Nadležna komisija donela je odluku da Hale 2 i 3 Beogradskog sajma ipak budu sačuvane, uprkos prvobitnoj odluci da budu porušene u svrhe proširenja Beograda na vodi
Pored Hale 1 koja je zaštićeni spomenik kulture, biće sačuvane i hale 2 i 3 Beogradskog sajma, ali će dobiti novu namenu, piše N1.
Tako je odlučila Komisija za javni uvid u Nacrt izmena i dopuna prostornog plana projekta „Beograd na vodi“ na onlajn javnoj sednici u sredu (30. jul), i time delimično usvojila primedbu koja se odnosi na prostor Beogradskog sajma.
Nova namena
Marija Penezić iz kolektiva „Ministarstvo prostora“ rekla je za N1 da je na sednici rečeno da će hale 2 i 3 biti prenamenjene u druge javne svrhe, „uzimajući u obzir ekonomsku opravdanost“.
Za prenamenu ovih objekata biće raspisan arhitektonski konkurs, precizirano je na sednici.
Celokupan prostor na kom se danas nalazi Beogradski sajam, ostaje u obuhvatu proširenja naselja „Beograd na vodi“.
Namera vlasti je da Beogradski sajam, po završetku međunarodne izložbe EXPO 2027, bude preseljen u hale u Surčinu koje se trenutno grade za potrebe te manifestacije.
Moguće brojne izmene u konačnom planu
Iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) za N1 su upozorili da nakon ove sednice sledi zatvorena sednica Komisije za planove, na kojoj će komisija dati konačne odgovore i sačiniti zapisnik i izveštaj o javnom uvidu.
Zato je moguće da će se u finalnoj verziji plana dosta toga izmeniti, poput odluke o očuvanju Hala 2 i 3.
Nacrtom izmena i dopuna prostornog plana za „Beograd na vodi“ bilo je prvobitno predviđeno rušenje celog kompleksa Beogradskog sajma, izuzev Hale 1. Ona bi, prema ranijim najavama predstavnika vlasti, trebalo da bude transformisana u višenamenski objekat kulture sa operskom dvoranom.
U prostorjima Agencije za prostorno planiranje danas (30. jul) se održava onlajn rasprava o Prostornom planu za širenje Beograda na vodi, uz istovremene proteste studenata, zborova građana i predstavnika opozicionih stranaka.
Predstavnici vlasti su se, prema njihovim rečima, odlučili za onlajn raspravu kako bi u najvećoj mogućoj meri isključili javnost.
Izvor: N1
Serija nasilnih incidenata u Beogradu tokom poslednjih meseci, uključujući eksplozivne naprave i paljevine, sve više podseća na kriminalni talas devedesetih
U Evropskoj uniji jedan pedijatar dolazi na 600 do 1000 dece, dok je u Srbiji taj odnos 1700 dece na jednog pedijatra. Problem i što su doktori za decu neravnomerno raspređeni, kaže za „Vreme“ prof. dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije
Na skupštini u Kragujevcu izabran je novi Upravni i Nadzorni odbor Asocijacije onlajn medija (AOM), a za njegovog predsednika novinar „Vremena“ Nedim Sejdinović. Najavljena je jača podrška nezavisnim medijima i digitalnoj bezbednosti
Situacija za profesore i studente na Kosovu je katastrofalna i tragična, a ako se kosovski Zakon o strancima dosledno primeni postoji bojazan da će se Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici ugasiti, rečeno je na tribini studenata u blokadi ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu
Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije skoro 40 odsto teritorije zemlje
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
