Dinastija je rođena: Ko da svrgne ovu Španiju sa trona?

Španija je postala prvak sveta drugi put u istoriji. Savladali su Argentinu 1:0 nakon 120. minuta borbe na stadionu Metlajf, u Njujorku. Tako su Španci ponovo objedinili titule prvaka sveta i Evrope. 

Finale su odigrali dominantno, kako su odigrali i ceo turnir. Brojevi to najbolje pokazuju. Sveli su Argentinu na dva udarca tokom celog meča, od kojih je prvi bio u 117. minutu kada je Mikel Merino izblokirao udarac Lionela Mesija. Golman Unai Simon je tako ostao na brojci od jednog primljenog gola u osam utakmica na turniru.

Španija je imala posed lopte 65 odsto naspram 35 argentinskih. Pobednici su razmenili 852 dodavanja, dok su poraženi ostali na brojci od 464 pasa.

Kako je Argentina neutralisana

Argentina je u finale ušla s ambicijom da sačuva nulu i da na penale reši pitanje protivnika. U tome je bila dosta dobra. Zatvarala je sve koridore lopte u završnoj trećini, bila kompaktna bez individualnih iskakanja i grešaka. Individualno su odigrali dosta dobre defanzivne partije, Nikolas Taljafiko je u stopu pratio Lamina Jamala i maltene anulirao njegov doprinos. Kada bi Španija probila blok Gaučosa na visini zadatka bio je golman Emilijano Martinez.

Problem je bio u napadačkoj fazi. Argentina nikako nije mogla da uspostavi vezu među defanzivcima i napadačima. Tome je kumovao odličan presing Španije u kome su učestvovali svi igrači, koji su iskakali veoma visoko. Najveći teret trpeli su veznjaci Dani Olmo, Fabijan Ruiz i Rodri, koji su se pomerali i pritiskali Argentince. Tako distribucija lopte nije bila dobra, često su slali duge lopte koje nisu stizale do napadača. Pobednici su tako konstantno reciklirali posed i vršili pritisak.  

Najbolji fudbaler Argentine Mesi bio je odsečen, lopta nije dolazila do njega. Morao je da se spušta duboko na argentinsku polovinu kako bi dobijao loptu, a tako je bio daleko od zona iz kojih bi pretio španskom golu.

Foto: AP Photo/Pamela Smith

Značajnu ulogu odigrala je i španska smirenost. Argentinci su ponovo agresivno i grubo ušli u meč. Grubo su faulirali Danija Olma i Lamina Jamala na početku utakmice. Ipak, Španci se na to nisu upecali i nisu ulazili u nadgornjavanje s Argentincima. Prljava igra gubitnika došla je do izražaja ulaskom Leandra Paredesa, koji je igrao veoma prljavo, grubo i bezobrazno. Uz faulove konstantno je vodio diskusije s arbitrom Slavkom Vinčićem, ali do kraja meča nije sankcionisan drugim žutim kartonom, iako se svojski trudio da ga dobije.  

Zlatna lopta

Nagradu za najboljeg igrača turnira dobio je kapiten Španije Rodri. Iako se očekivalo da će FIFA pokleći komercijalnom pritisku i nagradu dodeliti nekom drugom, bilo Mesiju, bilo Laminu Jamalu, ispostavilo se da je nagradu dobio najbolji. 

Foto: AP Photo/Ashley Landis

Rodri je nakon osvajanja Evropskog prvenstva 2024. kada je predvodio Španiju osvojio Zlatnu loptu. Nakon toga je doživeo tešku povredu prednjih ukrštenih ligamenata, koja ga je znatno unazadila. Delovalo je da nikada neće biti isti igrač. Nakon ovogodišnjeg Mundijala na kome je ponovo pružio najbolje partije podsetio je na sve njegove kvalitete.

Značaj igre španskog kapitena ogleda se u obe faze igre. U ofanzivnoj, Rodri ima ulogu veze između zadnje linije i ostatka tima. Većina španskih napada prolazi kroz njega. Kada lopta stigne do poslednje trećine on preuzima novu ulogu gde kombinuje s bekovima i pronalazi saigrače u međulinijama. S druge strane defanzivno igra važnu ulogu u pokrivanju mahom najkreativnijih fudbalera rivala. U polufinalu protiv Francuske je tako neutralisao kvalitete koje je Majkl Olise pokazivao tokom celog turnira, bio je najbolji kreativac sa sedam asistencija. 

Zlatna rukavica

Za najboljeg golmana turnira proglašen je Unai Simon. Potpuno očekivano, kada se pogleda statistika da je tokom celog turnira primio samo jedan gol. Oko izbora selektora Španije Luisa de la Fuentea da Simon bude prvi golman bilo je dosta polemika pre Mundijala. Nakon turnira svima je jasno zašto je Fuente izabrao Simona, iako su golmanski i David Raja i Žoan Garsija bolji golmani.

