Tramp i generali

Slika Čikaga: dronovi i helikopteri na nebu a na ulicama vojna vozila, pripadnici Nacionalne garde u kamuflažnim uniformama i blizu 300 federalnih agenata iz različitih agencija. Noćne racije i masovna hapšenja.

Nacionalna garda već je na ulicama Vašingtona, Los Anđelesa i Portlanda u Oregonu, gradova koji postaju frontovi urbanog rata koji je Donald Tramp pokrenuo protiv kriminala i ilegalne imigracije.

“Tokom 2016. izjavio sam da sam ja vaš glas”, rekao je Tramp na jednom predizbornom mitingu u Teksasu. “Danas, dodajem: ja sam vaš ratnik. Ja sam vaša pravda. Za one kojima je učinjena nepravda i izdaja, ja sam vaša odmazda”.

Ne krijući previše apsolutističke ambicije, predsednik koji se nada Nobelu za mir preimenovao je Ministarstvo odbrane u Ministarstvo rata, a sada agresivno pokušava da politizuje vojsku. Armija u njegovoj viziji ima ulogu koja bi izlazila iz okvira Ustava.

Militantost koju je Tramp ispoljio tokom demonstracija posle ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda 2020. pokazala je koliki je njegov oslonac na silu. Od kako je izgubio vlast, ponavljao je da mu je žao što nije po zemlji rasporedio vojsku i da se neće ustručavati da to učini ukoliko se vrati u Belu kuću. Sada je u prilici. Nacionalnu gardu šalje na simptomatične adrese: u “opasne gradove” i savezne države – koje kontrolišu demokrate. Pokušava da normalizuje prisustvo vojske u Njujorku, Los Anđelesu, San Francisku ili Čikagu tako što ove gradove opisuje “veoma nebezbedna mesta” i nagoveštava da će nastaviti sa politikom upotrebe vojske.

Tramp je nedavno potpisao izvršnu naredbu po kojoj nacionalne snage reda i vojni potencijali mogu da budu upotrebljeni u borbi protiv “domaćeg terorizma i organizovanog političkog nasilja”, što administraciji omogućava istrage i gonjenje političkih protivnika. Kritičari procenjuju da protivzakonito koristi vojsku da bi ugušio otpor svojoj sve nepopularnijoj administraciji.

foto: ap photo

AVET GRAĐANSKOG RATA

Američka politička scena poslednjih je godina ispunjena nezapamćenim izlivima nasilja. Sjedinjene Države nisu u građanskom ratu, mada ima onih koji misle da su na putu, pa se sve glasnije postavlja pitanje: kakva je u ambijentu varničave polarizacije pozicija armije? Kako će se ponašati vojni establišment u vremenima političkog nasilja?

Armija je disciplinovana i po Ustavu je pod kontrolom glavnokomandujućeg predsednika i pod civilnim nadzorom Kongresa. Vojska deluje spremna da interveniše u politici ukoliko je Unija u opasnosti. Pitanje je međutim ko određuje šta je opasnost. Tramp ima odgovor: Ja, Kralj Sunce. On je u prvom mandatu bio uveren da vojska potkopava njegovu političku agendu i pokušava da spreči njeno realizovanje u praksi. Sada bi da armiju stavi pod svoje.

U neuobičajenom obraćanju grupi od oko 800 generala i admirala koji su vanredno, uz maksimalne mere bezbednosti, sa svih strana sveta okupljeni u bazi marinaca Kuantiko u Virdžiniji, ministar rata Pit Hagset i Tramp održali su izrazito republikanske govore, u kojima su apelovali na armiju da povrati “etos ratnika”.

Vojnim komandantima određuju se novi prioriteti: američki gradovi treba da budu “trenažni centri” obuke za buduće ratove, armija mora da pobedi “vouk kulturu” iza koje stoje “neprijatelji iznutra”.

