Problem električne energije u Evropi mogao bi, zbog gasne krize, da potraje godinama, dok ne budu izgrađene nove nuklearne elektrane. Evropska unija je zbog zelene agende izbacivala iz upotrebe nuklearke i termoelektrane na ugalj, pa se sada zbog rata sa Iranom i političkih odnosa sa Rusijom očekuje nestašica struje, kaže za Biznis.rs stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.
„Evropa je gasifikovana, gas se koristi za grejenje, ali i za industriju, pa je zato velika potrošnja gasa. Problem snabdevanja gasom doveo je do smanjenja industrijske aktivnosti, kao u slučaju kompanije BASF koja je srce nemačke industrije i koja je smanjila obim proizvodnje za oko 40 odsto. BASF je najveći petro-hemijski kompleks na svetu“, istakao je Zdravković.
Na prvi pogled deluje da rat na Bliskom istoku, koji je buknuo napadom SAD i Izraela na Iran, podjednako pogađa i tržišta nafte i prirodnog gasa. Napadi, projektili i problemi u pomorskom saobraćaju poremetili su protok kroz Ormuski moreuz, koji je ključna tačka za oko petinu svetskih isporuka energenata.
Teže je nadoknaditi manjak gasa
A tržište gasa je mnogo osetljivije i manje fleksibilno od naftnog.
„Italija, Holandija, Belgija i Velika Britanija direktno zavise od uvoza energenata iz Persijskog zaliva, a sada i Japan, Indija i Južna Koreja, koje su ogromne privrede, traže alternativu u Rusiji i Australiji. Uništeno je najveće gasno polje na svetu u Iranu, uništena je katarska gasna infrastruktura, tako da nas očekuje dug period nestašice gasa“, objasnio je Zdravković.
Prema njegovom rečima, dodatni izazov je skladištenje. Nafta se može relativno lako čuvati u rezervoarima ili tankerima, što pomaže da se ublaže šokovi na tržištu. Gas, s druge strane, mora da se kompresuje ili hladi da bi se skladištio, a zatim da se ponovo prebacuje u gasno agregatno stanje, što je znatno skuplje i ograničeno na određene kapacitete. Zbog toga su nestašice gasa teže za nadoknadu i imaju dugotrajniji efekat.
Rusija se okrenula Istoku
Istovremeno, ističe on, Rusija je svoje izvozne kapacitete gasa okrenula ka istoku. Sada, kada su gas iz zapadnog Sibira, koji je trebalo da snabdeva Evropu putem gasovoda „Severni tok 1 i 2“, Rusi preusmerili prema Kini, potpisujući sporazum o izgradnju gasovoda „Snaga Sibira 2“, to znači da taj gas neće više ići u Evropu, bez obzira na to kakva će biti buduća evropska politika.
Moskva je potpisala pravno obavezujući sporazum sa Kinom, što znači da EU ostaje bez 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, naglasio je Zdravković.
„Ne postoji zamena za ruski gas, makar ne postoji po toj ceni. Cene uvoznog tečnog prirodnog gasa iz SAD su 2,4 puta više, zbog postupka skladištenja i transporta. Druga stvar je da li gasa uopšte ima. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je najavila da će EU graditi nuklearke, ali za to je potrebno vreme“, ocenio je Zdravković.
Tražiće se kubik više
Prema najnovijoj analizi banke Rabobank, evropsko tržište prirodnog gasa ulazi u potpuno novu fazu, jer su poremećaji u snabdevanju tečnim prirodnim gasom (TPG) naglo okončali višegodišnji period viška ponude. To znači da se menja čitava struktura tržišta, uključujući način formiranja cena, energetsku bezbednost i konkurentnost industrije širom Evrope.
Ključna promena vidi se na referentnom evropskom gasnom čvorištu TTF u Holandiji, koje sada više ne odražava višak gasa kao ranije, već stalnu zategnutost ponude. Umesto stabilnosti, tržište karakterišu veći pritisci i neizvesnost. Skladišta se pune sporije nego ranije, razlika između zimskih i letnjih cena raste, dnevne oscilacije cena su sve izraženije, a u pojedinim delovima Evrope gas je skuplji nego na referentnom TTF tržištu. U utorak je cena na čvorištu bila oko 550 evra za 1.000 kubnih metara gasa.
Izvor: Biznis.rs
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