Foto: AP Photo/Ashley Landis

Razlog zbog koga je Simon dobio prednost bila je kontrola prostora iza zadnje linije. Golman Atletik Bilbaa se tokom napada Španije često nalazio na više od 20 metara od gola. Odličnim tajmingom za istrčavanja otklanjao je opasnosti. U finalu je tako sprečio dve opasne situacije, u jednoj je Mesi krenuo u kontranapad i ostao usamljen na španskoj polovini, a Simon je istrčao dobrih 40 metara i ispucao loptu. 

Tako je omogućavao da zadnja linija španskog tima stoji izuzetno visoko. Ulivao je sigurnost štoperskom paru. Emerik Laport je trom, ali zato i odličan dodavač i vrlo značajan koridor za iznošenje lopte, dok Pau Kubarsi ima naviku da probija linije s loptom u nogama i tako dodatno preti protivniku.

Zlatni dečko

Za najboljeg mladog igrača Svetskog prvenstva 2026. proglašen je štoper Pau Kubarsi. Mladi Katalonac (19) postao je četvrti najmlađi fudbaler koji je nastupio u finalu Mundijala.

Fuente je kao i kod odabira Simona trpeo kritike jer je odlučio da Kubarsija uvrsti u startnu postavu, a da na turnir uopšte ne povede Dina Hujsena i Robina Lenormana, koji su imali važnu ulogu u prethodnim godinama u španskom timu.

Kubarsi je Fuenteu uzvratio odličnim turnirom. Bio je značajan koridor za protok lopte tokom celog Mundijala. Posebno se izdvajaju njegovi prodori kojima je probijao linije i tako stvarao višak u napadu Španije. Pokazao se i kao dobar u branjenju tranzicije jer je igrao u paru s Laportom koji je spor. Uz sve to poseduje i kvalitetan udarac koji je oprobao nekoliko puta tokom prvenstva. Upravo je u finalu tako nastala jedna od najboljih šansi za Španiju.

Inženjer sistema

Onaj ko je okupio i sastavio savršeni španski sistem je Luis de la Fuente, selektor Španije. Trijumf Španije je trijumf sistema. Nakon što je 2022. na Svetskom prvenstvu Crvena furija eliminisana u osmini finala, smenjen je Luis Enrike s mesta selektora. Tada na klupu Španije seda Fuente, koji je do tada bio savezni trener koji je trenirao mlađe reprezentativne kategorije.

Upravo, u tome leži snaga Fuentea i španskog sistema. Sistem je izrodio čoveka koji poznaje mnoge igrače jer ih je vodio kroz juniorske reprezentativne dane. Osvojio je dva Evropska prvenstva za igrače do 19 i 21 godine, seniorski Euro, uz srebro na Olimpijskim igrama u Tokiju. 

Foto: AP Photo/Tony Gutierrez

Nije bilo sve idealno na ovogodišnjem Mundijalu. Sistem je škripeo. Trpeo je kritike zbog pojedinih izbora. Na prvom meču remizirano je sa Zelenortskim Ostrvima. Tada se Španija mučila jer nije imala direktnost koju joj donose krila Lamin Jamal i Niko Vilijams. Njih je polako uvodio u takmičarski ritam, i iz kola u kolo dobijao sve više od njih.

Tokom turnira svaka odluka se ispostavljala kao ispravna. Nije se libio i da povuče teške hijerarhijske poteze. Pedrija koji je nosilac igre Barselone, ali i Španije u prethodnim godinama ostavio je na klupi u najvažnijim utakmicama.

Uspostavio je sistem izmena koji je radio na svakoj utakmici. Uvodio je Ferana Toresa i Mikela Merina koji su donosili direktnost. Vilijamsa je čuvao za poslednjih 20 minuta kako bi dobio direktnost. Dok je veznjake rotirao konstantno kako bi izgurali visok nivo presinga.  Izmene su mu davale rezultata. Merino je pogađao protiv Portugala i Belgije, dok su kod gola vrednog titule kombinovali Vilijams i Tores.

Dinastija je rođena

Španija je osvajanjem Svetskog prvenstva objedinila titule prvaka Evrope i sveta, isto to je uradila i u periodu od 2008. do 2012. godine. Ova španska generacija još uvek nije imala priliku da brani evropski tron, ali je osvojila i Ligu nacija (2023). Time ulazi u diskusije o najboljim reprezentativnim sastavima u istoriji.

Foto: AP

Ova španska generacija nije ni blizu kraja, već je bliža početku. Jedini značajni igrači koji su prešli 30 godina su Emerik Laport (32), Fabijan Ruiz (30), Mikel Merino (30) i Rodri (30). Svi oni imaju još uvek snage u sebi da iznesu i naredne cikluse, ali su spremne i njihove zamene.

Stoga se može pretpostaviti da se pred španskom reprezentacijom, odnosno sistemom nalazi svetla budućnost, u kojoj će tek stasati igrači poput Lamina Jamala i Pau Kubarsija.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!