Nedelju dana posle napada, reditelj Stevan Filipović govori sporo, drukčije nego inače. Kaže, trudi se da bude koncizan. „Kognitivno sam skroz okej, nemam unutrašnja krvarenja u mozgu, ali jesam i dalje u nekom akutnom stanju“, kaže Filipović za Dojče vele.
Lekarski izveštaj je rekao – potres mozga, polomljen nos, kopče na nozi, par hematoma, povreda vrata…
Sve se odigralo ispred ćevabdžinice u centru Beograda nešto iza ponoći, a CINS je objavio i snimak sa nadzornih kamera.
Grmalj u prolazu otima telefon iz ruke Filipoviću. Kada se ovaj pobuni i pokuša da povrati svoj telefon, prilaze i drugi tipovi. Biva oboren i udaran – rukama, nogama, stolicom. Drugi ljudi ispred ćevabdžinice samo gledaju.
Prethodno je snimao tu grupu muškaraca dok su ispisivali uvredljive grafite protiv studenata na fasadi zgrade na uglu Nušićeve i Makedonske ulice. Snimke nije stigao da objavi, a sada su i izgubljeni jer Filipović je na daljinu obrisao sadržaj ukradenog telefona.
Pošto može da ga prati, kaže da je telefon lociran prvo kod stanice policije u Ulici Majke Jevrosime – a to je manje od pet minuta pešice od mesta napada. Potom je telefon navodno bio u forenzici u Ulici Kneza Miloša, otišao do Uroševca pa do Albanije.
„Prebili N. N. lice“
Tužilaštvo, koje je pokrenulo postupak, saopštilo je da je priveden i saslušan osumnjičeni za otimanje telefona. On, kako je navedeno, nije negirao delo. Saopšteno je da ranije nije osuđivan te će se braniti sa slobode.
Filipović ni u večeri napada ni uz pomoć snimaka ne prepoznaje muškarce koji su ga napali, a misli da te večeri oni nisu prepoznali ni njega.
„Ja nisam pretučen kao Stevan Filipović, reditelj, profesor, član Evropske filmske akademije. Mislim da oni mene nisu prepoznali“, ispričao je Filipović za DW pre objave tužilaštva o prvom saslušanju. „Rekli su ‘ubićemo te’, ali nisu rekli ‘Stevane’ ili ‘pederu’ ili šta god. Oni su praktično prebili N. N. lice. To je zastrašujući nivo, taj osećaj nekažnjivosti koji je bio u njima.“
Uveren je da su u pitanju „kriminalci“ koji zbog toga ne žele da budu snimljeni i prepoznati dok izvode radove za režim. I to iako žvrljaju po zgradi u centru grada u vreme dok okolo ima ljudi.
„Naravno da se plašim“
Reditelj podseća na primere „ljudi koji nemaju zaštitu javnosti“ koji su takođe napadani, ili napad na pisca Vladimira Arsenijevića. „To je u stvari samo nastavak one radikalske politike iz devedesetih, koja se sad, nažalost, dešava uz blagoslov jednog dela međunarodne zajednice. Ili uz ćutanje.“
Filipović je uveren da će nasilje još eskalirati. „Naravno da se plašim. Bio bih verovatno potpuno lud da nemam osećaj egzistencijalne ugroženosti i straha.“
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
