U četvrtak KCB organizuje razgovor o situaciji u kojoj se nalazi od kako mu je Dvorana blokirana, ali i festival poezije, kao što to radi već 24 godine, svakog Svetskog dana poezije
U četvrtak 20. marta je Svetski dan poezije. Tog dana Kulturni centar Beograda zove na dva događaja od kojih je prvi samo sticajem okolnosti zakazan na ovaj praznik.
To je razgovor o situaciji u kojoj KCB živi od kako je Dvoranu KCB 18. februara zauzela neformalna inicijativa Kultura u blokadi. Počinje u 13 časova u galeriji Artget, i svi su dobrodošli.
U pozivu kažu da uprkos „otežanim okolnostima, Kulturni centar Beograda nastoji da svojim aktivnostima, koliko god je to moguće, i dalje propituje društvene realnosti“, i naglašavaju da na tragu studentskih zahteva, da institucije treba da rade svoj posao, takva vrsta razgovora otvara mogućnost drugačije, prilagođenije uloge institucija u novim društvenim okolnostima.
Drugi počinje u 18 časova i posvećen je Svetskom danu poezije.
Naime, dve godine nakon što je 1999. godine Unesko proglasio 20. mart Svetskim danom poezije, Kulturni centar Beograda je u saradnji sa pesnikinjom Dubravkom Đurić, započeo manifestaciju posvećenu savremenoj poeziji koja je vrlo brzo prerasla u međunarodni pesnički festival.
Ove godine fokusiran je na sledeće teme i pitanja:
„Donedavno značajno stabilniji, naši prostori – fizički, afektivni, građanski, duševni – postaju sve upitniji: granice između zemlje i vode, sigurnosti i neizvesnosti, nasleđenih obrazaca i okolnosti koje nalažu njihovo preispitivanje sve su poroznije, a u tom složenom kontekstu, poezija zauzima ulogu ne samo svedoka, već i posrednika između različitih oblika znanja, iskustava i jezika“, kažu.
Zato je ovogodišnji „Svetski dan(i) poezije“ usmeren „upravo ka ovim promenama, i realizuje se s obzirom na tematski predznak – i parafrazu stiha Rastka Petrovića – Na rovitim tresištima. Bilo da je reč o tlu koje drhti pod klimatskim, kulturnim ili društvenim pritiscima, ili o prostoru u kojem se kroz poeziju pokušavaju uhvatiti i razumeti trenuci preobražaja, ranjivosti, ali i novih mogućnosti – festival ove godine sadržajno i vrednosno polazi u susret pitanjima nestabilnosti i promene“.
Programi festivala će biti realizovani u Kulturnom centru Beograda, Astronomskoj opservatoriji i u Muzeju afričke umetnosti.
Urednici programa Jelena Nidžović i Uroš Đurković pozvali su da na ovogodišnjem Festivalu učestvuju Anja Marković, Dragana Mladenović, Ivan Isailović, Maša Seničić, Nenad Stanković, Ognjen Aksentijević, Petar Matović, Tanja Stupar Trifunović, Bartolomej Majzel, Emilija Konverska, Stanislav Kalina Jaglaž, Julija Fjedorčuk, Gregoar Suris, i Huana Adkok.
„Svetski dan(i) poezije“ u KCB-u traju do 23. marta.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
