Evropska unija u oktobru uvodi novi sistem kontrole granica za državljane trećih zemalja, a mađarska policija najavljuje da će to u početku prouzrokovati još duža čekanja na graničnim prelazima
Putnici koji iz Srbije putuju ka Mađarskoj, navikli su na višesatna čekanja na granici, a ta čekanja mogla bi da budu još duža od narednog meseca, najavljuje mađarska policija.
Evropska unija će od 12. oktobra uvesti novi sistem kontrole granica za državljane trećih zemalja koji žele da uđu na teritoriju šengenskog prostora radi kratkotrajnog boravka, saopštila je u sredu (17. septembar) mađarska policija.
Kako je rečeno na konferenciji za novinare u Policijskom administrativnom centru u Budimpešti, sistem će biti uveden postepeno – najpre na mađarsko-ukrajinskoj, potom na mađarsko-srpskoj granici, a zatim i na vazdušnim granicama.
Nova pravila
Cilj novog sistema je jačanje zaštite spoljnih granica, sprečavanje ilegalnih migracija, kao i efikasnija borba protiv terorizma i drugih teških krivičnih dela, navedeno je.
„Sistem će beležiti i čuvati podatke putnika, među kojima su podaci iz putne isprave, mesto i vreme prelaska granice, fotografiju lica i otiske prstiju. U slučaju odbijanja ulaska, evidentiraće se odluka, kao i vreme, mesto i razlog odbijanja”, navodi se.
Tokom kontrole, policija će otvarati individualni dosije svakom putniku, što podrazumeva proveru biometrijskih podataka prilikom ulaska i izlaska iz zemlje.
Zbog toga se, kako je ukazano, očekuje da prelazak granice u početku traje duže nego ranije.
Prema procenama, sistem će godišnje obuhvatiti više od deset miliona putnika.
Novi režim kontrole uvodiće se tokom 180 dana, počev od 12. oktobra 2025. kako bi prelazak granice bio bezbedan i u skladu sa evropskim propisima.
AMSS ukazuje na standardno duže čekanje kod Mađara
Epske gužve na granicama zabeležene su krajem ove letnje sezone. Na pojedinim prelazima čekalo se i po šest sati za prelazak putničkih vozila.
Trenutno zadržavanje na granici sa Mađarskom, na prelazu kod srpske policije je oko 30 minuta, a koliko će ukupno vremena biti potrebno za stvarni ulazak u tu zemlju, zavisi od kontrole koju tamošnja policija sprovodi, ukazuje AMSS na sajtu uz informacije o stanju na graničnim prelazima.
Šta je novi ESS koji EU uvodi?
EES je sveobuhvatna reforma koja datira iz 2016. godine i više puta je odlagana. Njena glavna svrha je modernizacija provera na spoljnim granicama EU i zamena tradicionalnog fizičkog stavljanja pečata u pasoše.
Važiće za građane zemalja van EU koji dolaze u Uniju radi poseta, odmora ili poslovnih putovanja i ostaju ukupno do 90 dana u periodu od 180 dana.
Kada sistem stupi na snagu, posetioci će morati da predaju pasoše po dolasku, uz fotografisanje lica i elektronsko skeniranje otisaka prstiju.
Svi ulasci i izlasci iz šengenskog prostora bez pasoške kontrole biće zabeleženi.
Prikupljanje biometrijskih podataka i razmena informacija u realnom vremenu treba da pomognu vlastima u suzbijanju onih koji prekoračuju rok važenja svojih kratkoročnih viza i čine prevare u vezi sa identitetom.
Sve države članice, osim Kipra i Irske, i četiri zemlje pridružene Šengenu – Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska – učestvovaće u ovom programu.
Pasoši na Kipru i u Irskoj će se i dalje ručno pečatirati.
Izvor: N1/Vreme
Dva „nisan kaškaija“ donirana su 2020. godine za potrebe Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, a sada je zatraženo da budu vraćena i prosleđena drugom posebnom odeljenju
Avio-bomba iz Drugog svetskog rata, teška oko 250 kilograma, pronađena je na gradilištu u Beogradu, saopštio je MUP. Deaktivacija planirana za nedelju, 4. oktobra
Milan Panić, srpski političar i američki preduzetnik, premiuo je u 97. godini života
U jaslicama „Park“ u Vršcu, koje pohađaju deca uzrasta do tri godine, obrušio se deo plafona, pri čemu su povređeni jedno dete i jedna zaposlena osoba
Ne možeš sam sebi u ponedeljak da nadeneš ime ćaci i da se njime ponosiš, a da u petak to isto ime proglasiš za rasizam, što je na televiziji N1 u debati sa Mirjanom Nikolić učinila Ana Brnabić. Jedna od te dve izjave je neistinita, a nijednu od njih nismo napisali mi
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
