Za slepu osobu kamera na naočarima, povezana telefonom sa veštačkom inteligencijom, može da postane prevodilac između vizuelnog sveta i govora
Za većinu ljudi kamera na telefonu služi da zabeleži ono što vide. Za slepu osobu kamera na naočarima, povezana telefonom sa veštačkom inteligencijom, može da postane prevodilac između vizuelnog sveta i govora: da pročita natpis, prepozna proizvod, opiše raskrsnicu ili kaže na kojoj se strani hodnika nalaze vrata. Uz takvu kameru obavezno idu mikrofon i slušalica preko kojih se komunicira. Slepa osoba može da postavlja pitanja, recimo, koji autobus upravo pristiže na stanicu ili gde se nalazi najbliža apoteka i sistem će je povesti kuda treba vodeći računa o svim preprekama na putu koje kamera registruje.
Ovo još uvek nije stvarnost u punom smislu, ali ka takvom ishodu se krećemo. Sistemi za prevođenje vizuelnog u komande već postoje kod robota, a pomak koji je napravila veštačka inteligencija je u brzini obrade tih informacija, što doskora nismo imali. Brzina reakcije približava se humanoj, što znači da bi neko ko ne vidi mogao prilično samostalno da se snalazi u svetu prilagođenom za “gledaoce”. Ima tu, naravno, još nekih prepreka od kojih bi većinu moglo da reši društvo, dok će ostatak rešavati tehnološki napredak.
Krupan napredak biće to što će slepe osobe moći da čitaju natpise i tekstove koji im nisu posebno prilagođeni. Takvi softveri odavno su prisutni na kompjuterima, ali sada kada imamo programe koji brzo i prilično dobro očitavaju čak i ljudski rukopis, možemo reći da smo pred pravom revolucijom. Svakako da problemi postoje, greške u čitanju nisu retke, veštačka inteligencija greši jer nastoji da da zadovoljavajući odgovor umesto da preispituje (kao što to čini živ čovek kada mu nešto nije sasvim jasno), ali put se vidi.
Posebno dobro je to što ovakva vizuelna pomagala slepim i slabovidima ostavljaju slobodne ruke. Ne treba potcenjivati reflekse koje slepi razvijaju koristeći beli štap, ali slične bi mogli da razviju ukoliko bi imali poverenje u sistem koji ih navodi.
Sve ovo je prilično idealizovana slika, neophodna da bismo imali ambiciju da uopšte idemo u tom smeru. Ali prepreka je mnogo i najlakše ćemo izaći na kraj sa kutijom koju je neko ostavio posred ulice.
Da bi sve ovo dobro radilo, potrebno je svuda postaviti “vizuelne rampe” odnosno markere i senzore sa kojima će sistem za asistenciju lako “komunicirati”. To treba da budu lako prepoznatljive i čitljive stvari, najprostije rečeno da leva i desna strana vrata budu obeležena tako da sistem čoveka provede kuda treba, možda i uz korišćenje blagih vibracija u naočarima koje bi ga navodile na pravu putanju. Takođe, slični markeri morali bi da postoje i u prodavnicama, za kretanje između rafova i pronalaženje onoga što tražimo. Taj deo će teže ići jer je suština ritejla upravo u čestom menjanju pozicija proizvoda kako bi nas naterali da u radnji provedemo što više vremena i posegnemo za nečim neplanirano. Možda je najveći problem privatnost, jer naočare snimaju sve i to šalju u sistem, praktično rečeno, špijuniraju i beleže da bi učile.
Za slepe će izazov biti u prevelikom oslanjanju na sistem koji bi mogao da padne kada je najpotrebniji (u ovom slučaju je uvek najpotrebniji) ostavljajući ih bespomoćnim, naročito ako su odbacili druge vidove komunikacije sa okolinom. Problem je i haluciniranje, ali to je lakše rešivo. Na kraju krajeva, ako ćemo da napravimo autonomna vozila koja se kreću velikim brzinama, onda je ljudski hod znatno manji izazov.
U međuvremenu, evo jedne korisne aplikacije koju bismo svi mogli da ugradimo. Zove se Be My Eyes i preko nje slepa osoba zahtev za pomoć šalje većem broju trenutno dostupnih volontera koji govore njen jezik, a sa njim se povezuje prvi koji prihvati poziv. Volonter može biti bilo gde u svetu i preko slike sa kamere telefona, uz dvosmerni razgovor, opisuje korisniku ono što se nalazi pred njim. Eto ideje za razvoj slične aplikacije na srpskom jeziku, prilagođene kulturi i potrebama onih koji se tim jezikom služe.
Bivši načelnik Resora državne bezbednosti (RDB) Srbije Jovica Stanišić, osuđen pred haškim sudom za zločine protiv čovečnosti, podneo je zahtev za prevremenim puštanjem na slobodu. Iako ispunjava uslov za to, sve sudije tribunala smatraju, između ostalog, da su „njegovi zločini velike težine“ i da to govori protiv njegovog prevremenog puštanja na slobodu
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
