Minimalistički argumenti za zabranu SNS-a

Piše: Bogdan Ivanišević, advokat iz Beograda

Reč koju protivnici SNS vlasti često izgovaraju ovih meseci je “Odgovaraćete!” Nije uvek jasno da li misle na krivično gonjenje pojedinaca, lustraciju ili nešto treće što će uslediti nakon promene vlasti u Srbiji. Ovde ću ponuditi argumente za odgovornost SNS-a kao političke organizacije. Postoji pravni osnov i obilje potkrepljujućih dokaza na osnovu kojih bi Ustavni sud, oslobođen političke stege, trebalo da zabrani SNS kao stranku suprotstavljenu demokratskom poretku.

Ustav Srbije, u članu 5.3, predviđa zabranu političke stranke u slučaju da je njeno delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih ili manjinskih prava, izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. U slučaju SNS-a, osnov za zabranu stranke se nalazi pre svega u kontinuiranom kršenju zajamčenih ljudskih prava, a dodatno i u izazivanju nacionalne mržnje.

ZABRANA JE SRAZMERNA MERA I NE USPOSTAVLJA PRESEDAN

Neki od kritičara vlasti u Srbiji mogli bi da se pitaju nije li zabrana stranke, pa i SNS-a, ipak nesrazmerno stroga mera. I ne vodi li tome da svaka naredna vlast zabrani rad svojih političkih protivnika, čime se urušava demokratija u Srbiji? Odgovor je dvostruko “ne”.

Najpre, mera nije nesrazmerna. Postupci koje ću u tekstu prikazati kao primere spornog delovanja SNS-a potpuno su nespojivi sa ustavnom demokratijom. Samo u kontekstu država kao što su Belorusija, Rusija ili despotije van Evrope moguće ja zamisliti sistematsko podmićivanje glasača, zabranu autobuskog i voznog saobraćaja kao sredstvo borbe protiv kritičara vlasti, korišćenje zvučnog topa protiv hiljada mirnih demonstranata dok odaju počast poginulima ili dopuštanje samo onim televizijama koje su propagandni servisi vlasti da emituju program na teritoriji cele države.

Ni to da bi zabrana možda dala ideju nekoj narednoj vlasti da i ona pribegne sličnoj meri nije dobar razlog za uzdržanost u pogledu zabrane SNS-a. Da bi zabrana političke stranke bila moguća, potrebno je da u znatnom delu društva postoji stvarno uverenje u opravdanost takve krajnje mere. Nije realno da bi zabrana stranaka kao što su današnje opozicione, privrženih slobodnom demokratskom poretku, uživala legitimitet i da bi neka buduća vlast onda pokušala da pribegne zabrani.

KRŠENJA LJUDSKIH PRAVA KAO RAZLOG ZA ZABRANU

Brojni su primeri teških kršenja ljudskih prava od strane SNS-a u najnovijem periodu. Donji primeri dati su samo ilustracije radi.

– Zabrana autobuskog i voznog saobraćaja u Srbiji uoči i na dan protesta 15. marta u Beogradu, a onda ponovo i 28. juna, predstavlja kršenje elementarnih prava na slobodu kretanja i mirnog okupljanja. Uživanje tih prava se od poraza fašizma i pada komunizma u civilizovanom svetu podrazumeva. Nezamislivo je, u ustavnim demokratijama, da bi neko mogao da dirne u ta prava, naročito ne na taj način da suspenduje javni saobraćaj.

– Na jednako šokantan način vlast je degradirala hiljade ljudi 15. marta koristeći protiv njih zvučni top u momentu odavanja počasti poginulima u Novom Sadu. Tom prilikom vlast je drastično prekršila pravo na mirno okupljanje i pravo na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta.

Vlast na razne način krši izborno pravo, kao još jedno pravo zagarantovano Ustavom. Izjave koje su davali stanovnici sela pored Zaječara novinarima nakon lokalnih izbora 8. juna potvrdile su ono čega su svi ionako već bili svesni: da članovi SNS-a sistematski čine krivično delo davanja mita u vezi sa glasanjem, time što daju ili obećavaju novac i stvari meštanima koji glasaju za stranku.

