Većina građana stan kupuje na kredit i otplaćuje ga decenijama. za jedan četvorosoban stan u Kuli Beograd bi čovek sa prosečnom platom morao da radi 150 godina i to ako nema druge troškove
Poslednja loto sedmica u Srbiji izvučena je krajem marta ove godine i iznosila je 5,2 miliona evra. Taj dobitak, koji za većinu građana predstavlja nezamisliv novac, danas je dovoljan za kupovinu svega dva četvorosobna stana u Kuli Beograd.
Na tržištu nekretnina u Beogradu razlike u cenama su ogromne. Većina građana stanove kupuje uz dugoročne kredite i višedecenijska odricanja, dok se stanovi od nekoliko stotina hiljada evra u Beogradu na vodi kupuju za keš.
Tako četvorosoban stan u Kuli Beograd od 163,5 kvadrata, trenutno košta oko 1,8 miliona evra. Za taj iznos moguće je kupiti više stanova u drugim delovima grada, pa čak i čitave stambene zgrade u unutrašnjosti Srbije. Ni manji stanovi nisu dostupniji prosečnim kupcima. Dvosoban stan od 60 kvadrata, na 24. spratu iste zgrade, prodaje se za gotovo pola miliona evra.
To znači da bi dobitnik poslednje loto sedmice, ukoliko bi odlučio da novac uloži u nekretninu u Kuli Beograd, mogao da kupi dva veća i eventualno treći manji stan.
Za taj veći, računajući prosečnu platu od hiljadu evra, prosečan čovek bi trebalo da radi punih 150 godina i to da pride ni dinara ne potroši na druge troškove života.
Poređenja radi, u bloku 65 na Novom Beogradu, u kompleksu West 65, četvorosoban stan od 123 kvadrata može se kupiti za oko 710.000 evra. Na tržištu se mogu pronaći i stanovi slične kvadrature po ceni od oko 300.000 evra, u zavisnosti od lokacije, starosti zgrade i opremljenosti.
Razlika je još vidljivija kada se pogledaju cene nekretnina u drugim delovima glavnog grada. U Zemunu se dvosoban stan od 54 kvadrata može kupiti za oko 230.000 evra, dok se u Mirijevu stan iste kvadrature prodaje za oko 150.000 evra.
Drugim rečima, cena jednog četvorosobnog stana u Kuli Beograd odgovara vrednosti dvanaest dvosobnih stanova na Mirijevu ili nekoliko prosečnih stanova u drugim delovima prestonice. To pokazuje koliko je tržište nekretnina u Beogradu podeljeno na dva gotovo odvojena sveta.
Beograd na vodi nedavno je uveo i novu opciju kupovine namenjenu najbogatijim kupcima. Ta pogodnost podrazumeva da zainteresovani kupci mogu da uplate polovinu vrednosti stana unapred, dok se preostali iznos plaća tek po useljenju.
Podaci Republičkog geodetskog zavoda dodatno potvrđuju trend rasta luksuznog tržišta. Prema podacima iz decembra 2025. godine, najskuplji stan u Srbiji prodat je za 1,4 miliona evra, dok je najskuplji kvadrat dostigao cenu od 6.818 evra – obe nekretnine nalaze se u Beogradu na vodi.
Iako su milionske cifre rezervisane za uzak krug kupaca, rast cena luksuznih nekretnina utiče i na ostatak tržišta. Kako cene rastu u elitnim delovima grada, tako se pomeraju i očekivanja prodavaca u drugim naseljima, pa stanovi postaju sve manje dostupni prosečnim građanima.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Broj zaposlenih na jugu i istoku Srbije je u prvom kvartalu 2026. godine manji za 8.090 osoba u odnosu na isti kvartal 2025. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku
Novi superkompjuter za svega nekoliko sekundi može da izvrši zahtevne procese obrade podataka, za koje bi običnom računaru trebalo nekoliko desetina godina
Preko 100 značajnih grobova nađenih 2022. godine, tokom priprema za izgradnju zgrade u Nišu, za koje se ispostavilo da imaju veliki kulturno-istorijski značaj, zapušteni su i urasli u korov
Pripremni radovi na tunelu koji će spajati Savsku i Dunavsku padinu ulazi u pripremnu fazu. „Krtica“ bi po planu sa radom trebala da završi 2029, a tunel bi za saobraćaj mogao biti otvoren krajem 2030. godine
Srbija je na Indeksu slobode medija za 2026. organizacije „Reporteri bez granica“ pala na najniži nivo u protekle dve decenije
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