“Situacija neće biti stavljena pod kontrolu dok vi ne budete umešani”, poručio je Tramp, pokušavajući da fokus armije sa spoljašnjeg prebaci na unutrašnjeg neporijatelja, iako je to protivno ustavnoj poziciji vojske.

Predsednik koji je kolosalno doprineo tome da Amerika bude najopasnije podeljena verovatno od vremena građanskog rata, koji odbija da promoviše odlikovane vojnike koji su služili pod komandantima koje ne podnosi, sada zahteva da se “duh ratnika” vrati u redove vojske. Oko 1,3 miliona u aktivnom i 765000 u rezervnom sastavu američke vojske odgovara civilnom lideru kako nalaže tradicija duga dva i po veka, ali Tramp pokušava da sruši tradiciju i namerava da armiju upotrebi protiv “marksista i radikalnih levičarskih lunatika” iz Demokratske stranke.

Dok traju ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku, dok Rusi ugrožavaju vazdušne prostore NATO članica poput Poljske, Rumunije i Estonije a neidentikovani dronovi nadleću aerodrome u Kopenhagenu i Oslu, Tramp poručuje da bi voleo da se armija pridruži borbi protiv kriminala i imigracije i – nije teško pogoditi – “neprijatelja iznutra”.

“Upotreba vojske u domaćim stranačkim pitanjima odvraća od neophodnog fokusa na ratne izazove 21. veka”, kaže za “Njujork Tajms” penzionisani general Čarls Danlap Junior. “Kina, Rusija, Iran, Severna Koreja i drugi neće biti odvraćeni bataljonima sudija za imigraciju ili trupama koje su prezauzete obavezama oko imigranata na ulicama gradova umesto da se u Nacionalnom centru za obuku pripremaju za borbu sa vršnjacima u sukobima visokog intenziteta”.

Tramp ne misli tako. Očekuje se da će njegova nova strategija nacionalne odbrane preusmeriti akcente od priprema za konflikt sa Kinom na odbranu i upotrebu vojske kod kuće. Ta strategija, tvrde kritičari, samo je još jedan dokument koji promoviše Trampovu doktrinu “Amerika na prvom mestu” i agendu “Mir kroz snagu”.

KRITIKA IZ VATIKANA

Među autorima su i zvaničnici koji su ranije kritikovali američku posvećenost Evropi i Bliskom istoku, pa već ima signala da će SAD povući deo snaga iz Evrope. Strategija da se najbolja nacionalna odbrana ostvaruje snažnim vojnim savezništvima u inostranstvu pada u vodu. Trampa mnogo više zanimaju misije bliže Americi, poput rata sa narko kartelima Latinske Amerike.

Jasna namera politizacije armije radi stabilizacije aktuelne vlasti izaziva burna reagovanja jer je direktno suprotna temeljnom principu da vojska ne sme da bude stranačka, da mora da bude u službi nacije kao celine, a ne političke partije ili lidera. Pravilo glasi: dok ste u armiji, niste stranački angažovani. Služite samo zakonu i domovini. Deo vojnog establišmenta, uključujući načelnika Združenog generalštaba Dena Kejna, zabrinuti su zbog nove odbrambene strategije i promene prioriteta koja dovodi do podela unutar političkog i vojnog krila u Pentagonu. Komandanti su pred izazovom da pronađu govore na neuobičajen pristup Trampove administracije oružanim snagama.

Oglasio se i papa Leo Četrnaesti, rođeni Amerikanac. Od kako je postao poglavar Rimokatoličke crkve, papa je izbegavao da komentariše dnevne događaje. Ali, upitan šta misli o vanrednom okupljanju generala i admirala, pontifeks je rekao:”Ovaj način govora je zabrinjavajući jer pokazuje, svaki put, povećanje tenzije… Imate stil vladavine koji pokazuje silu, kako bi pojačao pritisak. Nadajmo se da su to samo retoričke figure”, zaključio je papa a njegov komentar ocenjuju se kao najoštrija kritika Trampove ideologije do sada.

