Jesu li Bred Pit i Tom Kruz tučom srušili Holivud

Klip traje 15 sekundi i na njemu se vide dve velike holivudske zvezde u, očigledno, filmu koji se još nije pojavio, ali obećava. Nemilosrdno se tuku na mostu u nekom gradu koji je pretrpeo veliko razaranje. Dok ga udara pesnicama, Pit viče na Kruza optužujući ga da je “ubio Džefrija Epstina, dobrog čoveka”. Kruz, u filmskom maniru, zastaje i odgovara da je Epstin znao previše o “njihovoj ruskoj operaciji i da je zato morao da umre, a sada ćeš i ti”, potom obara Pita na pod i klip se tu prekida. Jedva čekam da se film pojavi, očito je da je neko u Holivudu odlučio da o najvećoj aktuelnoj društvenoj aferi slobodnog sveta kaže sve.

Samo što takvog filma nema, odnosno ne snima se nigde. Klip koji se vrti po internetu i masovno komentariše u svim krugovima generisan je veštačkom inteligencijom od strane irskog reditelja Rurija ili Rorija Robinsona (Ruairi Robinson odnosno @ruairirobinson na mreži Iks, gde ga je objavio u više verzija). Ruri tvrdi da ga je napravio sa tek dve rečenice prompta u generatoru videa SeeDance2, najnovijem proizvodu kompanije ByteDance. Pomenuti Bajtdens je, inače, izvorni autor TikToka.

Klip je toliko dobar i veran da je digao na noge kompletnu filmsku industriju. Jedni su preplašeni jer smatraju da svako sa pristupom kompjuteru i budžetom od par stotina dolara može da proizvodi filmove koji se neće razlikovati od holivudskih blokbastera što koštaju milion puta više. Svi sada citiraju Reta Riza, autora i producenta filmova poput Dedpula, koji je rekao kako se boji da je sa filmskom industrijom gotovo.

S druge strane, brojni filmski radnici na svim nivoima traže da se ovakve stvari stave pod kontrolu, a oni koji krše autorska prava pomoću VI kazne. Autorska prava u ovom slučaju odnose se na likove i glasove glumaca koji su korišćeni u klipu bez njihove dozvole. Riz kaže da ćemo sada videti navalu veštačkih filmova, od kojih će većina biti obično smeće. Ali ako se takav alat da u ruke nekome poput Kristofera Nolana, mogli bismo da dobijemo remek-delo, možda i bolje od onoga što bi proizveo snimajući pravom kamerom i s ljudima.

U tome ima dosta istine, ali i nešto preterivanja. Film bi mogao u skorijoj budućnosti da zauzme mesto književnosti, makar u načinu na koji nastaje. Jedan čovek ga stvara, u sadejstvu sa moćnim kompjuterima, eventualno se nađe i neki urednik da ga malo usmeri. Ali filmska industrija je pre svega timski rad. Talenat jednog čoveka se, u srećnijim slučajevima, množi sa talentima ostalih saradnika – snimateljem, montažerom, majstorima za specijalne efekte, scenografima i kostimografima i, najposle, glumcima koji nekada proizvedu i ono za šta ni sami nisu znali da su sposobni. Jer ih cela situacija motiviše i inspiriše.

Nije zanemarivo ni to što su vrhunski izumi, otkrića i umetnička dostignuća često posledica neke greške, bilo da se radi o penicilinu ili o Leonardu di Kapriju, koji se na filmskom setu nepredviđeno poseče lomeći čašu dok lupa po stolu. Toga se ni Tarantino ne bi setio, niti bi ta scena iz Oslobađanja Đanga izgledala autentično da je unapred napisana.

Specijalni efekti i kompjuterska grafika odavno su prisutni u filmskoj industriji gde je scenografija i do sada docrtavana. Realno je očekivati da ćemo uskoro imati majstore promptovanja, inače ljude nevične praktičnom radu, kostimografa koji ima ideje, ali ne ume da ih sprovede niti nacrta, za šta će mu poslužiti kompjuter koji ga razume. Ali opet će biti potreban tim talentovanih da promptuju, svaki u svojoj oblasti i taj će talenat vredeti mnogo, kao i svaki talenat koji se može monetizovati. Nije vreme za paniku već za dodatnu obuku.