Krajem avgusta poskupela su drva, a pelet se i dalje prodaje po veoma različitim cenama. Beogradske elektrane podnele zahtev za promenu cena toplotne energije od 1. oktobra
Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a nabavka ogreva za zimu već je uveliko počela. Na stovarištima i u oglasima građani najčešće traže drva, pelet, briket i različite vrste uglja, ali ove godine mnoge kupce dočekuju više cene pojedinih energenata.
Posebno je, prema navodima trgovaca, krajem avgusta poskupela su drva, dok se pelet i dalje prodaje po veoma različitim cenama, u zavisnosti od proizvođača, kvaliteta i mesta kupovine. Istovremeno, ugalj je uglavnom zadržao prošlogodišnji nivo cena, piše portal Nova.
Ogrevno drvo i dalje važi za jednu od povoljnijih opcija u poređenju sa grejanjem na struju ili gas, ali je ove godine njegovu cenu povećala veća potražnja i rast troškova.
Na oglasima se mogu pronaći bukva, grab, cer, hrast i bagrem, a pojedini prodavci nude i drva upakovana u džakove, kao i ljuske za potpalu. Cene kubika zavise od vrste drveta, kvaliteta i dostave i kreću se od oko 6.000 do 8.000 dinara, dok kod pojedinih prodavaca dostižu i 10.000 dinara, naročito kada je u cenu uključena dostava na adresu.
Na stovarištima je cena uglavnom nešto viša. Na jednom stovarištu u okolini Novog Sada kubik se prodaje za oko 10.500 dinara, dok se sečenje i cepanje dodatno naplaćuju po 500 dinara. U Beogradu cena može biti viša za još 2.000 do 3.000 dinara.
U odnosu na prošlu godinu, drva su tako skuplja za oko 2.000 do 3.000 dinara po kubiku.
Za domaćinstvo koje zagreva približno 60 do 100 kvadratnih metara procenjuje se da je za prosečnu grejnu sezonu potrebno između sedam i 12 kubnih metara drva. Pri ceni od 10.000 dinara po kubiku, to znači trošak do oko 120.000 dinara, odnosno približno 1.000 evra. Većoj kući ili domaćinstvu, naravno, potrebno je i više ogreva.
Pored drveta, na tržištu je prisutan i briket. Njegova cena se trenutno kreće oko 36.000 dinara po toni, što ga čini jeftinijom opcijom u odnosu na drva prema navedenim cenama.
Na konačan iznos koji domaćinstvo plaća utiče i transport. Dostava se kod velikog broja prodavaca dodatno obračunava, pa cena istaknuta na oglasu ili stovarištu ne mora predstavljati konačan trošak.
Za razliku od drveta i peleta, ugalj ove sezone nije pretrpeo značajniji rast cena. Prema dostupnim informacijama sa stovarišta, tona uglja u Srbiji košta između 15.000 i 28.000 dinara, u zavisnosti od vrste, kvaliteta i porekla.
Trgovci navode da su cene uglavnom stabilne, što povezuju sa umerenom potražnjom i činjenicom da su pojedine druge vrste ogreva značajno poskupele.
I ugalj se može pronaći putem oglasa, gde se nude sirovi i sušeni, kameni i drveni ugalj. Najskuplji je sušeni, dok je među jeftinijim varijantama drveni ugalj, odnosno lignit.
Kao i kod drugih vrsta ogreva, prevoz do kuće može dodatno povećati konačnu cenu.
Pelet ostaje jedan od najzastupljenijih načina grejanja na čvrsto gorivo, pre svega zbog komfora i mogućnosti automatizacije sistema. Međutim, cena značajno zavisi od proizvođača, kvaliteta i prodajnog mesta.
Trenutno se tona, odnosno paleta peleta, može naći za oko 33.000 ili 34.000 dinara, ali cene idu i do 50.000 dinara. Na oglasima se nude različite varijante, od peleta koji se reklamira kao „originalni“ bukov, preko A1 i A2 kvaliteta sa garancijom, do proizvoda koji se prodaju kao jeftiniji ogrev nižeg kvaliteta.