Nije ovo prvi put da Tramp namerava da ostvari svoje militarističke planove. U prvom mandatu sekretari za odbranu Džim Matis i Mark Esper, kao i načelnici združenog Generallštaba, Mark Mili i Džozef Danford, pokušali su da spreče predsednika da koristi vojsku kako bi ojačao svoju političku poziciju. Tih ljudi više nema, a oni koje je Tramp postavio u drugom mandatu poslušni su lojalisti. Nema više ni opozicije u Kongresu koja je blokirala Trampa. Republikanci imaju većinu u oba doma Kongresa i obezbedili su predsedniku da imenuje zvaničnike koji podržavaju njegove ambicije prema armiji, iako je raspoređivanje trupa unutar zemlje, kako bi pomogle snagama reda, zabranjeno po jednom zakonu iz 1878.

Ovo nije ono što su Očevi osnivači želeli, kažu vojni istoričari. Strahuje se da bi administracija stajaću vojsku mogla da upotrebi za sprečavanje revolta i uspostavljanje diktature.

Bilo je slučajeva da su predsednici koristili vojsku na domaćoj sceni. Dvajt Ajzenhauer je 1957. poslao diviziju za Litl Rok u Arkanzasu, da čuva devet crnih studenata upisanih u “belu školu”, što je izazvalo velike rasne nemire. Lindon Džonson je 1965. uputio Nacionalnu gardu za Alabamu kako bi se marš aktivista za građanska prava zaštitio od belih supremacionista.Te intervencije su bile u službi zakona.

Međutim, Tramp tvrdi da su federalne snage neophodne da bi se suprotstavile nasilju. On je u junu u Los Anđelesu naredio raspoređivanje 2000 pripadnika Nacionalne garde i 700 marinaca da razbiju proteste imigranata – što je odluka koju je federalni sudija kasnije proglasio nezakonitom. Protiv slanja marinaca za Los Anđeles bili su i guverner Kalifornije i gradonačelnik. U avgustu je Gardu poslao u Vašington DC da bi se borila protiv kriminala.

DEMONSTRACIJA SILE

Nigde u gradovima za koje je poslata Nacionalna garda nije bilo većih građanskih nemira. Podaci kažu da je nasilja u Čikagu manje nego u Memfisu ili Detroitu. Kriminal je u padu. Ubistava je u poslednje četiri godine manje za 50 procenata, tvrdi policija.

Guverner Ilinoisa i gradonačelnik Čikaga nisu usamljeni kada tvrde da Trampova administracija militarizuje grad koji time nije postao nimalo bezbedniji. “Odlazite iz Čikaga! Ništa nam ne pomažete”, poručio je guverner Dž. B. Pricker, koji “sitnog tiranina” Trampa optužuje za “invaziju i uništavanje” američkih gradova. Izabrani lideri Vašingtona DC uzalud su protestovali zbog upućivanja Nacionalne garde.

Tramp ne odustaje. Pentagon mora da bude očišćen od “vouk kulture”, obećava sekretar Hegset, bivši saradnik Trampu odane Foks televizije koji najavljuje da će broj generala i admirala biti smanjen za petinu, a već je otpustio načelnika Združenog generalštaba Čarlsa Brauna Juniora i u penziju poslao prvu ženu komandanta pomorskih operacija admirala Lizu Franketi. Američka vojska sada ima 838 generala i admirala, od kojih 446 ima činove od dve do četiri zvezdice.

Sledi drastična reorganizacija komandne strukture i vojne hijerarhije. Izvesno je da će neki generali prevremenim odlaskom u penziju platiti cenu neslaganja sa glavnokomandujućim.

Tako je to u vrlom novom svetu Trampove Amerike. U Srbiji, gde bi vojska takođe trebalo da bude depolitizovana, mahom stradaju generali policije, zbog nedovoljnog angažmana u borbi protiv “domaćeg terorizma i organizovanog političkog nasilja”. Generale vojske predsednik je već disciplinovao.