– Time što je kombinacijom pravnih i fizičkih mera učinila pro-opozicione elektronske medije nedostupnima na znatnom delu teritorije, vlast je onemogućila stotine hiljada birača da koriste svoje izborno pravo tako što bi slobodno formirali svoj politički stav.

– Vlast sistematski krši Ustavom zajamčeno pravo da se ne bude diskriminisan po osnovu političkog uverenja. Tako policija dopušta pristalicama režima da neograničeno koriste slobodu okupljanja u Pionirskom parku i na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, dok je više puta silom rasterivala spontana mirna okupljanja građana.

NAPAD NA DOSTOJANSTVO KAO OBRAZAC DELOVANJA

U kršenjima ljudskih prava od strane SNS-a vlasti i u drugim postupcima predstavnika režima upadljivo je nastojanje da se povredi dostojanstvo protivnika vlasti. Ovo je relevantno iz najmanje dva razloga.

Najpre, ponižavajuće postupanje od strane SNS-a vlasti u nekim slučajevima predstavlja sastavni aspekt kršenja ljudskih prava. Pravo na poštovanje dostojanstva ličnosti je osnov za ostala Ustavom zajamčena prava. Član 23, prva operativna odredba u odeljku o ljudskim pravima u Ustavu, garantuje neprikosnovenost ljudskog dostojanstva i postavlja pred svakog dužnost da to dostojanstvo poštuje i štiti.

Osim toga, sistematska usmerenost SNS-a na ponižavanje političkih neistomišljenika razrešava eventualne dileme oko toga da li je zabrana stranke srazmerna mera. Primetni višak SNS-ovog “uživanja” u gaženju dostojanstva izmešta ovu stranke iz domena ekscentričnog-ali-još-uvek-legitimnog i smešta je u prostor duboko patološkog. Opet samo primera radi:

Udarne pesnice režima, novinar Dragan Vučićević i advokat Vladimir Đukanović, pred kamerama su likovali zbog korišćenja zvučnog topa protiv hiljada mirnih učesnika skupa 15. marta u Beogradu.

– Brutalno i krajnje ponižavajuće postupanje vlasti u odnosu na konkretne opoziciono orijentisane pojedince navelo je jednog takvog pojedinca, autoprevoznika Milomira Jaćimovića, da 1. jula ove godine pokuša samoubistvo. Slične je prirode bio i čin štrajk glađu i žeđu od strane profesorke Marije Vasić, u maju 2025. godine, usled nepristajanja na proizvoljno držanje u pritvoru.

– Bezbrojne uvrede koje svakodnevno izriče SNS-ov glavni medijski radnik Dragan Vučićević predstavljaju kontinuiran i drastičan napad na dostojanstvo osoba koje su na meti SNS-ovog režima. Kao jedan od bezbroj primera, Vučićević je u novije vreme javno izrekao ovakve uvrede na račun rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića: “Prevarantu jedan matori, sram te bilo olinjalog lgbt dupeta; Fekalijo od čoveka; Prevarantu jedan pederski; Rektalni Đokica; Smradu, ološu; Ćutao si kao pizdurina; Nanu ti naninu prevarantsku” (prema citatima koje je prikupio i na platformi Iks objavio poslanik Demokratske stranke Zoran Lutovac).

–Neistine koje izriče najuticajniji član SNS-a Aleksandar Vučić neretko su do te mere očigledne da njihovo iznošenje izlazi iz okvira političke borbe u kojoj akteri predvidljivo iskrivljuju činjenice. Drskost Vučićevog laganja se najbolje može razumeti kao instrument ponižavanja političkih neistomišljenika. U takve izjave spadaju one da su policajca Lazara Bačića, 10. marta ispred zgrade RTS-a, udarili učesnici u protestu (iako snimak jasno pokazuje da ga je udario uniformisani policajac) i da je na skupu SNS u Beogradu 12. aprila 2025. godine bilo više ljudi nego na protestu protiv vlasti 15. marta. Vučićevo gaženje dostojanstva građana Srbije izražava se i kroz isticanje sopstvenih prekoračenja ovlašćenja. U svim ovim postupcima, prećutna, a nekad i eksplicitna poruka je: “Da, pa šta? Ne možete mi ništa”.

