bitne šrafove lisabonskih klubova. Tako je najbolji strelac Benfike Vangelis Pavlidis (27), dok su starteri u Sportingu Fotis Ioanidis (26) i Grigoris Vajanidis (25).
Strelac pobedničkog gola protiv Srbije, Anastasios Duvikas (27), od prošlog leta nastupa za Komo, koji se prethodne sezone prvi put plasirao u Ligu šampiona. Takođe, i Haralampos Kostulas je prethodnog leta iz Olimpijakosa stigao u Premijer ligu, u Brajton, gde je već postao važan deo napadačkog sastava.
Pored novajlija na najvišem nivou koji će tek doći do vrhunca, Jovanović može da računa i na iskusne fudbalere poput Konstantinosa Mavropanosa (28), igrača Vest Hema, i asistenta za pobednički gol protiv Srbije, Konstantinosa Cimikasa (30), koji godinama nastupa za Liverpul.
Upravo je u tome možda i najveća promena u odnosu na prethodne decenije. Grčka više nema samo jednu generaciju koja je napravila izuzetan rezultat, kao što je to bio slučaj 2004. godine. Sada ima sistem koji proizvodi igrače, klubove koji ih razvijaju i fudbalere koji sve ranije dolaze do najvećih evropskih scena.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Prvo kolo ABA lige nije odigrano, a sada je pod znakom pitanja i drugo. Spor između čelnika lige i sudija oko naknada i dalje traje. Mogli bi da se nađu na 700 evra po utakmici
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
