Evropski obaveštajci: Moskva planira odlučnije akcije protiv NATO-a

Više evropskih obaveštajnih zvaničnika upozorilo je da bi Rusija u narednim mesecima mogla da preduzme potez kojim bi testirala spremnost NATO-a, uključujući ograničeni upad na teritoriju neke članice Alijanse. Istovremeno, obaveštajne službe baltičkih zemalja upozoravaju da nema pokazatelja neposrednog napada, objavio je britanski Gardijan.

Upozorenja o mogućoj novoj eskalaciji stižu u trenutku kada se rat Rusije i Ukrajine nastavlja, a napadi dronovima i raketama postaju sve intenzivniji.

Poljski premijer Donald Tusk rekao je u parlamentu da procene obaveštajnih službi ukazuju na mogućnost da Rusija u narednim mesecima izvede napad dronovima ili raketama na teritoriju NATO-a, kako bi pokušala da pokaže da je član 5 Severnoatlantskog ugovora „više teorijski nego praktičan“.

Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je Tuskova upozorenja kao „utemeljena i dobro dokumentovana“, a u petak je u Parizu okupio lidere političkih stranaka i kandidate za predsedničke izbore 2027. godine. Jedna od tema sastanka bile su i procene o rastućoj pretnji koju predstavlja Rusija.

Foto: AP Photo/Francisco Seco

„Meseci, a ne godine“

Direktor češke Bezbednosno-informativne službe (BIS) Mihal Koudelka rekao je za Gardijan da se kao jedan od mogućih scenarija ne može isključiti ograničeni upad na teritoriju NATO-a koja se graniči sa Rusijom.

„Moguće je. To bi moglo da uključuje ograničeni upad, provokacije pod lažnom zastavom ili masovnu kampanju uticaja“, rekao je Koudelka.

Prema njegovoj proceni, takav scenario mogao bi da se dogodi u „mesecima, a ne godinama“, ali je istovremeno naglasio da mnogi rade na tome da do takvog razvoja događaja ne dođe.

Baltičke zemlje, međutim, mnogo su opreznije u procenama o neposrednoj opasnosti od ruske vojne akcije.

Normunds Mežviec, direktor latvijske državne bezbednosne službe VDD, rekao je da nema pokazatelja neposrednog napada.

„Ne vidimo pokazatelje neposrednog napada“, rekao je Mežviets, dodajući da postoje znaci da Moskva priprema mogućnost odlučnijeg delovanja u Evropi, ali da nije jasno da li je reč o konkretnim planovima ili delu šire strategije destabilizacije.

„I dalje je otvoreno pitanje da li imaju direktne i konkretne planove ili je sve to samo deo njihovih ukupnih pokušaja da šire strah i neizvesnost u zapadnom društvu“, rekao je.

Baltičke zemlje pozivaju na smirenost

Zbog toga se pojedine baltičke zemlje sada nalaze u neobičnoj situaciji. Njihovi zvaničnici godinama su upozoravali zapadnu Evropu na rusku pretnju, dok sada pozivaju na oprez u javnim porukama o mogućem neposrednom napadu.

Jonatan Vseviov, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Estonije, u subotu je upozorio na „paniku na društvenim mrežama“ povodom mogućeg napada.

„Ako postoji razlog da se plašimo napada, budite sigurni: jasno ćemo to reći. Do tada, ostanite mirni, nastavite dalje i podržite Ukrajinu“, napisao je na Iksu.

Mežviec je ocenio da je dobro što je zapadna Evropa ozbiljnije počela da shvata rusku pretnju.

Prema njegovim rečima, baltičke zemlje su pre 2022. godine stalno upozoravale zapadnoevropske partnere na Rusiju, ali njihova upozorenja uglavnom nisu bila prihvaćena. Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, pristup zapadnih zemalja se promenio.

Foto: AP Photo/Libkos, File

Moskva odbacuje mogućnost napada na NATO

Ni Koudelka ni Mežviec nisu želeli da otkriju na kojim konkretnim obaveštajnim podacima zasnivaju svoje procene o ruskim planovima.

Nisu komentarisali ni da li je iznenadna poseta direktora CIA Džona Retklifa Moskvi prošlog meseca bila, između ostalog, povezana sa upozorenjem Kremlju o posledicama eventualnog napada na NATO.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je odbacio navode o mogućnosti ruskog napada na NATO.

„To nema nikakve veze sa stvarnošću niti sa namerama Ruske Federacije“, rekao je Peskov.