Jedan od oglasa, na primer, navodi cenu od 44.000 dinara, dok se pakovanje od 65 džakova po 15 kilograma nudi za oko 400 evra. S druge strane, moguće je pronaći i pelet po ceni od oko 32.000 dinara, uz napomenu prodavca da je reč o proizvodu nižeg kvaliteta.
Problem za kupce nije samo cena. Prema navodima trgovaca, na pelet se u pojedinim slučajevima čeka i do dve nedelje.
Razlog zbog kojeg ga domaćinstva ipak biraju jeste jednostavnije korišćenje. Za razliku od klasičnog drveta i uglja, nema svakodnevnog cepanja, slaganja i višestrukog loženja. Peći i kotlovi automatski doziraju gorivo i održavaju temperaturu, dok je spremnik potrebno dopunjavati tek nakon nekoliko dana.
Kod kvalitetnog peleta sagorevanjem ostaje oko jedan odsto pepela, pa je čišćenje sistema ređe i jednostavnije. Standardni džakovi od 15 kilograma takođe zauzimaju znatno manje prostora od količine drveta ili uglja koja bi bila potrebna za približno istu količinu proizvedene toplote.
Kada je reč o građanima koji koriste daljinsko grejanje, 23. septembra objavljeno je da su Beogradske elektrane Sekretarijatu za energetiku podnele zahtev za promenu cena toplotne energije od 1. oktobra.
Prema predlogu, varijabilni deo cene za stambeni prostor bio bi smanjen sa 8,21 na 7,76 dinara po kilovat-satu bez PDV-a, dok bi za poslovni prostor cena pala sa 10,02 na 9,46 dinara po kilovat-satu.
Istovremeno bi fiksni deo za snagu za stambene i poslovne korisnike bio povećan sa sadašnjih 6.350,58 na 7.494,86 dinara po kilovatu godišnje.
Kod obračuna prema zagrevanoj površini i instalisanoj snazi predloženo je povećanje cene za stambene korisnike za 9,44 odsto – sa 1.679,35 na 1.837,89 dinara po kvadratnom metru godišnje, bez PDV-a.
Predlogom je obuhvaćena i topla voda, čija bi cena za sve potrošače bila povećana za deset odsto.
Ni korisnici električne energije nemaju mnogo razloga da očekuju potpuno mirnu sezonu. Prema navodima stručnjaka, dogovor o povećanju cene struje već je postignut, ali još nije određen datum početka primene niti konačan procenat.
Povećanje bi moglo da usledi tokom oktobra ili do kraja godine, a procene se trenutno kreću između 3,7 i 4,7 odsto.
Tako će konačan trošak grejanja ove zime zavisiti ne samo od vrste energenta koju domaćinstvo koristi, već i od njegove potrošnje, površine koju zagreva, kvaliteta ogreva, troškova dostave i eventualnih promena cena energije tokom same grejne sezone.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Zašto ljudi koji su prebacili 50. godinu života nisu više poželjni na tržištu rada? Umesto da budu karike u jeku poslovne moći, poslodavci ih masovno diskriminišu zbog starosti
Pojavili su se lažni i klonirani portali koji automatski preuzimaju sadržaje profesionalnih redakcija i objavljuju ih na domenima koji mogu da dovedu publiku u zabludu. Poslednja meta napada je portal N1. Pre toga je nastala stranica Vesti Vreme koja kopira naziv i vizuleni identitet nedeljnika Vreme
Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je izmene Zakona o javnom redu i miru. Postoji bojazan da bi to moglo da znači povratak verbalnog delikta, odnosno cenzure za izgovorenu reč kakva je postojala u SFR Jugoslaviji
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije VJT-a je Službi za borbu protiv korupcije naložilo da prikupi potrebna obaveštenja i dokumentaciju kako bi se utvrdile sve okolnosti urušavanja potpornog zida u ulici Vojvode Vlahovića na Voždovcu
MUP je tokom sedmodnevne međunarodne akcije kontrole saobraćaja otkrio preko 40 hiljada prekršaja prekoračenja brzine od kojih su gotovo osam i po hiljada otkriveni i sankcionisani u zonama škole
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