IZAZIVANJE NACIONALNE MRŽNJE KAO DODATNI RAZLOG ZA ZABRANU

Prema članu 5.3 srpskog ustava, nedopušteno je delovanje političkih stranaka koje je usmereno na izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Brojni su recentni primeri izazivanja nacionalne mržnje od strane istaknutih članova i pristalica SNS-a, uključujući urednika novina i televizije Informer Dragana Vučićevića, novopostavljenog predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta Dragoslava Bokana, državnog sekretara Đorđa Dabića i drugih. U javnom prostoru, oni rutinski koriste izraze “ustaše”, “balije” i “šipci” odnosno “Šiptari”, umesto “Hrvati”, “Bošnjaci” i “Albanci”, naravno bez distanciranja od strane SNS.

Dodatno, Bezbednosno-informativna agencija, na čijem čelu se nalazi potpredsednik SNS-a Vladimir Orlić, ciljano se tokom godine usmerila protiv osoba hrvatske nacionalnosti. Primeri za to su pokušaj proterivanja Arien Stojanović Ivković, dugogodišnje stanovnice Beograda, kao i ponovljeni primeri deportacije ili zabrane ulaska novinara i nevladinih aktivista iz Hrvatske.

“STRANKA” SU FUNKCIONERI, ČLANOVI – I PRISTALICE

Ono što ovlašćuje Ustavni sud da, na osnovu članova 5.3 i 167.3 Ustava, izrekne meru zabrane jeste nedopušteno delovanje političke stranke. Stoga se postavlja pitanje čije postupanje se može pripisati stranci.

Više primera za kršenje ljudskih prava, iz dosadašnjeg dela teksta, odnosi se na delovanje izvršnih organa i vodećih funkcionera stranke. To delovanje se nesumnjivo može pripisati stranci. A šta je sa izjavama ili postupcima običnih članova, kao i pristalica koje nemaju člansku kartu SNS?

Ovde je od pomoći izjašnjenje nemačkog Ustavnog suda od 17. januara 2017. godine, u predmetu pokrenutom po zahtevu za zabranu neonacističke stranke NPD. U Nemačkoj su pravosudni organi i celokupna javnost više nego u bilo kojoj drugoj evropskoj državi razmišljali na temu zabrane političke stranke.

Prema logičnom tumačenju od strane nemačkog Ustavnog suda, postupci i izjave članova stranke mogu se pripisati stranci ako se odnose na delatnost stranke a stranka se ne ogradi.

– Primera radi, postupak četvorice članova SNS-a koji su 27. januara 2025. godine bejzbol palicama pretukli više osoba u Novom Sadu, a jednoj devojci slomili vilicu, može se nesumnjivo pripisati stranci. Miloš Vučević, predsednik SNS, i Aleksandar Vučić, efektivno – iako ne i formalno – prvi čovek stranke, nazvali su tu četvoricu “junacima” koji su u pritvoru samo zato što su branili prostorije stranke. Vučić je 2. jula pomilovao svu četvoricu nasilnika.

Kako je pojasnio nemački Ustavni sud, postupci pristalica koje nemaju člansku kartu stranke mogu se pripisati stranci ako se politička volja stranke prepoznatljivo izražava u tim postupcima ili stranka prepoznatljivo prihvata takvo postupanje kao svoje. Ovakav pravni pristup ima puno opravdanje i u Srbiji. U konkretnim slučajevima se može prepoznati da je postupanje pristalica u toj meri integrisano u delovanje stranke, da formalno pitanje da li delatnik ima ili nema člansku kartu nema nikakvu praktičnu važnost.

