Režimska borba protiv medija: Ko odnosi pobedu pred izbore

Dugogodišnja borba da se „upodobe“ i ućutkaju mediji Junajted grupe, ali i brojne „slapp“ tužbe protiv profesionalih medija, finansijsko iznurivanje i neodgovaranje na pitanja, štancovanje prorežimskih portala na lokalu, ali i otvoreno prozivanje medija koji nezavisno izveštavaju od režima – ovi „napori“ režima bi samo mogli da se pobećaju. Stručnjaci misle da će situacija samo kulminirati pred predstojeće parlamentarne i predsedničke izbore u zemlji.

„Uz sve pohvale medijima koji profesionalno rade svoj posao i koji se trude da do građane dopreme neophodne informacije, mi konstantno imamo jako suženu mogućnost informisanja“, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski za „Vreme“. „Plašim se da će odnos vlasti prema njima samo dodatno kulminirati kako se bliže izbori, kada je obaveštavanje građana zapravo i najvažnije.“

Medijski stručnjak Bojan Cvejić kaže za „Vreme“ da Srbija ima više od 2.300 registrovanih medija u ovom trenutku, što je za ovoliku zemlju Srbiju preveliki broj, koji stvara haotičnu scenu.

„Profesionalnih medija u Srbiji ima sasvim dovoljno, naročito se po kvalitetu i visokim standardima izdvajaju lokalni mediji koji igraju značajnu ulogu u izveštavanju“, misli on. „Na to treba dodati i situaciju da predstavnici vlasti profesionalne i kritičke medije satanizuju, diskredituju i targetiraju pa jednom delu javnosti šalju poruku da je reč o medijima koji su strani plaćenici, izdajnici, oni koji mrze svoju zemlju.“

Štancovanje na drugoj strani

Veljanovski smatra da bi bilo pogubno da izgubimo i postojeće medije, jer i sa njima vlada dominacija režimskih medija, dok Cvejić kaže da ti režimski mediji „šire propagandu, ne poštuju profesionalne i etičke standarde i uništavaju ljudima živote, pa su ovi profesionalni i donekle profesionalni nevidljivi u tom moru medija koji se u pravom smislu reči i ne mogu nazvati medijima“

„Režimski i neprofesionalni mediji mnogo su više dostupni građanima, a poznato je da je medijska pismenost u Srbiji na niskom nivou pa deo publike ne može kritički da promatra njihov sadržaj“, misli Cvejić. „ I naravno, problem je što nemamo javni servis u pravom smislu te reči koji bi trebalo da bude primer objektivnosti i nepristrasnosti, što u slučaju našeg RTS ne možemo reći.“

„Vreme“ je više puta pisalo o talasu otvaranja portala po Srbiji. Lokalni mediji samo niču pred izbore, a zajedničko im je da imaju istu firmu, istog urednika, isti dan registracije.

Novosadska firma Zaple Media Group osnovala barem 11 novhi lokalnihi portala, s istim glavnim urednikom i bez navedenog impresuma.

Informizacija zapadne Srbije: Kako režim šteluje lokalne medije za izbore

Jesu li društvene mreže dovoljne

Mnogi su se tokom studentskih protesta informisali delom i na društvenim mrežama i tako pratili detalje borbe na ulicama. Bez ozbira što su društvene mreže moderan način komunikacije, Veljanovski kaže da one mogu da daju doprinos, ali da to su oblici komuniciranja koji izmiču regulaciji pa često nisu pouzdani.

„Jako je važno shvatiti da Srbija ima izrazito snažne organizacije i institucije sa potencijalima destrukcije, a da one za to koriste i društvene mreže. Režim ima čitave organizacije čljudi koji se bave komunikacijom na mrežama, svima su poznati botovi koji su zaposleni u društvenim preduzećima, a zapravo rade posao za stranku tokom radnog vremena.“

Da li građani cene šta dobijaju

Bojan Cvejić misli da su kritički orijentisani građani koji su svesni značaja profesionalnih medija koji nude javnosti neku drugačiju i realniju sliku stvarnosti od prorežimskih.

„I to je uglavnom kombinacija tradicionalnih medija, portala i društvenih mreža i nema nekih pravila“, dodaje on. „Društvene mreže nisu dovoljne za kvalitetno informisanje građana, jer je neophodno da medijski profesionalci oblikuju informacije i stave ih u odgovarajući kontekst. One su dobar izvor informisanja ako napravite sebi listu na prvom mestu medija, organizacija i pojedinaca kojima verujete i koje ćete pratiti putem tih platformi i ako ste dovoljno svesni da umete da prepoznate lažne vesti i filtrirate prave informacije, što nažalost mnogi ljudi ne umeju u dovoljnoj meri te su neophodno edukacije.“

Društvene mreže tako mogu biti samo „prva ruka“ u informisanju, ali je neophodno takve informacije proveravati i dopuniti putem tradicionalnih medija koji rade svoj posao u skladu sa svim profesionalnim i etičkim stabdardima novinarstva, dodaje Cvejić.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!