Pošto je centralni most preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici godinama zatvoren za saobraćaj, Aljbin Kurti hoće da sagradi dva nova
Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija objavio je ilustraciju dva nova mosta u Kosovskoj Mitrovici – levo i desno od centralnog mosta preko Ibra koji je godinama iz političkih razloga zatvoren za saobraćaj, prenosi KoSSev. Albanci su u više navrata pokušavali da ovaj most bude potpuno otvoren, ali su nailazili na odbijanje međunarodne zajednice.
Samo nekoliko dana nakon što su opštine Severna i Južna Mitrovica formirale Zajednički odbor, potpisan je prvi međuopštinski memorandum – izgradnja dva nova mosta preko reke Ibar.
Dokument su potpisali gradonačelnik sa severa Erden Atić, zamenik gradonačelnika sa juga Arijanit Tahiri, ali i kosovski ministar za infrastrukturu u tehničkom mandatu Ljiburn Aljiju.
Srbe ni formalno niko ništa ne pita jer su po direktivi iz Beograda bojkotovali prošle lokalne izbore.
„Memorandum smo započeli potpisivanjem zajedničkog projekta za izgradnju dva nova mosta preko reke Ibar, projekti koji će olakšati kretanje građanima obe opštine i služiti kao infrastruktura za komunikaciju i saradnju među građanima, jačajući socijalnu integraciju i ekonomski razvoj sa obe strane“, poručio je Aljiju.
Ovu inicijativu su svesrdno pozdravili premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti i ministar unutrašnjih poslova, takođe u tehničkom mandatu, Dželjalj Svečlja, dok su u toku maratonski pregovori o formiranju nove Vlade nakon parlamentarnih izbora održanim 9. februara.
Poluzvanično, polunezvanično
Kurtijevo Samoopredeljenje objavilo je ilustaciju kako bi dva nova mosta trebalo da izgledaju i gde bi trebalo da budu sagrađeni, što sve izgleda prilično suludo.
Sa druge strane, portali na albanskom jeziku i stranice na društvenim mrežama objavljuju navode o tome gde će ovi mostovi navodno biti izgrađeni.
„Jepi ze” tvrdi da će jedan od ovih mostova biti izgrađen u blizini Tri solitera, a drugi u blizini Opštine Severna Mitrovica.
„Mitropol”, koji je objavio iste navode, nakon objave Samoopredeljenja, ovu stranku optužuje da zavarava građane svojom fotografijom, odnosno skicom ovih mostova.
Međutim, izuzev još uvek vladajuće partije, i dalje izostaju zvanične informacije o planu izgradnje najavljenih mostova.
Šta će biti s glavnim mostom?
Centralni most na Ibru godinama simbolizuje podelu između severnog, većinski srpskog, i južnog, većinski albanskog dela grada.
Vlasti u Prištini više puta su pokretale inicijative za potpuno otvaranje mosta, navodeći potrebu za slobodom kretanja i normalizacijom života u gradu.
Temu otvaranja mosta poslednji put aktuelizovalo je sadašnje opštinsko rukovostvo koje je došlo na vlast nakon što su krajem 2022. godine Srbi napustili kosovske institucije, kao i lokalnu samoupravu. Posebno su u tome bili uporni u leto prošle godine, kada je rađeno renoviranje površine na samom mostu i oko njega, ali i provera tehničke izdržljivosti.
Inicijativa je naišla na podršku Kurtijeve vlade (sada u tehničkom mandatu), čiji su zvaničnici učestalo najavljivali otvaranje mosta tokom leta prošle godine, pa čak i testirali izdržljivost mosta i vršili površinske radove s ciljem sanacije konstrukcije.
Most, međutim, tada nije otvoren, a u međuvremenu je usledilo zatišje, te se sve ređe govorilo o ovoj temi.
Srpske vlasti protiv otvaranja mosta
Za razliku od aktuelnog rukovodstva Severne Mitrovice i Prištine, vlast u Beogradu i lokalni Srbi se odlučno protive otvaranju mosta.
Prošlogodišnje najave naišle su i na brojne reakcije međunarodnih aktera, među kojima je najdirektniji bio KFOR čiji su pripadnici 24 sata stacionirani na ovom mostu.
Ova misija NATO-a poručila je tada da će nastaviti da garantuje bezbednost i slobodu kretanja, ali i odbacila mogućnost jednostranih poteza, ukazujući na potrebu koordinacije u skladu sa ranijim dogovorima postignutim u okviru dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU.
Na razgovore u sklopu dijaloga insistira i zvanični Beograd, ali se tome protivi Priština, tvrdeći da je reč o internom pitanju.
Inače, južni i severni deo grada povezuje ukupno pet mostova.
Izvor: KoSSev
Pobeda opozicije u Mađarskoj otvorila je pitanje odnosa Evropske unije prema Srbiji i njenim vlastima. Nemački mediji navode da srpski opozicioni akteri traže veću podršku iz Berlina i Brisela
Očekujemo da vlasti u Srbiji usklade pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije i vrate nezavisnost medija, rekla je komesarka za proširenje EU Marta Kos
Univerziteti moraju ostati mesta kritičkog razmišljanja i otvorene debate, slobodna od bilo kakvih oblika zastrašivanja, navela je evropska komesarka za proširenje Marta Kos
Zbog toga što Srbija ne ispunjava svoje obaveze u sklopu evropskih integracija, Evropska unija je blizu odluke da zamrzne predviđenu pomoć od 1,5 milijardi evra. To bi bila prva konkretna mera Brisela zbog politike Aleksandra Vučića koja gazi po standardima EU
Portugalska investiciona grupa Alpak kapital pregovara oko kupovine N1 i drugih medija Junajted grupe, kažu izvori „Vremena“. Alpak kapital, čiji je čelnik blizak Viktoru Orbanu, drži Juronjuz i koristi ga kao „franšizu za autokrate“
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
