Elektrodistribucija propada, naprednjački tajkuni se bogate

Za razliku od državne kompanije Elektrodistribucija Srbije (EDS), koja je dve prethodne godine završila u minusu od čak 85 miliona evra, firme Dragoljuba Zbiljića, Siniše Narića i Miodraga Škrbića beleže milionske profite i to zahvaljujući poslovima koje dobijaju od EDS-a, piše „Radar“

Deo tog novca Zbiljić i Narić uložili u investicioni fond „Vista rika“, čiji su vlasnici takođe bliski vladajućim strukturama.

Gotovo svaki treći tender koji raspiše državno preduzeće Elektrodistribucija Srbije dobija neka od privatnih firmi u vlasništvu ove trojice biznismena bliskih vlasti, piše nedeljnik „Radar“.

Na samo pet od 49 tendera su firme pomenutih ljudi, najčešće kao deo šireg konzorcijuma, imale konkurenciju u vidu još samo jednog ponuđača, a ukupna vrednost tako dodeljenih ugovora i okvirnih sporazuma od početka prošle godine premašila je 200 miliona evra.

Zbiljić je samo jedan od mnogih biznismena bliskih vlasti koji su se upisali i na spisak ulagača u investicioni fond „Vista rika“, čiji su vlasnici Tatjana Vukić i Vojislav Nedić takođe bliski SNS-u, s tim što je u taj fond uplatio za njega više nego skromnih dva miliona dinara ili oko 17.000 evra.

Foto: Amir Hamzagic/Nova.rs

Među kompanijama koje su dobile veliki broj poslova od Elektrodistribucije Srbije je i Khaoticen, firma u vlasništvu Siniše Narića, ne tako poznatog biznismena, ali je jasno da je blizak naprednjacima. On je u fond „Vista rika“ investirao 67,6 miliona dinara ili oko 577.000 evra, piše „Radar“

Hapšenje zbog istrage o „Vista riki“

Danijela Maletić, nekadašnja pomoćnica direktora Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finasija nedavno je svedočila kako ju je policija uhapsila jer se isuviše približila sumnjivom fondu „Vista rika“ koji vode osobe bliske režimu. Ona je istraživala fond kada su službenici Uprave obavešteni da je jedno fizičko lice došlo u banku – i diglo milion evra sa svog računa, a potom deo tog novca prebacilo na Fond „Vista rika“.

Među onima koji su novac uplatili na račun ovog Fonda su braća političkog vrha zemlje – Igor Brnabić, Predrag Mali i Andrej Vučić. Fondu su legle i uplate „nove biznis elite“ – Ostoje Mijailovića, Davora Macure, Ivana Bošnjaka, Dragoljuba Zbiljića, Batrića Radunovića, Siniše Narića, Manojla Mandrape, Aleksandra Galića.

Osnivači Fonda i vlasnici su visoki funkcioneri SNS-a, bliski državnom vrhu, kao i većina klijenata, a za njih su se zainteresovali i istražitelji u Srbiji. Neke od tih uplata su pod lupom zbog sumnji da se tako „pere“ novac.

Nova ekonomija: „Eksplozija“ partijskog SNS investicionog fonda Vista Rica

Šta je „Vista rika“

Otvoreni alternativni investicioni fondovi (AIF) u Srbiji značajno su uvećali imovinu prošle godine. Četiri najveća AIF-a su na početku 2025. vredela skoro 133,2 miliona evra, a 31. decembra 230 miliona. Od ovih fondova najviše je porastao Vista Rika Invest, koji nije povezan ni sa jednom bankom, već sa – vladajućom strankom.

Vrednost ovog fonda na početku 2025. godine bila je 27,2 miliona evra, a na kraju 57,4 miliona. Ovo znači da je neto imovina fonda porasla za čak 30.219.877 evra, više nego fondovi kojima upravljaju velike banke Intesa i Raiffeissen. Za fond „Vista Rika“, to predstavlja rast veći od 100 odsto.

Porastao je i fond Vista Rica Corporate, koji je na početku prošle 2025. godine vredeo 15,9 miliona evra, a na kraju 26,9 miliona.

Fondove Vista Rica Invest i Vista Rica Corporate osnovali su Vojislav Nedić, otac bivšeg generalnog sekretara Vlade Srbije Novaka Nedića, i Tatjana Vukić, upraviteljka Fondacije „Za srpski narod i državu“ i partnerka Andreja Vučića, kako je pisao BIRN.

foto: zoran jovanović mačak

„Radar“ je objavio i da je 12,8 miliona evra u fond kao fizičko lice uplatio vlasnik preduzeća Galens Aleksandar Galić, najpoznatijeg po projektu koji se u javnosti naziva „Novi Sad na vodi“.

Kako da bogati budu još bogatiji

Srpski poreski sistem već decenijama pogoduje najbogatijim građanima.

Kako je pisao BIRN, izmenama Zakona o porezu na dohodak koji važi od januara 2023, građanima sa primanjima trostruko većim od proseka data je mogućnost da svoje poreske obaveze po tom osnovu praktično prepolove. I to ako odluče da dug – umesto u državni budžet – uplate u neki od postojećih alternativnih investicionih fondova u Srbiji.

Primera radi, ako bogati građanin treba da plati milion evra poreza, po ovom zakonu čak 500.000 može da preusmeri u fond, umesto da napuni državu kasu.

I to nije sve. Zakon je ostavio prostor i za zloupotrebe.

Bogati poreski obveznik svoj poreski dug može da preusmeri u fond u decembru, a zatim tu istu sumu da podigne sa računa fonda u januaru sledeće godine. Na taj način, on je formalno poštovao zakon o porezu na dohodak, ali je sačuvao najveći deo novca.

Upravo ova zakonska izmena omogućila je alternativnim investicionim fondovima u Srbiji da privuku nove klijente željne smanjenja poreskih obaveza.