Kako je Madrid dočekao svetske prvake u fudbalu i pretvorio se u jednu veliku navijačku tribinu koja se presijava u bojama španske zastave
Za “Vreme” iz Madrida
Probijanje kroz masu do prvog mesta na kojem je moglo da se diše trajalo je gotovo pola sata.
Bina na kojoj su se pojavili novi svetski prvaci bila je tek nekoliko desetina metara dalje, ali svaki korak kroz nepreglednu reku ljudi bio je mali podvig.
Bila sam na brojnim masovnim skupovima, ali u ovolikoj gužvi nikada.
Koliko je ljudi zapravo bilo na ulicama Madrida shvatila sam tek kada sam se vratila u stan. Procena je da je u ponedeljak, 20. jula, španske fudbalere dočekalo oko dva miliona ljudi. To je otprilike kao da je gotovo trećina stanovnika Srbije izašla na ulice jednog grada.
Dva miliona ljudi izašlo je da pozdravi „kraljeve sveta“, kako je pisalo na autobusu bez krova kojim su reprezentativci prolazili ulicama Madrida ka trgu na kojem im je priređen svečani doček.
Sam Madrid ima oko tri i po miliona stanovnika, dok u širem gradskom području živi gotovo sedam miliona ljudi. Da su mnogi stigli iz okolnih mesta bilo je jasno i po prizoru na železničkoj stanici posle dočeka – vozovi su bili prepuni navijača koji su se vraćali kućama.
Grad je za slavlje bio spreman još pre početka finala. Bina, veliki video bimovi, ograđeni prostor i ozvučenje bili su postavljeni unapred, kao da niko nije ni pomišljao da bi pehar mogao da završi u drugim rukama.
Pošto je slavlje posle finala protiv Argentine potrajalo duboko u noć, centar Madrida je već u ranim popodnevnim satima narednog dana bio zatvoren za saobraćaj. Ljudi su počeli da se okupljaju čak šest sati pre planiranog dočeka.
Kako se približavao početak programa, trg se pretvarao u more crvenih i žutih dresova, zastava, šešira i truba. Sunce nije popuštalo, ali nisu ni navijači.
Neki su sa sobom doneli sklopive stolice za kampovanje, rešeni da čekanje učine što udobnijim. Drugi su sedeli na toplom asfaltu ili ivičnjacima, razgovarali, pevali i igrali. Većina je, pak, stajala i iščekivala dolazak svetskih šampiona. Sa zvučnika je dopirala muzika, a kada se prvi put na velikim ekranima pojavio kadar autobusa sa reprezentativcima, čuo se veliki aplauz.
Na svakom mostu, raskrsnici i u gotovo svakoj ulici kroz koju je prolazio autobus čekale su ih hiljade ljudi. Mnogi su se peli na ograde, autobuska stajališta i druga uzvišenja samo da bi na trenutak ugledali svoje šampione.
Zbog toga je i njihov dolazak na trg kasnio. Umesto u planiranih 21 čas, fudbaleri su stigli sat i po kasnije.
Ali, u trenutku kada se autobus konačno pojavio, čekanje je postalo nevažno. Podigle su se zastave i telefoni, začuo se huk, a čitav trg pretvorio se u jedan veliki glas koji je pozdravljao svetske prvake.
„Vredelo je čekati. Ovo je istorijski trenutak“, rekla mi je kroz osmeh jedna devojka dok je pokušavala da se probije kroz masu.
Dok su se ljudi polako razilazili, slavlje nije prestajalo. Na putu ka železničkoj stanici i dalje se pevalo, vijorile su se zastave, a prepuni vozovi vozili su kućama navijače koji će ovu noć dugo pamtiti.
Kući su stigli i svetski prvaci.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Kako to da je Radić javno izraženim mišljenjem izvršio krivično delo pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti zemlje, a ministarka Paunović nije hvaljenjem etničkog čišćenja, širenjem nacionalne mržnje, narušavanjem sigurnosti Srba na Kosovu i ugleda Srbije? Vraća li režim državu u mentalno stanje devedesetih? U sav onaj čemer i jad, proterivanja i ostale ratne zločine počinjene u njeno ime
Umesto da nam hrana bude zadovoljstvo, upoznavanje novih ukusa, istorije i običaja, mesto porodičnog okupljanja, kuvanje i hranjenje postaje način da se ljudi podele na “naše” koji se drže tradicije, čitaj večite vlasti i “njihove” po belom svetu koji jedu te strane specijalitete, fala lepo, daj mi sarmu
Nekada upoznate ljude koji uvek imaju originalan pogled na stvari. Čujete ili pročitate samo nekoliko rečenica i odmah vam je jasno da ste u kontaktu s nekom nezavisnošću koja odbija papagajisanje, površnost i opštemestašenje. Možda je u pitanju preispitivanje pravila koja svi smatraju nedodirljivim, ili duhovitost koja na rutinsku situaciju baca novu svetlost, a može biti i moralna nepokolebljivost u trenucima grupnog konformizma
Nakon pogibije trojice američkih vojnika, predsednik SAD Donald Tramp zapretio je Iranu odmazdom. Teheran odgovara da se nalazi u „sveobuhvatnom ratu“ sa SAD
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