Podsećanje na obaveštajna upozorenja iz perioda pre ruske invazije na Ukrajinu dodatno komplikuje procene. Američki zvaničnici su tokom 2021. i početkom 2022. godine više puta upozoravali da se Rusija priprema za invaziju, dok je Moskva to negirala.

CNN: Pripreme za mogući širi sukob sa Rusijom

Evropske zemlje pojačavaju pripreme za mogući širi sukob sa Rusijom, suočene sa intenziviranjem hibridnih napada, neizvesnošću oko američke posvećenosti odbrani NATO i iskustvima rata u Ukrajini, ocenio je analitičar CNN i bivši američki zvaničnik za nacionalnu bezbednost Bret Mekgurk.

Mekgurk navodi da su poslednjih dana evropski saveznici preduzeli niz mera koje ukazuju na povećanu zabrinutost zbog mogućnosti širenja rata izvan Ukrajine.

Belorusija je ove nedelje održala vojne vežbe u blizini Suvalki koridora, uskog kopnenog pravca između Poljske i Litvanije koji povezuje baltičke države sa ostatkom NATO. Francuski predsednik Emanuel Makron sazvao je poverljivi brifing za političke lidere, nakon čega su najavljene nove mere zaštite kritične infrastrukture od ruskih hibridnih napada.

Poljski premijer Donald Tusk upozorio je da bi Rusija mogla da izvede napade dronovima ili raketama na zemlje NATO i predstavi ih kao incidente. Velika Britanija je pozvala građane da se pripreme za mogući rat i obezbede zalihe hrane i vode, dok je nemački kancelar Fridrih Merc govorio o potrebi pripreme za „odlučujuće trenutke“ u odbrani Evrope.

I Švajcarska, koja tradicionalno vodi politiku vojne neutralnosti, usvojila je novu strategiju nacionalne bezbednosti koja predviđa veću otpornost i sposobnost odbrane od oružanog napada.

Mekgurk navodi da se evropske zemlje godinama suočavaju sa sajbernapadima, sabotažama, podmetanjem požara, napadima dronovima i drugim operacijama koje pripisuju Rusiji. Problem za NATO predstavlja to što takve aktivnosti mogu biti izvedene bez jasnog prelaska praga konvencionalnog rata.

Kao mogući scenario šire konfrontacije autor izdvaja Suvalki koridor, dug oko 100 kilometara, kojim su baltičke zemlje kopneno povezane sa ostatkom NATO. On ocenjuje da bi ograničena ruska vojna operacija, uz moguće učešće Belorusije, mogla da posluži za testiranje spremnosti članica Alijanse da primene odredbu o zajedničkoj odbrani.

Foto: AP Photo/Libkos, File

Rute: Nato vežba takve scenarije

Generalni sekretar NATO Mark Rute rekao je ranije da Alijansa redovno uvežbava takve scenarije i da bi napad izazvao snažan odgovor.

Rat u Ukrajini, prema Mekgurku, pokazao je da države za odbranu moraju imati ne samo oružje, već i elektroenergetske mreže otporne na napade, bolnice sposobne da zbrinu veliki broj žrtava, alternativne komunikacione sisteme i saobraćajnu infrastrukturu, kao i institucije koje mogu da funkcionišu pod dugotrajnim pritiskom.

Ove nedelje je NATO objavio ažurirane zahteve za nacionalnu otpornost, koji obuhvataju kontinuitet rada vlada, snabdevanje energijom, hranom i vodom, zdravstvenu zaštitu i komunikacije tokom krize i sukoba. Prema Mekgurku, Alijansa pritom proučava iskustva Ukrajine u održavanju ključnih službi tokom ruskih napada.

Autor ukazuje i na američki faktor, navodeći da su SAD istovremeno vojno angažovane u Evropi, na Bliskom istoku i u Indo-Pacifiku, zbog čega su njihovi resursi, uključujući protivvazdušnu odbranu, obaveštajne kapacitete i municiju, ograničeni.

Mekgurk ocenjuje da Rusija, čak i dok je angažovana u Ukrajini, ne mora da pokrene novu invaziju velikih razmera da bi testirala NATO. Prema njegovoj analizi, Moskva bi mogla postepeno da povećava pritisak kroz sabotaže, sajbernapade, pokušaje atentata, napade dronovima ili raketama i ograničene vojne operacije.

Zaključuje da se u Evropi završava period u kojem se rat smatrao malo verovatnim i da se države ponovo pripremaju za mogućnost oružanog sukoba, delom zbog procene da odvraćanje zavisi od toga kako rusko rukovodstvo procenjuje spremnost NATO i kakav bi bio odgovor SAD na širenje sukoba.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!