U četvrtak KCB organizuje razgovor o situaciji u kojoj se nalazi od kako mu je Dvorana blokirana, ali i festival poezije, kao što to radi već 24 godine, svakog Svetskog dana poezije
U četvrtak 20. marta je Svetski dan poezije. Tog dana Kulturni centar Beograda zove na dva događaja od kojih je prvi samo sticajem okolnosti zakazan na ovaj praznik.
To je razgovor o situaciji u kojoj KCB živi od kako je Dvoranu KCB 18. februara zauzela neformalna inicijativa Kultura u blokadi. Počinje u 13 časova u galeriji Artget, i svi su dobrodošli.
U pozivu kažu da uprkos „otežanim okolnostima, Kulturni centar Beograda nastoji da svojim aktivnostima, koliko god je to moguće, i dalje propituje društvene realnosti“, i naglašavaju da na tragu studentskih zahteva, da institucije treba da rade svoj posao, takva vrsta razgovora otvara mogućnost drugačije, prilagođenije uloge institucija u novim društvenim okolnostima.
Drugi počinje u 18 časova i posvećen je Svetskom danu poezije.
Naime, dve godine nakon što je 1999. godine Unesko proglasio 20. mart Svetskim danom poezije, Kulturni centar Beograda je u saradnji sa pesnikinjom Dubravkom Đurić, započeo manifestaciju posvećenu savremenoj poeziji koja je vrlo brzo prerasla u međunarodni pesnički festival.
Ove godine fokusiran je na sledeće teme i pitanja:
„Donedavno značajno stabilniji, naši prostori – fizički, afektivni, građanski, duševni – postaju sve upitniji: granice između zemlje i vode, sigurnosti i neizvesnosti, nasleđenih obrazaca i okolnosti koje nalažu njihovo preispitivanje sve su poroznije, a u tom složenom kontekstu, poezija zauzima ulogu ne samo svedoka, već i posrednika između različitih oblika znanja, iskustava i jezika“, kažu.
Zato je ovogodišnji „Svetski dan(i) poezije“ usmeren „upravo ka ovim promenama, i realizuje se s obzirom na tematski predznak – i parafrazu stiha Rastka Petrovića – Na rovitim tresištima. Bilo da je reč o tlu koje drhti pod klimatskim, kulturnim ili društvenim pritiscima, ili o prostoru u kojem se kroz poeziju pokušavaju uhvatiti i razumeti trenuci preobražaja, ranjivosti, ali i novih mogućnosti – festival ove godine sadržajno i vrednosno polazi u susret pitanjima nestabilnosti i promene“.
Programi festivala će biti realizovani u Kulturnom centru Beograda, Astronomskoj opservatoriji i u Muzeju afričke umetnosti.
Urednici programa Jelena Nidžović i Uroš Đurković pozvali su da na ovogodišnjem Festivalu učestvuju Anja Marković, Dragana Mladenović, Ivan Isailović, Maša Seničić, Nenad Stanković, Ognjen Aksentijević, Petar Matović, Tanja Stupar Trifunović, Bartolomej Majzel, Emilija Konverska, Stanislav Kalina Jaglaž, Julija Fjedorčuk, Gregoar Suris, i Huana Adkok.
„Svetski dan(i) poezije“ u KCB-u traju do 23. marta.
Zahvaljujući argumentima građana, korigovan je prvobitni projekat za rekonstrukciju Svetosavskog platoa. Umesto ranije predviđenog betona, biće posađeno 130 hrastovih stabala
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je 16 filmova na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Džejms Li Berk, Neonska kiša; s engleskog preveo Milo Pitaki; Veseli četvrtak, Beograd, 2026.
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
