Pitaš veštačku inteligenciju da ti smisli ime za Wi-Fi mrežu ili joj tražiš da ti generiše sliku mačke u svemirskom odelu, a ona za to potroši tone električne energije. Veštačka inteligencija je postala svakodnevni alat, vrlo često korišćen i za najveće gluposti.
Ipak, iza te lakoće stoji infrastruktura koja troši popriličnu količinu električne energije. Serveri rade non stop, data centri se hlade i napajaju strujom koja u mnogim zemljama i dalje dolazi iz uglja.
To nije katastrofa, ali jeste dobar podsetnik da ni digitalne stvari nisu potpuno „besplatne“ i bez uticaja.
Iza svakog od popularnih AI alata, Geminija ili ChatGPT, stoji infrstruktura koja ih pokreće 24 sata dnevno. Prema portalu News climate Columbia, data centri AI u celini troše oko 1,5 odsto globalne potrošnje električne energije danas. Dok bi taj broj do 2030. godine mogao da ide i do dva odsto.
Gde odlazi toliko energija?
AI ne postoji kao jedan program, već kao mreža ogromnih računara smeštenih u data centrima širom sveta. Ti računari moraju da obrade ogromne količine podataka u vrlo kratkom vremenu.
Pored samih računara, energija se troši i na stalno održavanje sistema. Serveri rade 24 sata dnevno, bez pauze, jer AI mora biti dostupan u svakom trenutku za naša banalna pitanja.
Gde ima velikih servera, ima i hlađenja. Da bi se sprečila oštećenja i pad performansi, potrebni su masivni sistemi za hlađenje što dodatno povećava potrošnju električne energije.
Tech Target napominje kako jedan AI upit koristi deset puta više energije nego obična Gugl pretraga. Potrošnja električne energije može biti desetine gigavat sati (GWh), što je dovoljno da napaja grad tokom više dana.
U članku News climate Columbia se navodi da data AI centri čine između 2,5 odsto i 3,7 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, što je više od avio industrije. To znači da je ukupno zagađenje koje potiče od data centara veće od onog koje generišu avioni širom sveta.
Ogromna potrošnja uglja
Prema podacima iz 2023. godine oko 35 odsto svetske električne energije se i dalje proizvodi iz uglja. Prema statistici, iz iste godine, primarne potrošnje energije čak 69 odsto energije Južne Afrike dolazi iz uglja, dok su Kina i indija na 55.
Srbija je tokom 2024. godine proizvela 62,9 odsto svoje električne energije iz uglja, piše Klima 101.
AI serveri i data centri troše struju iz mreže, iako sami ne sagorevaju direktno fosilna goriva, međutim ako zemlja u mreži koristi uglavnom ugalj ili gas, AI indirektno troši pomenute resurse.
To znači da svaki upit ili zahtev AI modelu indirektno troši deo uglja koji se sagoreva u termoelektranama. Srbija, sa mrežom koja je i dalje 60 – 70 odsto ugljena, je primer zemlje gde nebulozni zahtevi AI-u imaju konkretnu klimatsku posledicu.
Problem nije u tehnologiji, već u načinu upotrebe
AI je sve češće prva stanica, a ne pomoćno sredstvo. Umesto da se koristi za složene zadatke ili analizu, on se aktivira za ideje koje bi ranije nastale uz malo razmišljanja ili kratku pretragu.
Veštačka inteligencija prestaje da bude alat koji se koristi po potrebi i postaje stalni saputnik u svakodnevnim, često banalnim odlukama, upravo ta navika je ključni problem.
Ogromnu upotrebu AI za svakakve gluposti pospešuje i potpuni izostanak osećaja potrošnje. Ne vidimo dimnjake, ne čujemo generatore, ne dobijamo račun nakon svakog meseca. Sve se dešava daleko od očiju korisnika.
Upravo ta udaljenost stvara iluziju da korišćenje nema cenu. Kada potrošnja nije opipljiva, sasvim je prirodno da nestaje i osećaj mere, koji vrlo brzo može da postane vidljivi problem.
Dok AI crta mačke u svemiru, generiše mimove ili piše poruke koje niko neće poslati, negde u Kini, Indiji, Južnoj Africi i Kolubari u Srbiji ugalj se topi da bi serveri imali struju za rad. Digitalno deluje lagano, ali iza svakog klika stoji veliki udeo električne energije.
