Minhenska nevladina organizacija „Prop“ koja pruža podršku zavisnicima od narkotika, u razgovoru sa klijentima u oktobru ove godine otkrila tendenciju rasta upotrebe kokaina u odnosu na heroin, koji je do pre godinu dana procentualno bio zastupljeniji među korisnicima.
Uzrok tome, treba tražiti u jednom netipičnom tržišnom fenomenu, koji je širi od Minhena i Nemačke – za razliku od industrije hrane, gde se pakovanja i kvalitet vremenom smanjuju, a cena ostaje ista, dileri kokaina u Evropi za sve manju cenu nude sve čistiji produkt.
O uzrocima i karakteru ovog netipičnog tržišnog trenda koji je aktuelan u čitavoj Evropi, piše nemački „Špigl“.
Kokain sve čistiji, a jeftiniji
Prema podacima Evropske agencije za narkotike (EUDA), u poslednjih deset godina čistoća kokaina se u Evropi povećava.
Suprotno uobičajenoj praksi da preprodavci čist produkt mešaju sa medicinskim lekovima – obično sa lekovima protiv bolova – kako bi povećali količinu nauštrb kvaliteta, ispitivanja iz 2023. godine pokazala su da „roba“ u opticaju sadrži između 80 i čak 96 odsto čistog kokaina.
Kako kaže Mark Šturmar iz „Prop-a“, početna cena u proseku iznosi oko 60 evra po gramu, dok se, na primer, u Frankfurtu cene kreću između 30 i 50 evra, što je drastično manje u poređenju sa cenama od pre nekoliko godina. Poređenja radi, u tom gradu je tada gram koštao oko 100 evra, piše „Špigl“.
Evropski trend
Slične tendencije primećene su i u drugim evropskim zemljama.
Kokain u Španiji je, zbog geografskog položaja i blizine južnoameričkim švercerima, već u startu imao manju cenu, ali je poslednjih godina dodatno pojeftinio za više od 50 odsto.
Kilogram u Španiji je sa 34.000 pao na 15.000 evra, dok je kvalitet u najgorem slučaju ostao isti. Slični drastični padovi primećeni su i na holandskom tržištu.
Sve veća ponuda, plantaže veličine „dva Berlina“ i „produktivne zone“
U Evropi se već neko vreme govori o „belom cunamiju“ čime se može objasniti ovakav odnos cene i kvaliteta kokaina. Vlasti zapadnoevropskih zemalja prijavljuju sve veće prisustvo tog narkotika na Starom kontinentu, pa je samim tim balans ponude i potražnje narušen.
Drugi razlog, prema pisanju „Špigla“, seže još u 2016. godinu, kada je kolumbijska vlada postigla mir sa gerilskom revolucionarnom grupom „FARC“. Mir je, uprkos okončanju krvavog višegodišnjeg okršaja u kojem je stradalo više desetina hiljada ljudi, uticao samo povoljno na trgovinu drogom.
Do danas, površina plantaža koke u Kolumbiji (najvećeg proizvođača u Južnoj Americi) uvećana je za 73 odsto i sada je otprilike duplo veća od površine Berlina.
Pored toga, poboljšala se i sama logistika proizvodnje. U Kolumbiji se uzgoj sve više koncentriše na takozvane „produktivne zone“, odnosno, lokacije u udaljenim regionima, blizu reka ili važnih transportnih pravaca u kojima je vlast slabo prisutna, a glavnu reč vode karteli.
Globalizacija šverca
Šef istražnog odeljenja za trgovinu drogom španske policije Havijer Valdenebro kaže za „Špigl“ da „karteli sve više funkcionišu kao globalne korporacije“.
„Oni se oslanjaju na jasnu podelu odgovornosti, rada i na strateška savezništva. Umesto da se međusobno sukobljavaju kao ranije, oni sarađuju. To čini logistiku efikasnijom“, dodaje on.
Slično kao i legalne korporacije, karteli takođe nastoje da stalno optimizuju svoje lance snabdevanja. I izgleda da u tome uspevaju.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
