Konstantna izloženost informacijama dovodi do pada koncentracije, slabljenja pamćenja, porasta anksioznosti, osećaja preopterećenosti, bola u vratu, zamora očiju. Digitalni detoks ili post je način da povratimo kontrolu nad sopstvenim životom
Ako na internetu provodite 108 minuta dnevno skrolujući društvenim mrežama, što je prosek prema istraživanju koje je sprovela Statista, vaš palac će za godinu dana „preći“ 141.912 metara, što je oko tri i po maratona, objavila je kompanija Fasthost. Šta je i da li nam je onda potreban digitalni detoks?
Digitalni detoks podrazumeva vremenski ograničeno, dobrovoljno uzdržavanje od korišćenja digitalnih uređaja, pre svega pametnih telefona. Šta se sa nama dešava kada odlučimo da se „isključimo“?
Psihološkinja Ana Mirković digitalni detoks opisuje kao način organizacije života u kojem jedan deo dana, nedelje ili meseca provodimo bez prisustva digitalnih tehnologija. To je, kako objašnjava, pokušaj da sebi damo prostor i proverimo da li zaista možemo da funkcionišemo bez njih.
Prema poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku 97,3 odsto ljudi u Srbiji koristi mobilni telefon. On nam služi kao sredstvo komunikacije, zabave, informisanja, pa čak i odmora. I dok često imamo utisak da ga koristimo kako bismo se opustili, skrolovanje nas neretko dodatno iscrpljuje.
Mirković objašnjava da konstantna izloženost informacijama ima višestruke posledice. Na kognitivnom nivou dolazi do pada koncentracije i slabljenja pamćenja. Emocionalno, raste anksioznost i osećaj preopterećenosti. Fizološki, telo reaguje bolom u vratu, umorom i zamorom očiju.
S obzirom na to da 89,8 odsto građana Srbije koristi internet više puta u toku dana, Mirković navodi da čovek za četiri sata na internetu dobije oko 17,5 hiljada informacija, što nas duboko uznemirava. Dodaje i da sve češće prepoznajemo da tehnologija upravlja nama, te da je digitalni detoks pokušaj da povratimo kontrolu nad sopstvenim životom.
Iskustva ljudi na internetu koji su pokušali da se „isključe“ na nekoliko dana govore da su prva 24 sata najteža. Osećaju nelagodu i anksioznost, ali i strah od propuštanja (fear of missing out). Ana Mirković ističe da je to posledica navika koje smo stvorili, jer istraživanja pokazuju da svaki dan kliknemo na aplikacije po nekoliko desetina puta i to radimo čak i u situacijama kada bi trebalo da budemo potpuno fokusirani na nešto drugo.
Pored toga, dodaje Mirković, razvili smo naviku da budemo stalno dostupni i da na svaku poruku odgovaramo odmah.
Šta se onda dešava drugi dan bez telefona?
„Nakon tih 24 sata na površinu izbija naša osnovna ljudska priroda – potrebni su nam drugi ljudi, pogledi, zagrljaji i direktna komunikacija na koju smo zaboravili, jer je primat preuzela digitalna komunikacija“, navodi ona.
Jedan od ključnih aspekata digitalnog detoksa jeste naš odnos prema dosadi. Savremena kultura tretira dosadu kao prazninu koju je potrebno popuniti, a telefon je najdostupnije sredstvo za to. Ipak, Mirković ističe da bi trebalo da dopustimo da nam bude dosadno, jer ćemo tako shvatiti da tehnologija vrlo često vlada nama i da smo izgubili kontrolu. Podseća i na to da je dosada zapravo prostor u kom nastaje kreativnost.
Dakle, digitalni detoks nije samo psihološko, već je i kulturološko pitanje. On vraća legitimitet iskustvima koja su potisnuta iz svakodnevice – kreativnosti, istraživanju, povezivanju sa prirodom i svetom oko nas.
U Evropi se razvija čitava industrija digital-free turizma, gde destinacije nude potpunu izolaciju od signala i interneta, ali se tu javljaju i zanimljivi sociološki paradoksi. U Finskoj, na primer, možete posetiti ostrvo Ulko-Tamio koje predstavlja zonu bez telefona, gde turisti istražuju prirodne lepote, spavaju u šatorima ili kolibama i kreću se bez Gugl mape.
Međutim, izveštaj o trendovima hotela Hilton za 2025. godinu pokazuje kontradikciju savremenog čoveka. Dok 27 odsto ljudi na odmoru planira da smanji upotrebu mobilnih uređaja, čak 63 odsto njih želi da na telefonu poseduje digitalni ključ od hotelske sobe.
Pre nego što se odlučimo na potpunu izolaciju od ekrana, možemo početi malim koracima. Autorka knjige „24/6“ Tifani Šlejn zagovara koncept povratka analognom životu jednom nedeljno.
Mirković kaže da čak i deca, potpuno intuitivno, počinju da primenjuju neku vrstu „digitalnog posta“ jer se osećaju umorno od Tik Toka i drugih aplikacija, pa primećuju da kada odu u školu ne mogu da prate nastavu.
Ona se slaže da je ključ u malim, ali održivim koracima. „Osetite zrno moći kada vidite da vi to možete, pa onda samo povećavate vreme“, savetuje Mirković. Bilo da je to sat vremena pre spavanja ili cela „analogna“ subota, digitalni detoks može biti način da usporimo i da se preispitamo da li zaista upravljamo tehnologijom ili ona upravlja nama.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Prvo kolo ABA lige nije odigrano, a sada je pod znakom pitanja i drugo. Spor između čelnika lige i sudija oko naknada i dalje traje. Mogli bi da se nađu na 700 evra po utakmici
Grci više ne moraju da se zadovoljavaju samo sećanjem na evropsku titulu iz 2004. Sistemski rad Saveza, ulaganja klubova i generacija novih fudbalera sada daju rezultate. Uz Ivana Jovanovića na klupi, srpski treneri i fudbaleri imaju važnu ulogu u preporodu grčkog fudbala
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
