Ko je Jakov Jozinović: Uragan „Jakov“ stigao do Srbije

„Da se događa nešto nesvakidašnje bilo mi je jasno kada sam letos video snimak sa nekakve maturske proslave na Hvaru na kojem neki momak, čini se gimnazijalac nadahnuto peva Balaševićevu ‘Oliveru‘ okružen desetinama mobilnih telefona koji ga snimaju. Tada sam mislio da je to samo jedan od maturanata koji je zgrabio mikrofon od muzike i zapevao omiljenu pesmu i to na hrvatskom: „…ti si bila još djevojčica!“

Pet prodatih koncerata

Jakov Jozinović iz Vinkovaca, student Fakulteta političkih nauka u Zagrebu ima 20 godina i na prvi pogled je jedan sasvim prosečan momak, osrednje visine, duže kose kakva se nosila osamdesetih, jednostavno obučen.

Jakov je dok pišem ovaj tekst pustio u prodaju i peti koncert u beogradskom Sava Centru i kako sada stvari stoje potući će rekorde mnogih zvezda koje postoje na našoj sceni već decenijama. Nakon što je prva dva termina rasprodao za neverovatnih pola sata od otvaranja prodaje ulaznica, Jozinović je danas na Instagramu otkrio da su sva četiri koncerta rasprodata i da je zakazao još jedan koncert za 17. april sledeće godine.

Detinjstvo

Jakov je već održao koncert u MTS Dvorani, koja je bila popunjena do poslednjeg mesta, a zbog velikog interesovanja zakazao je i svoj prvi koncert u Sava Centru, koji je rasprodao za manje od pola sata.

Kako prenose mediji ulaznice za drugi termin su „planule“ još brže. U jednom trenutku je skoro 15.000 ljudi čekalo na stranici za prodaju ulaznica kako bi kupili svoj primerak.

Ovaj 20-godišnjak u posljednjih nekoliko meseci dospeo je u žižu javnost iako još uvek nije snimio svoju prvu autorsku pesmu. Malo njih je povezalo da je Jakov još kao dete učestvovao u muzičkim takmičenjima.

Tamo je među prvima njegov talenat zapazio glumac Enes Bešlagić, koji je bio član žirija, te je sada podsetio pratioce na Jakovo učešće kada je imao svega 12 godina: „Kad se neko rodi i ima dar kao Jakov i onda još taj dar zna upotrebi na najlepši mogu mogući način širenjem pozitivne energije i ljubavi. A tada , pre devet godina sam rekao na takmičenju dok je imao 12 godina sledeće: ‘Ti kao dečak se boriš s devojčicama koje imaju pevljiviji glas, ali taj tvoj šarm čini da mi zaboravimo sve loše. Ti kažeš da nisi mislio da ćeš dobiti svih pet stolica. I onda ti Bog da takvu energiju da nas kupiš. Prijatelju, ti da si falširao, ja bih se za tebe borio do kraja!’“, napisao je Enes.

Devojčice koje vrište

Na snimcima nastupa Jakova Jozinovića koji su proteklih dana prepravili virtuelni prostor nekadašnje zajedničke države vidimo na stotine devojčica koje vrište prilikom pevačeve pojave na sceni i posle toga sa njim u zanosu pevaju od prvog do poslednjeg minuta nastupa.

Snimljeno je na desetine memova na tu temu. U najsvežijem, u nekom parku u Beogradu devojka prilazi momku i kaže: „Dragi, imam nešto da ti priznam!“ On prestravljen kaže: „Nadam se da nije ono najgore!“. Ona odgovara: „Prevarila sam te!“. Momku je laknulo: „Dobro je, pao mi je kamen sa srca! Mislio sam da ideš na koncert Jakova!“.

Balašević i vlasnici njegovihprava

Jakov nema nijednu svoju autorsku pesmu, izvodi obrade pesama Đorđa Balaševića, Olivera Dragojevića, Toše Proeskog, Džibonija i Zdravka Čolića ali svakako mu je zaštitni znak Đoletova „Olivera“ sa početka teksta – a to celoj priči daje čudan tok.

Naime, pre dve i po godine sam nakon festivala „Trag u beskraju“ u Veloj Luci na Korčuli napisao kako će Oliver Dragojević nastaviti da živi i u novim generacijama dok se za podjednako regionalno popularnog Balaševića to teško može očekivati:

„Naime, Balaševićeva porodica je zabranila tribjut-bendovima izvođenje njegovih pesama, poskidala sa Youtube-a sve snimke koncerata koji nisu na njihovom zvaničnom kanalu, čak i video oproštaja koji su Novosađani priredili na obali Dunava dva dana nakon Balaševićeve smrti.

Vlasnici umetnikovih autorskih prava su bili do te mere dosledni da ni učenici Gimnazije Svetozar Marković koju je Balašević pohađao nisu dobili traženu pismenu dozvolu da organizuju (nekomercijalnu) priredbu u čast svog slavnog učenika pa je direktorka na svoju ruku odlučila da im to ipak dopusti.

Porodica Balašević je pre dve godine inicirala priču o muzeju posvećenom slavnom umetniku ali kako je javnost u Novom Sadu prilično burno reagovala na lokaciju (Kej žrtava Racije pored Dunava) i sam koncept (unutar muzeja je trebalo da bude otvoren i hotel), od te ideje se po svemu sudeći odustalo.

Iako bi otvaranje kafe-restorana po ugledu na „Falco’s“ u Beču bilo mnogo primerenije i sigurno je da bi uz njegovu muziku, memorabilije i specijalitete koje je Balašević voleo ovakvo mesto bilo prepuno obožavalaca iz celog regiona – porodica ni za tako nešto nije pokazala interesovanje.

Onda se, gledaj vraga, pojavi klinac iz Vinkovaca i pokori region – i to sa Balaševićevom „Oliverom“, upravo onom Oliverom koja je svima ostalima (čak višestruko manje komercijalnim tribjut-bendovima) zabranila da pevaju Đoletove pesme. Ostaje nepoznanica da li je Olivera mladom Vinkovčaninu dala, što bi studenti rekli „zeleno svetlo“ da izvodi Balaševićeve pesme na svojim koncertima ili mudro čeka da Jakov proda i deseti Sava centar pa da mu onda ispostavi račun.