Ukrajinske oružane snage postepeno uništavaju infrastrukturu kompanije Vajldberis, najveće ruske internet platforme za trgovinu. Tokom poslednje dve nedelje važni objekti kompanije bili su meta napada dronovima. Zaključno sa 3. avgustom, pogođeno je 12 od 15 najvećih skladišta ovog internet trgovca u različitim regionima. Njih sedam još nije obnovilo rad, prenosi nezavisni ruski istraživački portal Agentstvo, piše Dojče vele.
Prema procenama, Vajldberis je možda izgubio najmanje 15 odsto svojih skladišnih kapaciteta, odnosno 860.000 kvadratnih metara. Između ostalog, potpuno je uništen najveći logistički centar u Elektrostalju, kod Moskve. On nije snabdevao samo značajan region oko ruske prestonice, već je služio i kao važno pretovarno čvorište za robu iz Kine.
Stručnjaci procenjuju da će obnova i sanacija sve štete koštati najmanje 60 milijardi rubalja (oko 650 miliona evra). To je približno trećina godišnje dobiti kompanije Vajldberis. Još ozbiljnija je šteta za preduzetnike koji su robu skladištili u oštećenim logističkim centrima. Prema procenama stručnjaka, ona iznosi gotovo 300 milijardi rubalja (oko 3,3 milijarde evra). Međutim, Vajldberis za to ne snosi odgovornost. Kompanija je takve odredbe predvidela u ugovorima sa svojim poslovnim partnerima.
Vajldberis je „ruski Amazon“
Vajldberis se često naziva „ruskim Amazonom“. Kao i Amazon, najveća ruska internet platforma za trgovinu predstavlja mesto na kojem svako može da ponudi svoje proizvode – od samostalnih preduzetnika i pojedinačnih firmi do velikih kompanija. Nešto manja platforma Ozon konkuriše Vajldberisu na ruskom tržištu. Kod ruskih potrošača obe platforme zauzimaju značajnije mesto nego što ga Amazon ima među američkim ili evropskim potrošačima.
Prema podacima analitičke kuće Marketplace Pulse, Amazon učestvuje sa nešto manje od 36 odsto na američkom tržištu elektronske trgovine. Amazon nema nijednog konkurenta uporedive veličine. Udeo Vajldberisa na ruskom tržištu, prema navodima dnevnog lista Komersant, koji se poziva na ruski istraživački institut Ojler, iznosi 45 odsto. Ozon drži 32 odsto tržišta. Tako samo dva portala, izuzimajući znatno manje Jandeks. Market i Kuper, kontrolišu gotovo 80 odsto ruskog tržišta.
Zašto Ukrajina napada Vajldberis?
Posle prvih napada krajem jula, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao je na društvenim mrežama pogođena skladišta „logističkim centrima koji učestvuju u snabdevanju ruske vojske komponentama za dronove, navigacionim uređajima i opremom“. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da „to nije tačno“. Međutim, to je u suprotnosti sa stvarnošću. Takva roba dostupna je na ovoj trgovačkoj platformi i lako se može pronaći pomoću funkcije pretrage.
Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak rekao je u intervjuu za DW da je prekid snabdevanja fronta jedan od ciljeva napada na najveću rusku internet platformu za trgovinu, ali da postoje i drugi ciljevi. Nanošenje štete „kompaniji s prometom od 6,2 biliona rubalja (oko 67 milijardi evra)“, prema Podoljakovim rečima, pogodilo bi i njene poverioce, među kojima su velike banke poput Sberbanke, VTB-a i Alfa banke. To bi moglo da dovede do „dramatičnog pražnjenja“ državnog budžeta. Sam Vajldberis navodi da je njegov promet u 2025. godini iznosio 6,1 bilion rubalja.
Podoljak smatra da će požari u skladištima dodatno izazvati nezadovoljstvo među stanovništvom. Mnogi ljudi koji nisu imali nikakve veze sa politikom i želeli su samo da zarađuju, u jednom trenutku izgubili su sve. Nestale su i njihove mogućnosti koje bi imali u svojoj zemlji da ona ne vodi rat.
