Industrijsko nasleđe je upitno u vremenu očigledne ugroženosti već zaštićenih i daleko poznatijih kulturnih i istorijskih objekata, kaže Dobrivoje Lale Erić učesnik regionalnog projekta koji promoviše vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa
U vreme mode rušenja arhitektonskih vrednosti, izložba „Snaga i svetlost industrijskog nasleđa“ u Muzeju nauke i tehnike je jedan od silnih pokušaja da se ovoj vlasti ukaže da je logika investitorskog urbanizma pogubna po budućnost.
Izložba je deo međunarodnog projekta FASIH u kome učestvuju Hrvatska, Slovenija i Srbija. Kako je objašnjeno na sajtu projekta, fokus je na interdisciplinarnom umetničkom i naučnom istraživanju industrijskog i kulturnog nasleđa otkrivanjem, istraživanjem i vrednovanjem arhitektonskih dostignuća i nematerijalnih procesa koji su obeležili modernu istoriju Beograda, Rijeke i Trbovlja. Koristeći IT i nove tehnološke alate, projekat ima za cilj da obezbedi nove pristupe promociji vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa regiona.
Termoelektrana Snaga i svetlost
Izložba u Beogradu osvetljava kroz pet savremenih umetničko-naučnih radova značaj, složenost i potencijal industrijskog nasleđa na primeru nekadašnje beogradske termoelektrane “Snaga i svetlost” – simbola modernizacije, razvoja i elektrifikacije prestonice u 20. veku.
Termoelektrana “Snaga i svetlost”, izgrađena tridesetih godina prošlog veka na desnoj obali Dunava, dugo je predstavljala simbol tehnološkog napretka Beograda. Kompleks je 2012. godine proglašen spomenikom kulture, jedno vreme je planiran kao nov prostor Muzeja Nikola Tesla, ali se od toga odustalo. Sad je napušten.
Dobrivoje Lale Erić iz Centra za promociju nauke, koji je jedan od partnera projekta, kaže za „Vreme“ da je „pozicija industrijskog nasleđa posebno upitna u vremenu očigledne ugroženosti već zaštićenih i daleko poznatijih kulturnih i istorijskih slojeva“ i kao primer navodi „kompleks Beogradskog sajma i zgradu Generalštaba, vrhunska dela visokog jugoslovenskog modernizma pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. U vreme izgradnje, ovi objekti su bili publikovani u najznačajnijim svetskim arhitektonskim časopisima i revijama, kao oličenja duha, stila i kulture društva u kome su nastali“.
Grejala je Beograd 30 godina
„Kakva je onda šansa industrijskog nasleđa da se izbori za svoje mesto pod našim varljivim suncem, ako se o njima često ne znaju ni imena autora, ključni elementi nastajanja i izgradnje, korišćene tehnologije?“
Dobrivoje Lale Erić podseća da „nekadašnja termoelektrana Snaga i svetlost, ima neznanog švajcarskog autora, moguće uticaje i linije Bauhausa, te tek naznake pojedinaca, stručnjaka i naučnika koji su doprineli njenom postojanju i funkcionisanju. A ona je bukvalno grejala, osvetljavala i pokretala ovu prestonicu punih trideset godina, uključujući i gore navedene objekte i sve ono što čini život grada u 20. veku.“
„Razvoj Beograda ne bi bio moguć bez njenog danonoćnog rada, bez spaljivanja tona uglja iz kostolačkih ugljenokopa, bez brodova i barži koje su neprekidno dovozile taj ugalj do njenog pristana koji sada zovemo Marina Dorćol. Ove priče malo ko zna, a još će lakše otići u zaborav kada ovog ili ma kog drugog objekta industrijskog nasleđa više ne bude. Za mene su to ključna pitanja identiteta, vrednosti, samopoštovanja i kulture sećanja“, kaže Dobrivoje Lale Erić.
Rijeka i Trbovlje
U okviru beogradske postavke, predstavljeno je pet istraživačkih projekata: Za snagu i svetlost – kratka istorija budućnosti (autori: Marko Vesić, Zorana Milićević i Irena Pavlović), Otisak Snaga i svetlost (Davor Ereš, Marko Paunović, Mladen Lazarević i Ivan Šuletić), Svetlosni tok (Predrag Terzić), Energija prošlosti, vizija budućnosti (Sanjin Ćorović) i Iluminacija [BGD-25] (autorski tim Sz. Berlin ± Panić).
Njihovi radovi preispituju odnos materijalnog nasleđa, savremenih tehnologija, prirode i životne sredine, otvarajući prostor za novu vrstu doživljaja i tumačenja industrijskog pejzaža.
Tokom maja i juna, umetnici iz Srbije, Hrvatske i Slovenije predstaviće radove u Beogradu, Rijeci i Trbovlju, koji nude nove načine sagledavanja i tumačenja industrijskih objekata. U fokusu programa u Rijeci je bivša fabrika papira “Hartera”, dok je to u Trbovlju kompleks nekadašnje termoelektrane sa dominantnim dimnjakom od 360 metara, zvanično najvišim u Evropi.
Izložba je otvorena do 29. juna.
Ukrali su nam vojsku, ukrali su nam emociju, rekao je Aleksandar Radić komentarišući najnoviju vojnu paradu u Beogradu, i setio se dokumentarnog filma „Parada“ Dušana Makavejeva iz vremena kad je svega toga bilo
Sa dve nagrade, za Vesnu Smiljanić Rangelov i Luku Tilingera, izdavačka kuća „Službeni glasnik“ pobednik je ovogodišnjeg izbora za nagradu „Neven“
Radove tri umetnika izabrala je galerija Novembar da, kao jedina iz Srbije, predstavi ovdašnju umetnost na poznatom sajmu umetnosti ArtAtina u Grčkoj
Izdavači traže od Beogradskog sajma knjiga da promeni termin Sajma knjiga kako ne bi obuhvatao 1. novembar. Kažu da Sajam knjiga u tom terminu nije moguć
Na konkursu Ministarstva kulture za umetničku igru najviše novca opredeljeno je Festivalu igre Aje Jung - 7.000.000 dinara i – folkloru. Ovaj konkurs treba shvatiti kao obračun Ministarstva za SNS propagandu sa kritički usmerenom javnošću, komentariše Marijana Cvetković. Više nema ni pokušaja da se prave da su barem delimično objektivni ili da delimično rade po zakonu - kaže Minja Bogavac
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