– Primera radi, bliskost propagandista Dragana Vučićevića i Nebojše Krstića sa vrhom SNS je tolika da ne može biti sumnje kako njihovi postupci izražavaju političku volju stranke i predstavljaju sastavni deo njenih nastojanja. Irelevantno je da li se imena Vučićevića i Krstića nalaze na spisku članova SNS-a. Stoga, izjave kojima Vučićević slavi korišćenje zvučnog topa, poziva na lomljenje rebara demonstranata ili izriče brojne uvrede, čime degradira dostojanstvo ljudi, mogu se pripisati toj stranci. Isto važi za izjave Nebojše Krstića kojima javno poziva da vozači gaze kolima učesnike antivladinih protesta.

– SNS-u se može pripisati i pritvaranje “novosadske šestorke” od strane tužilaca i sudija u Novom Sadu, u periodu od sredine marta do sredine maja ove godine. U tom i drugim sličnim slučajevima, SNS je i inspirisao i zdušno prihvatio postupke tužilaca i sudija kao deo svojih nastojanja da spreči oponente u korišćenju ustavom zagarantovanih prava na slobodu i na slobodu izražavanja.

Foto: Marko Čoković /Tanjug

DOKAZANA SPOSOBNOST SNS-a DA UGROZI USTAVNI POREDAK

Nemački Ustavni sud je, prilikom odlučivanja o zahtevu za zabranu NDP-a, 2017. godine, analizirao i uslov koji nije izričito naveden u nemačkom Ustavu, ali proizilazi iz prakse Evropskog suda za ljudska prava. Reč je o uslovu da zadiranje u neko pravo, da bi bilo dopušteno, mora da služi ostvarenju nužne društvene potrebe (pressing social need). Izraženo u konceptima koje koristi nemački Ustavni sud, zabrana stranke je opravdana samo ako stranka ima sposobnost da ostvari svoje protivustavne ciljeve, jer samo u tom slučaju postoji nužna društvena potreba za zabranom.

Praksa Evropskog suda za ljudska prava obavezuje i Srbiju. U našem kontekstu, imajući u vidu formulaciju iz člana 5.3 Ustava Republike Srbije, zabrana SNS je opravdana ako delovanje stranke ima kapacitet da redovno rezultira kršenjima ljudskih prava i izazivanjem nacionalne mržnje.

Nemački Ustavni sud u konkretnom slučaju nije zabranio NPD-a jer je zaključio kako je ta stranka isuviše slaba da bi mogla da ugrozi poredak. NPD je osvajala jedva nešto iznad jedan odsto glasova na izborima, a ionako mali broj članova bio je u stalnom opadanju.

Nasuprot nemačkom slučaju, SNS je u Srbiji izrazito jaka stranka sa pobedama na nizu održanih izbora i sa velikim brojem članova. Stranka je uverljivo demonstrirala svoju sposobnost da potkopa demokratski poredak.

NUNCA MAS

U ovom tekstu ne bavim se političkim aspektom zabrane SNS-a. Taj aspekt je, naravno, bitan i uključuje pitanja kao što su sastav, nezavisnost i intelektualna odvažnost Ustavnog suda, koji bi odlučivao o zahtevu za zabranu, kao i trenutak kada bi nova vlast trebalo da pred sudom pokrene postupak zabrane bez bojazni da bi zabrana mogla da izazove nestabilnost u državi.

Nova vlast ne bi trebalo, niti bi bila u stanju, da sprečava članove i pristalice sadašnjeg SNS-a da u slučaju zabrane osnuju drugu stranku. Jasna poruka u ovom smislu, a od strane nove vlasti, trebalo bi da amortizuje deo eventualnog nezadovoljstva u slučaju zabrane SNS-a.

Međutim, članovi stranke koja nastane kao derivat SNS-a razumeće da će program i delovanje stranke biti predmet konstantne pažljive procene. Društvo i vlast u napokon demokratskoj Srbiji moraju da budu u stanju da, u slučaju potrebe, na vreme preduprede novu situaciju ugrožavanja osnovnog demokratskog poretka od strane (bivših) radikala.