Gojko Božović: Vlastima najviše odgovara da dijaspora ostane pasivna

Pisac i član ProGlasa Gojko Božović izjavio je da ima utisak da vlastima najviše odgovara da dijaspora ostane pasivna kada je reč o izbornom procesu i o bilo kojoj vrsti političkih događaja u Srbiji. Zbog toga je kako dodaje, ProGlas krenuo sa nizom tribina u inostranstvu.

Inicijativa ProGlas je u junu 2026. godine pokrenula turneju i seriju tribina u inostranstvu pod nazivom „Bez tebe nema ni nas“, koja je namenjena povezivanju građana u dijaspori sa društvenim i političkim tokovima u Srbiji.

Božović je za N1 rekao da je razlog zašto su krenuli sa ovom serijom tribina u inostranstvu taj što je srpska dijaspora velika, a niko im se ne obraća.

„Taj deo društva doživljavamo kao jedan veliki potencijal. Njima se niko ne obraća i na neki način vlastima odgovara da oni budu pasivni, ne samo kada je reč o izborima, nego da budu pasivni kada je reč o bilo kojim događajima u zemlji“, naveo je on.

Ipak, ističe da su tri tribine koje su u junu održane u nemačkim gradovima – Frankfurt, Minhen i Štutgart, pokazale da se situacija promenila.

„Te tribine su bile veoma posećene. Neki ljudi su prelazili po nekoliko stotina kilometara i iz drugih nemačkih gradova dolazili na te tribine želeći da čuju o čemu se tu govori ili čak da učestvuju u razgovoru. Kao što je došlo do politizacije javnosti u Srbiji – danas svi u Srbiji pričaju o politici, svi danas u Srbiji razmišljaju o politici i o promenama, a pre samo nekoliko godina o tome je razmišljao, a pogotovu govorio, mali deo stanovništva. Tako se to događa i u dijaspori i to je jedan od ključnih utisaka koje smo poneli iz ovog susreta sa dijasporom u Nemačkoj“, navodi on, dodajući da prate događaje, razmišljaju o mogućnostima promena i žele na neki način tome da doprinesu.

Podseća da se dijaspora organizovala tokom procesa studentskih i građanskih protesta u Srbiji i da su u velikom broju tih gradova organizovane neformalne mreže podrške protestima.

Ono što je problem za naše građane u rasejanju je, kako kaže, to što je imamo suviše veliku dijasporu i suviše mali broj biračkih mesta na kojima mogu iskoristiti svoje biračko pravo.

„Najčešće se glasa u konzulatima i ambasadama. To je, dakle, mali broj biračkih mesta, često čak ni ta biračka mesta ne bivaju svuda otvorena. Uz to postoji čitav niz drugih administrativnih prepreka koje čine da ljudi u dijaspori zapravo nemaju isto pravo glasa kao što imamo mi koji živimo u Srbiji, iako im Ustav to pravo u potpunosti garantuje. Za razliku od nas koji, ako smo u biračkom spisku, ne moramo da se dodatno prijavljujemo, oni moraju. Ukoliko žive u nekom mestu koje je veoma daleko od biračkog mesta, u ambasadi ili konzulatu, oni moraju da skupe 100 potpisa ljudi zainteresovanih za glasanje kako bi se u njihovom mestu obezbedilo biračko mesto“, objašnjava Božović.

Uprkos svim ovim administrativnim preprekama oni su se već, kako kaže, međusobno umrežili i u pojedinim mestima prikupili dovoljan broj potpisa, na osnovu kojih bi im država po zakonu morala da obezbedi biračko mesto. To, kako ocenjuje, pokazuje da je dijaspora sada zainteresovana da učestvuje u odlukama koje se tiču budućnosti i sadašnjosti Srbije u mnogo većoj meri nego ikada do sada.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!