Moskva i Kijev razmenili su masivne napade dronovima samo nekoliko sati nakon što razmenili zarobljenike
Najmanje sedam ljudi je poginulo kada su ruske snage rano ujutro 25. maja napale Kijev i druge gradove, saopštili su zvaničnici.
Moskva i Kijev su razmenili napade pošto je Rusija saopštila da se suočila sa baražom ukrajinskih bespilotnih letelica i presrela ili uništila oko 100 bespilotnog ukrajinskog oružja, uključujući i neka usmerena na Moskvu.
Napadi bespilotnih letelica su se protekle sedmice pojačali između Rusije i Ukrajine.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su ruske jedinice protivvazdušne odbrane za četiri sata presrele ili uništile 95 ukrajinskih dronova četiri sata. To uključuje dva u blizini Moskve, ali većina se nalazila u centralnim i južnim regionima Rusije.
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin je kasnije izjavio da je broj uništenih ili presretnutih dronova u blizini Moskve porastao na 11. Napad dronom prouzrokovao je zatvaranje tri moskovska aerodroma.
Regionalni zvaničnici su izvestili da su jedinice protivvazdušne odbrane oborile bespilotne letelice u gradu Tuli i gradu Tveru severozapadno od Moskve.
Fragmenti ruskog drona oštetili stambenu zgradu u Kijevu
Fragmenti ruskog drona izazvali su požar i oštetili stambenu zgradu u Kijevu rano ujutro 25. maja.
Timur Tkačenko, načelnik vojne uprave Kijeva, rekao je da se incident dogodio u okrugu Holosijevski, nedaleko od centra grada.
„Zgrada je delimično uništena i razvio se požar. Spasilačke ekipe su na licu mesta“, rekao je Tkačenko.
On je ranije rekao da je iznad grada bilo 10 dronova i da ih dolazi još.
Masivni napadi nekoliko sati nakon razmene zarobljenika
Rusija je 23. maja uveče lansirala desetine dronova i balističkih projektila na Kijev u jednom od najvećih kombinovanih vazdušnih napada koje je rat video.
Napadi 25. maja su se dogodili samo nekoliko sati nakon što su Rusija i Ukrajina razamenile još po 307 ratnih zarobljenika u sklopu dogovorene razmene koja bi trebalo da rezultira vraćanjem 1.000 ljudi sa obe zaraćene strane u matičnu zemlju.
Predsednik Ukrajina Volodimir Zelenski i rusko ministarstvo odbrane potvrdili su 24. Maja drugu razmenu zarobljenika.
„Među onima koji su se danas vratili su vojnici naše vojske, Državne granične službe i Nacionalne garde Ukrajine“, rekao je Zelenski na svom zvaničnom Telegram kanalu.
Slanje verske relikvije u boj može delovati neobično, ali otkako je Rusija 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu punog obima, Moskva nastoji da iskoristi svaki mogući način mobilizacije
Čak 45.000 učenika u okviru incijative „Školski štrajk protiv vojne obaveze“ demonstriralo je protiv mogućeg uvođenja vojne obaveze u Nemačkoj
„Veštačka inteligencija je svakako dovoljno moćna da pokrene događaje koji uzrokuju milijardu mrtvih“, upozorio je Bil Gejts.
Prema podacima Nemačke federalne uprave za motorni saobraćaj skoro milion vozila Folksvagen i Audi u Nemačkoj moglo bi da imaju problem s volanom
Američki predsednik Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping sastali su se u Beloj kući, gde razgovaraju o trgovinskim odnosima, veštačkoj inteligenciji, tehnologiji i bezbednosti. Tramp je rekao da su dve zemlje ostvarile „ogroman napredak“, dok je Si pozvao na iskren dijalog i veću saradnju
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