Uništavanje Vajldberisa, prema Podoljaku, trebalo bi da bude i signal elitama. Među korisnicima poslovanja te kompanije nisu samo biznismen blizak Kremlju Sulejman Kerimov, o kome su ruski mediji već opširno pisali, već i službenici Predsedničke administracije Anton Vajno i Aleksej Gromov. O njihovim mogućim vezama sa Vajldberisom ranije nije bilo izveštaja.
Idealna meta za ukrajinske napade?
Obim poslovanja Vajldberisa i njegovog glavnog konkurenta Ozona zaista je ogroman. Posmatrači smatraju da je procenjeni promet Vajldberisa, odnosno ukupna vrednost prodate robe i pruženih usluga, donekle precenjen. Ipak, reč je o bilionima rubalja. Ozon, kao kompanija koja se kotira na berzi, objavljuje revidirane godišnje finansijske izveštaje. Njegov promet u 2025. godini iznosio je 4,16 biliona rubalja (oko 45 milijardi evra).
Internet platforme za trgovinu doživele su procvat nakon vojne invazije Moskve na Ukrajinu. Zbog zapadnih sankcija, ali i sopstvenih odluka, mnoge poznate kompanije napustile su Rusiju. Ruske vlasti potom su dozvolile takozvani paralelni uvoz, odnosno uvoz robe bez saglasnosti nosilaca prava. Odeća, elektronski uređaji, kućni aparati i kozmetički proizvodi poznatih proizvođača tako su ponovo postali dostupni u prodavnicama i putem interneta. Internet trgovci nudili su ih po znatno nižim cenama, što je dovelo do naglog rasta njihovog prometa. Promet Vajldberisa bio je 2025. godine sedam puta veći nego 2021.
Ukrajina, po svemu sudeći, smatra Vajldberis idealnom metom za napade dronovima. Za razliku od Ozona, ova kompanija se opredelila za izgradnju ogromnih logističkih centara. Oni se lako pogađaju i intenzivno gore. Najveća skladišta prostiru se na površini od nekoliko desetina fudbalskih terena.
Osim toga, kompanija je nagomilala ogromne dugove, pa je neizvesno da li će moći da ih servisira. U izveštaju za 2025. godinu navodi se da je delimično prekršila svoje obaveze prema poveriocima, koji ipak nisu zahtevali prevremenu otplatu dugova.
Samo matična kompanija te internet platforme krajem 2025. godine imala je kratkoročne obaveze od 802 milijarde rubalja (8,6 milijardi evra), koje su se u roku od godinu dana uvećale osam puta, kao i dugoročne obaveze od 28 milijardi rubalja (oko 303 miliona evra). Prema navodima ruskih medija, glavni kreditor je banka VTB.
Taras Skvorcov, visoki menadžer državne Sberbanke, još jednog velikog kreditora Vajldberisa, izjavio je da banka „razmatra povećanje rezervisanja“ za odobrene kredite – rezervacije su novac koji banka izdvaja iz svoje dobiti kako bi pokrila moguće buduće gubitke ako klijent ne vrati kredit. Drugim rečima, priprema se za mogućnost da Vajldberis neće moći da otplati kredit pod prvobitno ugovorenim uslovima.
Prema navodima Rojtersa, suvlasnica Vajldberisa Tatjana Kim zatražila je pomoć od vlade. Portparol predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da „vlada prati situaciju, da se vodi dijalog, ali da za sada još nisu donete konkretne odluke u vezi s tim“. Izvori Rojtersa pretpostavljaju da će spasavanje Vajldberisa biti povereno banci VTB. Vajldberis je nedavno sa tom bankom zaključio „strateško partnerstvo“.
Zbog toga dalji napadi na Vajldberis za njih predstavljaju ozbiljan problem, a razmere tih problema zavisiće od toga koliko dugo će se napadi nastaviti.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
