Bila jednom jedna gospođa i zvala se Ljilja

„Novinari Juronjuza ne znaju ko je pisao pamflet-saopštenje“ („Vreme“, 20. april 2025)

Ne poznajem Nemanju Rujevća, pojma nemam ko je, niti šta je, pa zato ovo ide Filipu Švarmu, koga znam trideset i više godina.

Dakle, Filipe, leba ti, da li bi bio ljubazan da zamoliš tog N.R. da ti objasni, pa onda ti objasni meni, nekoliko stvari:

Prvo, zašto mene nije pitao da li sam nešto pisao ili nisam pisao? Ili je to prestalo da bude praksa u „Vremenu“? Da li ste prešli na novinarstvo iz zasede, ili ono cinkaroško i potkazivačko, ili, prosto, nemate telefone? Šta?

U vreme kada smo i ti i ja bili u „Vremenu“, ne sećam se da je tako bilo. Pa sam, kada sam pisao o zbivanjima u „Politici“, zvao i Žiku (Minović Živorad) i Struju (Antić Hadži Dragan), dali mi ljudi izjave, bez problema.

Dalje, zamoli dotičnog da ti potom objasni šta je hteo da kaže rečenicom: „Neke izvore „Vremena“ iz redakcije…“ ?!

What the fuck, Filipe? Gde je gospođa Ljilja? Da dotičnom izvuče uši, i natera ga da sto puta sam sebi objasni šta je hteo da kaže. Koje izvore „Vremena“? Iz koje redakcije? Naši, ili njihovi? Izvori iz redakcije „Vremena“, ili izvori „Vremena“, iz redakcije „Juronjuza“? Što piše, kada ni sebe ne razume? Vitgenštajn, Filipe, Vitgenštajn, za početnike, daj mu knjigu u ruke:

„Ono što se može reći, može se reći jasno; a ono o čemu se ne može govoriti, o tome se mora ćutati.“

U skladu sa tim, pitala bi ga dalje draga Ljilja, šta, tačno, u novinarstvu, preciznoj jednoj profesiji, znači „Neki“? Neki, šta? Jezički forenzičari? Neki ljudi? Neki pacovi? Svinje? Ja ne znam koga danas sve ima u „Vremenu“, pa molim da mi se objasni. I to, a i ono, iz koje su ti redakcije.

Pri tom čisto sumnjam da si ti taj „Neki“, znaš ti dovoljno o meni, baš kao i obrnuto.

A nadam se i da znaš, pardon, siguran sam da znaš, da je mućkalica koja glasi: „takav cinični i patetični rečnik neodoljivo podseća na Ivana Radovanovića…“, nonsens par ekselans, zbog kojeg bi nas Ljilja mirno streljala, i onda nam i pljunula na grob.

Ništa na ovom svetu ne može da bude, istovremeno, i cinično i patetično, pošto je to isto što i „frogs and grandmothers“, osim ako autor ozbiljno ne prolupa. Ti si, uostalom, radio sa Mišom Vasićem, cinikom starim, ničeg patetičnog u njemu nije bilo. A znao je, o mom rečniku, više nego svi u „Vremenu“, i „Juronjuzu“ danas zajedno, ko god da je od njih „Neki“. Ko ne veruje, eto tebe, pa mu objasni.

Idemo dalje. Posle svih ovih besmislica, ide sledeća, o meni: „Jedan od glavnih medijskih poslenika vlasti Srpske napredne stranke“?

E, moj Filipe. Da sam ja urednik, i da mi ovo neko napiše, ubio bih se, majke mi. Pošto ne bih imao snage da mu objašnjavam, a i ne bi on razumeo, lepo kaže staro pravilo – kada nije jasno u glavi, nije ni na papiru. Šta nesrećniku da pričaš?

Koliko moraš da potoneš da bi mu nacrtao, zabezeknutom i praznom, kako je sama reč „poslenik“ dosta glupa poštapalica, pošto može da se izvede, ili iz reči „zaposlenik“, ili iz hrvatske verzije iste koja znači: „osoba koja radi poslove od općeg interesa“, a u oba slučaja služi da neko ne kaže ništa, a pri tom je, nesrećnik, ubeđen da je rekao sve.

Ne radim ja nikakav posao od „općeg interesa“, on još manje, a nisam ni zaposlen u SNS, niti u bilo kom mediju, čiji god da je.

Reći da sam „glavni“ vrhunska je glupost, pošto, za razliku od ovog što je sve pobrkao i smućkao, a i onog „Nekog“, nemam sličnu ambiciju, dosta sam se glavnih nagledao, ne bih ni da se zamislim u tom obliku. Pogotovo ne u formi „glavnog novinara“, iz tog posla sam išao pre dvadeset tri godine.

I tako dalje, i tako dalje, mućkalica u glavi, mućkalica na papiru, u kojoj je, pri tom, preskočeno ono glavno:

Lično sam, veče pre nego što je „Juronjuz“ bilo šta objavio, u emisiji Minje Miletić predložio da novinari (redakcije), reaguju na ono što se dešava ljudima sa RTS, da se organizuju, traže reakciju nadležnih, pomognu im.

I, eto, poslušali me. A nisam glavni. Niti sam, osim kolumni, bilo šta pisao za „Juronjuz“.

Verujem da ćeš ti umeti da tom tvom objasniš kako da i sam dođe do te pozicije.

I da, za razliku od mene, postane glavni.

Što bi zaista bilo „cinično patetično“, ali nema veze, ide uz njega, drugo valjda ova profesija i nije zaslužila. Jebiga, kada nema više Ljilje.