Kolege iz Evropske unije ponovo su besne na premijera Mađarske Vikora Orbana koji je blokirao kredit Ukrajini vredan 90 milijadri evra. Zašto? Pa zato što mu se može da svoje lične interese stavlja ispred jedininstva unutar EU
Nemački kancelar Fridrih Merc nije krio da je ljut zbog mađarskog premijera Viktora Orbana i njegovog blokiranja kredita od 90 milijardi evra za Ukrajinu. „To je čin grube nelojalnosti unutar Evropske unije kakav do sada nismo doživeli u ovakvom obliku“, rekao je Merc nakon samita EU u Briselu. To šteti sposobnosti delovanja i ugledu Evropske unije u celini, piše Dojče vele.
Orbanovo ponašanje u odnosu na Ukrajinu „imaće posledice koje daleko nadilaze taj pojedinačni događaj“, upozorio je Merc. Čak su i oni koji su na samitima EU prisutni mnogo duže nego on, i sami bili „duboko uzrujani“ takvim ponašanjem, naglasio je kancelar.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ipak je nakon samita izrazila optimizam da će kredit za Ukrajinu biti odobren. Unija će Ukrajini obezbediti kredit na ovaj ili onaj način, naglasila je Fon der Lajen.
Predsednik Savetu EU Antonio Košta rekao je da su ostali lideri država ili vlada EU jasno osudili Orbanovo ponašanje. „Niko ne može da ucenjuje Savet EU“, naglasio je Košta.
Mađarska i Slovačka su na samitu, uprkos pritisku ostalih država-članica, ostale pri svom blokiranju kredita od 90 milijardi evra. Orban je spreman da povuče veto tek kada Mađarska ponovo počne da dobija rusku naftu.
Mađarska optužuje Ukrajinu da sprečava nastavak isporuke nafte naftovodom „Družba“. Taj naftovod vodi iz Rusije, preko Belorusije i Ukrajine, do Mađarske i Slovačke.
Ukrajina odbacuje te optužbe i naglašava da naftovod trenutno nije upotrebljiv zbog posledica ruskih napada. Za popravke je, poručuju iz Kijeva, potrebno još otprilike mesec i po dana.
Kako procenjuju posmatrači, Orban i njegova stranka Fides kampanju za izbore koji će se održati 12. aprila svode pre svega na protivljenje Ukrajini i Evropskoj uniji, tvrdeći da su u dosluhu kako bi doveli na vlast njegova izbornog suparnika Petera Mađara iz stranke Tisa.
Druga velika tema jednodnevnog samita Saveta EU bio je rat u Iranu. Predsednici državni ili vlada EU u Briselu su potvrdili da isključuju mogućnost aktivnog učešća u ratu. Uz to su zahtevali i „moratorijum na napade na energetsku infrastrukturu i vodosnabdevanje.“
Učesnici samita su u svojoj završnoj izjavi pozdravili spremnost država-članica Unije da obezbede Ormuski moreuz „čim se za to ispune preduslovi“. Fridrih Merc je potvrdio da bi Nemačka mogla da se uključi u mere obezbeđivanja – ali, kako je dodao, „to je moguće tek kada prestanu borbena dejstva“.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je nakon samita da njegova vlada planira da razgovara sa stalnim članicama Saveta bezbednosti o uspostavljanju okvira Ujedinjenih nacija za obezbeđivanje tog za globalnu trgovinu naftom važnog morskog prolaza. Za sprovođenje takve misije morala bi, međutim, najpre da prestanu borbena dejstva.
Osim snabdevanja energijom, druga velika briga za EU su moguće masovne migracije. Lideri Unije ne žele da ih iznenadi eventualna migrantska kriza zbog eskalacije situacije na Bliskom istoku. „Nećemo dozvoliti da se ponovi 2015.“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nakon samita u Briselu. Za sada se zbog situacije ne primećuju kretanja migranata ka Evropi, ali EU mora biti pripremljena.
U završnim izjavama lidera država ili vlada stoji da je EU spremna da koristi svoje diplomatske, pravne, operativne i finansijske instrumente kako bi sprečila „nekontrolisana migrantska kretanja“. „Bezbednost i nadzor spoljnih granica Evropske unije biće dodatno ojačani.“
Učesnici samita osudili su i nasilje doseljenika na Zapadnoj obali. „Savet EU odlučno osuđuje kontinuirano i sve veće nasilje doseljenika nad palestinskim stanovništvom, uključujući i nasilje prema hrišćanskim zajednicama“, stoji u izjavi objavljenoj u četvrtak uveče u Briselu. U njoj je takođe potvrđen i zahtev da se poštuje status kvo kada je reč o svetim mestima u Jerusalimu.
Lideri zemalja EU uz to odlučno osuđuju mere kojima Izrael želi da proširi svoje prisustvo na Zapadnoj obali, uključujući i Istočni Jerusalim. Izrael bi trebalo da ispuni svoje obveze prema međunarodnom pravu i da zaštiti palestinsko stanovništvo na okupiranim područjima.
Prema izraelskom dnevniku Harec, samo od početka ovog meseca sedam Palestinaca je ubijeno u napadima izraelskih doseljenika. Nasilje doseljenika znatno se pojačalo nakon terorističkog napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Uprkos predizbornim obećanjima, Donald Tramp se ispostavlja kao jedan od najmilitantnijih američkih predsednika ikada. Nakon kidnapovanja predsednika Venecuele i vojnog napada na Iran, na red bi mogla da dođe Kuba. Za sada grca pod sankcijama SAD bez nafte i struje
Rat u Iranu otvorio je pukotine u američkom vojno-industrijskom kompleksu. Dok Donald Trump traži brže povećanje proizvodnje, proizvođači oružja suočavaju se sa ograničenjima kapaciteta, sporim investicijama i neizvesnim budžetskim okvirom
Američki F‑35 prinudno je sleteo na Bliskom istoku nakon oštećenja tokom misije iznad Irana. Pilot je bezbedan, a istraga je u toku
Na samitu u Briselu, lideri EU su jasno stavili do znanja da neće slati vojne snage SAD i Izraelu u sukobima na Bliskom istoku, ističući energetske i humanitarne posledice rata
Semjuel Klinton Hajnot bio je pre dve decenije glavni strateg američkog ratnog vazduhoplovtsva. On objašnjava zašto je Ormuski moreuz slaba tačka napada na Iran, zašto u ratnim uslovima ne može da se obezbedi stopostotno siguran prolaz tankera sa naftom
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
