Linglongovi radnici na lizing: Nove metode ugnjetavanja i zastrašivanja

Posle ranijih problema u kompaniji Linglong i kršenja prava radnika, zbog čega su, između ostalog i Sjedinjene Američke Države zabranile uvoz guma iz zrenjaninske fabrike, pojavljuju se novi slučajevi kršenja radničkih prava nad lizingovanim radnicima.

Nevladina organizacija Astra upozorila je nedavno da se ponavlja obrazac ozbiljnih povreda radnih i ljudskih prava radnika-migranta angažovanih u kineskoj fabrici Linglong u Zrenjaninu. Reč je o grupi radnika iz Bangladeša.

Neposredno nakon što su radnici iz Bangladeša prijavili kršenja svojih radnih i ljudskih prava, kompanija je reagovala ne unapređenjem uslova rada, već pooštravanjem interne kontrole, saopštio je Zrenjaninski socijalni forum.

Upozoravaju da se mere koje su ranije postojale, ali se retko primenjivale, sada selektivno i drastično sprovode – gotovo isključivo nad lizingovanim radnicima, dok zaposleni direktno kod Linglonga ostaju pošteđeni ovakvih restrikcija.

Stikeri na kamere telefona

Prema svedočenjima radnika, mobilni telefoni im se fizički zapečaćuju crvenim stikerima, zabranjeno je fotografisanje, snimanje i bilo kakvo beleženje, dok se propusnice za ulazak u fabriku koriste kao sredstvo stalne kontrole i pritiska.

Ove mere se formalno pravdaju „zaštitom poslovnih tajni”, ali u praksi predstavljaju jasan vid odmazde i pokušaj ućutkivanja radnika koji su se usudili da govore o zloupotrebama, saopštio je Zrenjaninski socijalni forum.

Najveći teret ovakvog režima snose upravo lizingovani radnici, koji se i inače nalaze u znatno ranjivijem položaju – sa ograničenim pravima, slabom pravnom zaštitom i gotovo nikakvim mehanizmima za samoodbranu. Njima se uskraćuje pravo da se obrate inspekcijama, sindikatima, medijima ili organizacijama za ljudska prava, navodi ova organizacija.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Problemi od samog starta

Tara Rukeci Milivojević iz Zrenjaninskog socijalnog foruma, koja se godinama bavi položajem radnika u Linglongu, podseća za „Vreme” da je čitav model zapošljavanja u ovoj kompaniji od samog početka bio problematičan.

„Linglong konstantno koristi agencije i posredničke firme kako bi izbegao odgovornost. Sve što se dešava pokušavaju da prebace na agencije, ali to jednostavno ne može da bude opravdanje. Radnici rade u Linglongu, imaju njihove propusnice, obavljaju poslove u njihovim pogonima – odgovornost je Linglongova“, ističe ona.

Prema njenim rečima, trenutna represija nad bangladeškim radnicima dolazi neposredno nakon što je tužilac u slučaju iz 2024. i indijskih radnika saopštio da „nema dovoljno dokaza” za dalje postupanje. Taj slučaj usledio je nakon ranijih prijava radnika iz Vijetnama. Indijski radnici su dobili svoje pasoše i naknade i na neki način pokazali da organizovani i ujedinjeni, uz podršku, mogu da se izbore za svoja prava. Ipak, institucije su reagovale sporo, netransparentno i bez stvarne odgovornosti.

„Institucije prebacuju odgovornost jedna na drugu, a radnici na kraju ostaju sami”, upozorava sagovornica „Vremena”.

Kao primer izbegavanja odgovornosti navodi da inspekcija nije reagovala, jer je agencija koja je angažovala radnike registrovana u Kikindi, dok Linglong posluje u Zrenjaninu. Tako inspekcija iz Zrenjanina ne može da vrši kontrolu nad ovim radnicima.

Lizing radnika kao unosan biznis

Problem, međutim, daleko prevazilazi jedan slučaj ili jednu kompaniju. Agencijsko zapošljavanje i lizing radne snage postali su unosan biznis u Srbiji. Radnici se u matičnim zemljama zadužuju kako bi platili posredovanje, da bi po dolasku u Srbiju bili loše plaćeni, diskriminisani i lišeni osnovnih prava.

„Kompanije često nisu ni registrovane za lizing radnika, a čak i kada jesu, taj model ne donosi nijednu prednost radnicima. On postoji isključivo da bi se plata smanjila, a prava umanjila”, kaže Rukeci Milivojević i dodaje da je Linglong imao priliku da promeni praksu, ali je svesno odlučio da to ne učini.

Ovakve mere su u direktnoj suprotnosti sa osnovnim standardima Međunarodne organizacije rada, kao i sa domaćim Zakonom o radu, koji zabranjuju diskriminaciju i garantuju zaštitu radnika od odmazde. Crveni stikeri na telefonima i selektivna primena propusnica nisu bezbednosna mera – one su crvene zastave koje ukazuju na sistematski pritisak, netransparentnost i represivan odnos prema radnicima, naročito stranim i lizingovanim.

Zrenjaninski socijalni forum zahteva hitnu reakciju nadležnih institucija i temeljno ispitivanje zakonitosti ovakvih praksi, koje radnike pretvaraju u nemi deo proizvodnog procesa, bez prava na glas, dostojanstvo i svedočanstvo.