Trojka protiv mašinerije: Zašto studenti veruju u pobedu

„Već prvih dana postale su vidljive dve kampanje. Jedna ima televizijske frekvencije, institucije, gotovo neograničen novac i potpise prikupljene brzinom koja prkosi logici čitavog postupka“, piše „Vreme“ u novom broju.

„Druga ima ljude koji satima čekaju u redu, pešače stotinama kilometara, obilaze sela i pokušavaju da izgubljeno vreme nadoknade upornošću“, dodaje se u naslovnom tekstu Igora Božića.

Proglašenje Studentske liste pod rednim brojem tri, kampanja i izazovi – to je naslovna tema novog izdanja „Vremena“ koje je na kioscima od ovog četvrtka (17. septembar).

Filip Švarm u uvodniku piše da će studenti protiv medijski nadmoćnog režima biti upućeni na gerilsku kampanju: „Zahvaljujući duhovitosti, inteligenciji i kreativnosti u korištenju digitalnih platformi, plakata i parola, režimska propaganda im ne može ništa ko ni žaba lješnjaku.“

Mobilizacija slobodnih ljudi

Pišemo kako je predaja liste RIK-u pretvorena u feštu i reklamu. Za „Vreme“ govori i Aleksandar Čupić, jedan od kandidata, profesor Saobraćajnog fakulteta i otac šestoro dece.

O studentima kaže: „Ne treba oni mene da oslobađaju. Treba da se ono prelije na ljude koji su im donosili kiflice, ali nisu smeli da izađu iz automobila. Onaj ko se jednom oslobodio, ostaće slobodan šta god da se dogodi.“

Jovana Gligorijević u tekstu „Studentska lista razloga za pobedu“ piše da će u poslednjim sedmicama pred izbore Studentskoj listi biti potrebna „ista ona osobina koja ju je dovela do ovog trenutka: sposobnost da mobiliše ljude. To nije mala stvar, posebno u zemlji u kojoj je godinama postojalo uverenje da su izbori unapred određeni, da se ništa ne može promeniti i da je građaninu preostalo samo da bira između loših mogućnosti.“

Obećanja dok ne puknu

Ivan Milenković u svom članku poredi, uz sve razlike, poredi način vladavine Aleksandra Vučića i Donalda Trampa:

„Kao i kod Trampa, ne postoji kod Vučića nijedan drugi motiv osim očuvanja lične vlasti, ništa što bi koristilo zajednici, te svako obećanje koje daje nije tu da bi bilo ispunjeno već da bi umirio i mobilisao svoje (slabije obrazovane ili starije) glasače“, piše on i dodaje:

„Ako je suditi po tome što su i Tramp i Vučić sve slabiji, neke granice neispunjenih obećanja izgleda ipak postoje, naročito ako čitave zemlje odlaze u propast.“

Sve ove članke i intervjue čitajte u novom „Vremenu“ od četvrtka (17. septembar). Ili još bolje, odmah se pretplatite na digitalno ili štampano izdanje „Vremena“.