Čak 45.000 učenika u okviru incijative „Školski štrajk protiv vojne obaveze“ demonstriralo je protiv mogućeg uvođenja vojne obaveze u Nemačkoj
U mnogim gradovima Nemačke u petak su održani protesti hiljada učenika protiv mogućeg uvođenja obaveznog vojnog roka. Organizatori iz saveza „Školski štrajk protiv vojne obaveze“ pozvali su na demonstracije širom Nemačke i poručili:
„Ne želimo da budemo primorani na vojnu obavezu i ne želimo da idemo u rat. Nastavićemo borbu protiv vojne obaveze i militarizacije.“ Na sajtu incijatvie piše: „Bogati hoće rat, omladina hoće budućnost“.
Pod sloganom „Ne vojnoj obavezi, civilnoj službi i ratu“, aktuelni školski štrajk bio je usmeren je protiv spekulacija o mogućem uvođenju civilne službe, kao i protiv vojne vežbe Bundesvera „Red Storm Charlie“, koja se u Hamburgu održava od četvrtka do subote, 26. septembra, piše DW.
Organizatori su saopštili da je na ulice izašlo više od 45.000 učenika u oko 100 gradova širom zemlje.
Policija je objavila podatke samo za pojedine demonstracije: u berlinskoj četvrti Veding demonstriralo je 2.400 ljudi; u Frankfurtu ih je bilo 180, u Štutgartu 200, u Nirnbergu 400, a u Minhenu 700. U Hamburgu se nekoliko stotina ljudi okupilo u blizini Glavne železničke stanice.
Prema navodima organizatora, Ministarstvo odbrane je 18. septembra potvrdilo da se od jula sprovode prvi lekarski i regrutni pregledi osamnaestogodišnjih muškaraca.
„Među njima je i više od 1.000 onih koji su u upitniku Bundesvera naveli nulu od deset poena kada je reč o interesovanju za vojnu službu“, kritikuju organizatori.
„Najpre upitnici, sada i najavljene prisilne regrutacije, koje zapravo nisu trebalo da počnu pre jula 2027. Savezna vlada ozbiljno namerava da postepeno uvede vojnu obavezu. Odgovori na upitnike pokazuju da mladi ne žele u Bundesver“, rekao je za nemačku novinsku agenciju DPA portparol inicijative „Školski štrajk protiv vojne obaveze“ Bela Brajtner.
Učenici koji su učestvovali u akciji izrazili su zabrinutost. Smatraju da ulaganja u Bundesver oduzimaju novac tamo gde je on zaista potreban: u obrazovanju i socijalnoj oblasti.
„Posebno nas, naravno, brine to što će nam najmanje pola godine biti oduzeto kako bi nas učili kako da pucamo na ljude i kako da, ako zatreba, ubijamo ljude. Treba da budemo osposobljeni da služimo interesima koji nisu naši“, rekao je u Hamburgu šesnaestogodišnji Elijas.
Pokret „Školski štrajk protiv vojne obaveze“ protivi se, prema rečima organizatora, svakom koraku ka ponovnom uvođenju vojne obaveze i drugih oblika prinudnog služenja. Zahteva se povlačenje Zakona o modernizaciji vojne službe i hitna obustava regrutnih pregleda.
Zakon o novoj vojnoj službi u Nemačkoj stupio je na snagu u januaru 2026. Njegova srž je obavezan lekarski pregled i popunjavanje upitnika za muškarce rođene 2008. godine i kasnije. Na taj način se regrutuju dobrovoljci.
Ukoliko se zacrtani ciljevi ne ostvare, Bundestag može doneti odluku o uvođenju obaveznog vojnog roka.
Cilj novog Zakona o vojnoj službi jeste da se broj aktivnih vojnika i vojnikinja Bundesvera do 2035. godine poveća na nivo između 255.000 i 270.000.
Ove godine Bundesver je ostvario svoj cilj o minimalnom broju osoblja od 186.000 vojnika. Na dan 31. jula u trupama je bilo oko 186.700 muškaraca i žena, saopštilo je Ministarstvo odbrane u avgustu. To je najveći broj vojnika u poslednjih 13 godina.
Bundestag je obavezno služenje vojnog roka suspendovao 2011. godine.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Slanje verske relikvije u boj može delovati neobično, ali otkako je Rusija 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu punog obima, Moskva nastoji da iskoristi svaki mogući način mobilizacije
„Veštačka inteligencija je svakako dovoljno moćna da pokrene događaje koji uzrokuju milijardu mrtvih“, upozorio je Bil Gejts.
Prema podacima Nemačke federalne uprave za motorni saobraćaj skoro milion vozila Folksvagen i Audi u Nemačkoj moglo bi da imaju problem s volanom
Američki predsednik Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping sastali su se u Beloj kući, gde razgovaraju o trgovinskim odnosima, veštačkoj inteligenciji, tehnologiji i bezbednosti. Tramp je rekao da su dve zemlje ostvarile „ogroman napredak“, dok je Si pozvao na iskren dijalog i veću saradnju
Rusija bi u narednim mesecima mogla da pojača hibridne napade protiv država članica NATO-a, uključujući sabotaže i sajber-napade, ocenila je danska vojna obaveštajna služba. Danske vlasti upozoravaju da bi budući napadi mogli da imaju ozbiljnije posledice nego ranij
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
