Posledice sukoba na Bliskom istoku mogle bi da se osete u rezervoarima građana Srbije. Dok skaču u svetu cene sirove nafte i gasa, hoće li i na pumpe stići skuplje gorivo? Srbija je već u samom vrhu u regionu po cenama goriva
Od toga koliko će rat na Bliskom istoku trajati, da li će se završiti relativno brzo ili pak produžiti i na nekoliko meseci, zavisiće sudbine miliona ljudi u svetu. Sukob će se odraziti i na njihove novčanike, a do Srbije će najbrže stići atak na rezervoare.
Cene nafte rasle su od kako se očekivao napad SAD i Izraela na Iran. Tako je brent sirova nafta, međunarodna referentna nafta, skočila za 6,2 odsto i trgovala se po ceni od oko 77 dolara po barelu, nakon što je ranije tokom trgovačke sesije nakratko prešla 82 dolara. Saudijska naftna kompanija Aramko obustavila je u ponedeljak, 2. marta, rad u svojoj najvećoj rafineriji Ras Tanura nakon napada dronom, u incidentu koji je izazvao paniku na svetskim berzama i skok cena dizela za više od 20 odsto.
Za to vreme, Srbija već prodaje dizel po 200 dinara za litar, što je, pored Albanije, najviša cena u regionu. Kada je reč o ceni benzina, koji na pumpama staje maksimalno 181 dinar po litru, skuplji benzin od Srbije u regionu imaju Albanija, Grčka i Rumunija.
Država Srbija od tog iznosa ubira pozamašan deo, što je jedan od najvećih iznosa akciza. One su opet poskupele u februaru 2026, pa akciza na bezolovni benzin iznosi 72 dinara po litru, gasna ulja 74,04 dinara, a TNG 56,23 dinara po kilogramu.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je za N1 da će posledice rata u Iranu biti ekonomski negativne po Srbju.
„Posledice će biti negativne i one će biti najdirektnije u uticaju na rast cene nafte. Međutim, visina tog uticaja zavisiće od toga koliko sukob bude trajan, da li će se relativno brzo završiti ili će da potraje nekoliko nedelja ili meseci“, naveo je Arsić.
U Srbiji je već godinama na snazi kontrolisano tržište naftnih derivata, što znači da država jednom nedeljno objavljuje maksimalne iznose benzina i goriva i pumpe ne smeju da ga nude po većim iznosima. Ipak, to na terenu znači da se tržište ne štiti od udara sa strane, jer se povećanja cena goriva u svetu – preliju jednostavno državnom odlukom da poveća i maksimalne cene na pumpama.
Iako na Iran otpada samo tri do četiri procenta globalne proizvodnje nafte, njegova blizina Ormuskom moreuzu, koji se smatra najkritičnijom tačkom za transport nafte na svetu, podstiče analitičare da prognoziraju skok cena nafte.
Dugotrajno zatvaranje ili prekid saobraćaja kroz taj moreuz, kroz koji se transportuje petina svetske potrošnje nafte, mogli bi da dovedu do toga da cene tog energenta pređu psihološki prag od 100 dolara po barelu. To bi ugrozilo globalnu ekonomiju, ali i dodatno podiglo cene – koje je već sada teško obuzdati.
Trgovci naftom se nadaju da će trenutni poremećaji na tržištu nafte zbog udara biti relativno kratki, piše CNN. Ipak, ekonomska novinarka ovog medija piše da ostaje značajna neizvesnost oko obima i vremenskog okvira rata, za koji je američki predsednik Donald Tramp sugerisao da bi mogao da traje nedeljama.
„Nemiri velikih razmera, haotičan vakum moći, udari koji prekidaju proizvodnju nafte ili produženo zatvaranje kritičnog kanala za isporuku nafte mogli bi na kraju dovesti do toga da cena nafte dostigne 100 dolara po barelu ili čak i više, upozoravaju analitičari industrije“, dodaje se u tekstu CNN-a. „Ako se to dogodi, a tržište se trenutno nada da neće doći do tog scenarija – cene benzina mogle bi dostići ogroman rast.“
KatarEnerdži, državna energetska kompanija, saopštila je da je obustavila proizvodnju tečnog prirodnog gasa nakon napada na najveće svetsko postrojenje. Zato „Gardijan“ predviđa i gasni, pored naftnog, udara.
Džes Ralston, šef sektora energetike u Jedinici za energetsku i klimatsku obaveštajnu službu, rekao je za „Gardijan“ da je skok cena „zabrinjavajući znak da bi računi za domaćinstva i preduzeća mogli ponovo da porastu“ u Velikoj Britaniji.
Blokade poljoprivrednika traju skoro tri nedelje. Broj ljudi na ulicama se osipa, pod pritiskom države i setve. Nadležno ministarstvo tvrdi da je postignut dogovor i da više nema razloga za blokade, dok poljoprivrednici čekaju zvanično rešenje i kažu da se ne povlače
Proizvodnja koksa i derivata nafte pala je zbog zastoja u NIS-u za čak 73,3 odsto u odnosu na lane. Strmoglav pad ukupne industrijske proizvodnje delom je sprečila proizvodnja automobila, ali je pitanje - koliko će se Stelantis u Srbiji održati
Isplati se poslovati sa državom, ali zauzvrat mora nešto da se uradi za režim Aleksandra Vučića. Zaposleni firmi koje su udvostručile poslovanje u 2024. tukli su aktiviste ispred Skupštine Beograda, a tajnim ugovorima grade Ekspo i Nacionalni stadion
Drugi mesec zaredom, građani se medijima žale na papreno visoke račune za struju. Kome se drugome žaliti? Da li ceo račun mora da se plati? Ili samo iznos koji nije sporan
Tender za brojila je konačno završen, nakon godinu i po dana borbe firme koja je obarala režimske kombinacije. Na kraju je završila - sa krivičnom prijavom
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
