Može li četbot da bude dobar psihoterapeut?
Ostao sam bez posla, s kog mosta da skočim? Da vam prijatelj postavi ovakvo pitanje telefonom, očajnim glasom ili porukom gde je teško proceniti u kakvom je stanju, verovatno biste ga odmah pozvali da ga utešite i ubedite da je njegov život vredniji od posla ili bilo kakvog, ma kako teškog, gubitka. Ali ako bi se umesto živom biću obratio četbotu, dobre su šanse da bi mu ovaj uredno izlistao spisak najbližih mostova uz preporuku koji bi za tu nameru bio najefikasniji. To je jedan od zaključaka Univerziteta Stenford u istraživanju koje se bavilo sposobnošću veštačke inteligencije da odgovori na neka psihološki osetljiva pitanja.
Ali, stvari nisu tako jednostavne. I istraživači Stenforda i neki terapeuti ustanovili su da veštačka inteligencija može biti izuzetno korisna u psihoterapiji, pod uslovom da se koristi ispravno i pod nadzorom lekara.
U seriji tužbi koje su članovi porodica podneli u Kaliforniji, gde je sedište OpenAI, stoje šokantne tvrdnje da je četbot davao uputstva njihovim najbližima o načinu izvršenja samoubistva, hvalio ih zbog “hrabrosti da istraju u svojoj odluci” i čak im pomagao da napišu oproštajna pisma.
Porodice tvrde da je ChatGPT-40, aktuelni model veštačke inteligencije, bio “psihološki manipulator” koji je produbljivao izolaciju i depresiju umesto da prepozna znake krize. OpenAI je reagovao izjavom da “duboko žali zbog tragedija” i da modeli prolaze kroz dodatne treninge u saradnji sa više od 170 stručnjaka za mentalno zdravlje. Cilj im je da se u kritičnim momentima razgovor preusmeri ka stvarnoj pomoći. Porodici, prijateljima ili stručnim službama.
S druge strane, neki terapeuti su testirali četbot saopštavajući mu sopstvene snove ili razmišljanja i kažu da su dobili izuzetno korisne odgovore. Četbot je odlično prepoznavao stanje stresa i druge faktore psihičke krize. Jedan terapeut je rekao “Vašington postu” da nikako ne bi svoje lečenje prepustio veštačkoj inteligenciji, ali da misli da mu je ona od koristi kada se priprema za odlazak kod lekara. Veliki jezički model (LLM) mu pomaže da bolje definiše svoj problem. Kolege se oko toga slažu uz jednu ozbiljnu primedbu – tako efikasno možete upotrebiti četbota samo ako ste lekar i sposobni ste da prepoznate ako vas je uputio na pogrešan put.
Istraživanja pokazuju da se između dva i tri odsto interakcija sa četbotovima odnosi na teme emocionalne podrške i samopomoći. To je mali procenat, ali u apsolutnim brojevima to su milioni razgovora. Neki korisnici na mrežama otvoreno pišu da su uz pomoć VI naučili da se smire ili pronađu reči za osećanja koja nisu umeli da opišu.
Problem je što granica između podrške i manipulacije lako može da nestane. Eksperiment Stenforda pokazao je da većina alata VI ne prepoznaje suicidalne signale i da, umesto pomoći, nudi opasno konkretne informacije – poput spiska mostova kada korisnik indirektno pomene samoubistvo.
Problem se produbljuje kada uključimo i pravo na privatnost, što se često zahteva od četbotova. Oni ne bi smeli ni sa kim da dele sadržaje naše komunikacije sa njima, a pravljenje izuzetaka moglo bi da obesmisli ovo ograničenje. Opet, veštim promptovanjem može se zaobići logika koja bi prepoznala samoubilačku nameru. Sve ukazuje na to da je onih 170 stručnjaka malo i da će razvoj veštačke inteligencije na svakog IT stručnjaka zahtevati najmanje još jednog psihologa ili psihijatra.
Zašto Vučić prikazuje Srbiju kao opsednutu tvrđavu koju policija brani od spoljašnjih neprijatelja? Zbog čega bi Vulin da se uveze novi srpski narod? Šta je plesna tačka na obeležavanju Dana policije poručila pozornicima oko Ćaćilenda, inspektorima, saobraćajcima, specijalcima, administrativcima i svim ostalim pripadnicama MUP-a
“Ovaj režim se ruši. I to ne zbog toga što se ruše institucije – režim se na institucije nije nikad ni oslanjao. Već zato što proces kanceroznog kadrovskog osvajanja razgrađuje i institucije i sam režim. U slučaju institucija on stvarno liči na širenje tumora. U slučaju režima više liči na osinjak u kojem se otrovne i nervozne ose sve više otimaju Vučićevoj kontroli. Kad zrelo razmislite, šokantno je koliko malo toga Vučić zaista uspeva da sprovede onako kako želi. I sve manje”
U Srbiji postoji vrlo jako uverenje da je sve uzaludno, da, šta god probali, ne može biti bolje. Meni je, ipak, dok sam zavideo svima koji su 23. maja bili prisutni na Slaviji, delovalo da ova istrajnost spontanih protesta mora biti zasnovana na nekoj nepobedivoj nadi – u ljudima dovoljno mladim da ih razočaranja nisu slomila i čiji je entuzijazam izliva svuda unaokolo. Samo da se ne zaboravi da je ona tek neophodan uvod
Šta spaja Vučićeve ministre unutrašnjih poslova? Kome u Mupu građanin sme da prijavi kakvog mafijaša posle slučaja Milić? Šta je Dačić na uvijen i naprednjačko-politički-korektan način poručio Vučiću? Zašto u režimskim krugovima vrijedi olovno pravilo da se uz zlato u levoj ruci mora imati pištolj u desnoj? I zbog čega bivši načelnik nije uzrok profesionalnog, moralnog i svakog drugog posrnuća policije, već njegova posljedica
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Si, Tramp, Putin i Dan srpske diplomatije
Nepodnošljiva lakoća šibicarenja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
