Kako „Vreme" saznaje, odlukom Skupštine grada, Ljubiša Ristić je od danas v.d. direktora „Ateljea 212“ . U ovom beogradskom pozorištu su iznenađeni ovom promenom
Novi čelnik „Ateljea 212“ je reditelj Ljubiša Ristić. Imenovan je za v.d. direktora ovog beogradskog pozorišta na današnjoj (24. jul) sednici Skupštine grada.
Na istoj sednici razrešena je dužnosti Gordana Goncić, koja je do danas bila v.d. direktorka „Ateljea 212“.
Iznenađenje u „Ateljeu“
U „Ateljeu“ nisu znali da se sprema ova promena. Gordana Goncić je nedostupna, ali nezvanično saznajemo da je očekivala smenu. Ona je dramaturg „Ateljea 212“ i ostaje na tom mestu.
Ljubiša Ristić (1947) je srpski i jugoslovenski reditelj, i nekadašnji poznati član JUL-a. Osnovao je KPGT (Kazalište, pozorište, gledališče, teatar) 1977, koje je godinama bilo najavangardnije pozorište u SFRJ. Smatra se da je najbolje predstave ostvario u Subotičkom pozorištu. U Beogradu je 1996. osnovao Međunarodni art centar KPGT u Staroj Šećerani.
Teofil o Ljuši Ristiću
Teofil Pančić je u „Vremenu“ o njemu, pored ostalog, pisao:
„Da je bar bio pošteni nacionalist, čovek bi još i razumeo njegov angažman iz devedesetih – bio bi nakaradan, ali bar dosledan, ne bi vređao našu inteligenciju. Kako, međutim, neko ko je dojadio bogu i narodu pozivanjem na to da je „levičar i Jugosloven“ može da objasni svoju prilično doslednu ćutnju iz ranih devedesetih, a onda angažman u tzv. Julu? Pa, nije valjda da postoji iko ko uistinu misli da jedan vrhunski intelektualac nije bio u stanju da za sve te godine shvati šta je ta Milošević-markovićevska kamarila, u bilo kojoj svojoj inkarnaciji? Pa nismo ga valjda važni Dušan Jovanović ili nevažni ja tukli po ušima da se bruka, i da u bruci istrajava? Pri tome, sudelovanje u takvim suštinski zločinačkim organizacijama nije neka privatna bruka, nego je nešto što direktno povređuje, ponižava i simbolički poništava druge ljude. I sad još valjda svi treba da stanemo u špalir da mu se izvinjavamo ako smo ga popreko pogledali? Hvala, ali – ne, hvala.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Na 69. Sajmu knjiga u Beogradu najmanje je izdavača, a najviše državnih ustanova, eparhija, manastira, nepoznatih učesnika i praznog prostora. S obzirom da je zakazan u vreme izbora, očekuje se da neće biti ni publike
Često vežbom i srčanošću nadomestimo to što nismo profesionalni muzičari. Jedno je kad si profesionalni muzičar... To je kao kad igraš fudbal ispred zgrade, a ne na Vembliju. Mnogo je siroviji, življi, energičniji ispred zgrade, ima više grešaka, nije prefinjen ni matematički precizan. Međutim, to mu daje ono bez čega ne bi bilo fudbala
Jasno je da su 59. Bitef i drugi Ne: Bitef dva pristupa pitanju kako ovaj festival može ići dalje, ali oba su teško održiva na duge staze. Bitef bez umetnika značajnih u svetskom kontekstu i sa polupraznim salama ne može biti festival od najvećeg evropskog značaja. S druge strane, veliki međunarodni festival bez finansiranja teško može da opstane. Možda se nalazimo na korak od gubitka Bitefa. To bi bila ogromna šteta i nepravda prema budućim generacijama naših gledalaca i umetnika, koji treba na domaćim scenama da vide najbolje od najboljeg u evropskoj i svetskoj produkciji
Pedeseti album Neila Younga nastavlja tragovima nekih od njegovih najboljih i najuspešnijih izdanja – akustičnih remek-dela Harvest i Harvest Moon – nudeći dirljivo sročen epilog jedne neverovatne karijere
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
