Stiže li u Srbiju politička cenzura društvenih mreža

Prvo što je zaštitnik građana u Srbiji komentarisao kada je najavio da će predložiti  izmene Zakona o javnom redu i miru, jeste da „ne želi da uvede verbalni delikt, odnosno cenzuru. Oni koji poznaju dosadašnji rad Zorana Pašalića – upravo od toga i strahuju.

Zaštitinik građana je ipak odao da bi se izmenama zakona  „određena ponašanja na društvenim mrežama tretirala slično kao i kada se događaju u javnom prostoru“.

„Kada neko kritikuje da nedovoljno dobro radim svoj posao, bez obzira da li to čini argumentovano ili bez dokaza, to ne spada u domen ovog predloga. Ali ako neko preti da će nasrnuti na mene, moju porodicu, meni bliske ljude, ili me direktno vređa, e to je već nešto drugo. To je onda predmet ovih izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru“, obrazložio je Pašalić za Radio Beograd šta bi nakon izmena zakona moglo da se sankcioniše.

Rekao je da su društvene mreže postale prostor koji obiluje uvredljivim sadržajima i govorom mržnje.

Hapšenje Kristal Met Dejmona

Vlasti u Srbiji već godinama razmišljaju kako bi mogli da ograniče ljude koji govore protiv njih. Tako su poslednjih nekoliko godina, na primeru privođenja i hapšenja nekih od svojih najglasnijih kritičara, poslali već po koju poruku – da paze šta govore.

Kada je Marko Marjanović u aprilu na društvenoj mreži X objavio broj mobilnog telefona predsednice Skupštine Srbije – obraćajući se svojim gotovo 68.000 pratilaca – čak su i najveći protivnici vladajuće elite, koja se nalazi pod velikim pritiskom, znali da je prešao granicu.

Međutim, ono što je usledilo delovalo je podjednako nesrazmerno, pisao je Balkan Insight.

Marjanović (38), poznatiji pod onlajn pseudonimom „Kristal Met Dejmon”, uhapšen je u Čačku i optužen za krivično delo proganjanja, za koje je zaprećena kazna do deset godina zatvora. Takođe mu je na tri meseca zabranjeno korišćenje društvenih mreža i prisustvovanje prijavljenim ili neprijavljenim javnim skupovima, uz obavezu da se javlja policiji svakih 15 dana.

Tri meseca kasnije, te mere su produžene. Tužilaštvo ga je teretilo za širenje lažnih informacija i izazivanje panike i nereda. Marjanović je i ranije hapšen zbog istog krivičnog dela, uključujući i slučaj kada je upozoravao na predstojeći „državni udar”.

Privođenje Dejana Ilića

Nedelju dana pre Marjanovićevog hapšenja u aprilu, poznati novinar i kolumnista liberalnog sajta „Peščanik”, Dejan Ilić, priveden je zbog izjave na televiziji u kojoj je pozvao vlasti da otvore vrata „prelaznoj vladi” ili se suoče sa činjenicom da će „krv teći ulicama i da ćemo izgubiti ko zna koliko života”.

Dejan Ilić je rekao za BIRN da protiv njega nije podignuta optužnica, ali su mnogi njegov slučaj protumačili kao novo upozorenje svima koji bi mogli biti u iskušenju da zaoštre retoriku.

„Verujem da je jedina svrha svih ovih neosnovanih hapšenja zastrašivanje”, rekao je Vladica Ilić (koji nije u srodstvu sa Dejanom Ilićem), šef pravnog tima Beogradskog centra za ljudska prava za BIRN.

„Poruka glasi: ovo će vam se desiti ako to učinite. Vlasti znaju da je mnogo teže uticati na ljude poput Dejana Ilića ili Marka Marjanovića, ali je lakše uticati na druge koji nisu toliko poznati. Zato je cilj neosnovane krivičnopravne represije zastrašivanje ljudi.”

Šta je verbalni delikt

Verbalni delikt je kolokvijalni naziv za kažnjavanje zbog izgovorene ili napisane reči, odnosno verbalnog izražavanja koje vlasti tretiraju kao prekršaj ili krivično delo. Verbani delikt se primenjivao u SFRJ, gde se pod ovim nazivom podrazumevalo krivično delo „neprijateljske propaganda“ iz člana 133. Krivičnog zakona.

Svako ko je kritikovao vlast, društveni poredak, Josipa Broza Tita ili verbalno dovodio u pitanje tekovine revolucije mogao je završiti na zatvorskoj kazni. Srbija i dalje ima ovaj član zakona, iako su ga druge zemlje bivše Jugoslavije izbacile iz svog zakonodavstva.

Danas državani funkcioneri kroz zakone (poput Zakona o javnom redu i miru ili predlozima izmena krivičnog zakonodavstva) pokušava da sankcioniše javnu kritiku funkcionera ili političkih odluka.

Rasprave o „povratku verbalnog delikta“ često se vode u trenucima kada nadležni organi najave strože kazne za pretnje, uvrede i govor mržnje na internetu i društvenim mrežama, pri čemu kritičari strahuju da se ove mere mogu zloupotrebiti za gušenje slobode govora, dok zvaničnici tvrde da štite javni red i bezbednost.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!