Monitoring oglašavanja u štampi u poslednja tri meseca 2024. godine pokazuje da se u srpskim tabloidima najviše oglašavaju Telekom Srbija, kladionice, Pogrebne usluge i Državna lutrija Srbije, a među medijima koji plaćaju oglase prednjači TV Pink
Većina dnevnih novina u Srbiji prkosi brojnim predviđanjima teoretičara i istraživača medija u svetu da će štampa s pojavom interneta i društvenih mreža izumreti, pokazuje istraživanje oglasnog prostora, koje je obuhvatilo devet dnevnih novina, odnosno njihova štampana izdanja.
Istraživanje „Oglašavanje u dnevnim listovima u Srbiji“ koje je objavio Savet za štampu, pokazuje da štampa na ovom prostoru i dalje ima stabilne prihode finansiranja, uprkos tendenciji pada broja prodatog tiraža.
Naročito je to vidljivo u tabloidnim listovima koji prednjače po broju prekršaja Kodeksa novinara Srbije u svojim sadržajima, a ujedno imaju i najviše oglasa na svojim stranama.
Istraživani su Danas, Informer, Blic, Alo, Nova, Srpski telegraf, Politika, Kurir i Večernje novosti, u periodu od tri meseca, konkretno od 1. oktobra do 31. decembra 2024. godine.
Rezultati pokazuju da je za tri meseca u ovim listovima objavljeno ukupno 5.734 oglasa na 1.996,34 strane. Ako to podelimo sa prosečnim brojem strana na kojima izlaze novine u Srbije, ispada da kada bi se objavljivali samo oglasi u poslednja tri meseca prošle godine mogla bi da se objave 63 broja novina.
Prema rezultatima istraživanja, najviše oglasa objavljeno je u Politici (1.367), slede Novosti (1.266), Srpski Telegraf (947), Blic (491), Alo (466), Kurir (419), Danas (372), Infomer (360) i Nova (46). Međutim, imajući u vidu da su oglasi različitih veličina, a što su većih dimenzija skuplji je i zakup prostora, po broju strana koje su zauzeli oglasi rang lista novina izgleda znatno drugačije, ali i relevantnije. Ovo je naročito bitno, jer u Politici i Večernjim novostima postoji veliki broj malih oglasa koji su najjeftiniji i zauzimaju mali prostor u novinama.
U skladu sa tim, najviše prostora za oglase u istraživanom periodu imale su Večernje novosti, a na drugom mestu je Srpski telegraf. Za njima slede Alo, Blic, Politika, Informer , Kurir, Danas i na kraju Nova.
Ko se najviše oglašava
U prvih deset oglašivača sa najvećim brojem oglasa su Telekom Srbija (344 oglasa), Admiral Bet (186, svi u Srpskom telegrafu), Soccer Gambling (182, svi u Srpskom telegrafu), Pogrebne usluge (174, svi u Politici i Večernjim novostima), Državna lutrija Srbije, TV Pink, Effe Farm, Arena Sport, Premium Slim i pozorište Odeon.
U drugih deset spadaju Dunav osiguranje, Vitalis, NIS, Pečat, Pošta Srbije, Lidl, LaserMed Beograd, Idea, Roda i Mercator, RTV Pančevo i Auto-moto savez Srbije.
Posmatrajući po delatnostima, najviše su se u dnevnim novinama oglašavali mediji, farmaceutske kompanije, kladionice i telekomunikacioni operatori. U deset delatnosti sa najvećim brojem oglasnih poruka u dnevnoj štampi su i pogrebne usluge, trgovinski lanci , pozorišta, igre na sreću, osiguravajuće kuće i banke.
Oglašavanje i poštovanje Kodeksa novinara
Ukoliko se podaci o broju klasičnih oglasa uporede sa rezultatima monitoringa Saveta za štampu,ispada da veliki broj prekršaja etičkih i profesionalnih standarda u pojedinim listovima ne znači nužno da su oni i manje privlačni kompanijama za oglašavanje.
Naprotiv, podaci donekle pokazuju da što neki list ima manje poštuje Kodeks novinara Srbije to ima više reklama od kojih se finasira.
Alo sa najvećim brojem primera nepoštovanja Kodeksa novinara u periodu od oktobra do decembra prošle godine na svojoj listi oglašivača s najvećim brojem plaćenih poruka ima Arenu Sport, Telekom Srbiju, Državnu lutriju Srbije, TV Pink i RTV Pančevo.
Informer je imao 647 prekršaja kodeksa u 397 tekstova, a među „top 5“ oglašivača u tom periodu nalaze se Telekom Srbija Državna lutrija Srbije Idea, Roda i Mercator, TV Pink i Lilly i Blagovesti preparat.
Novine Srpski telegraf su u „top 3“ po nepoštovanju Kodeksa novinara, ali uprkos tome imaju lojalne oglašivače od kojih su se najveći oglašavali isključivo kod njih. Među njima su Admiral Bet, Soccer Gambling, Effe Farm, Telekom Srbijai Državna lutrija Srbije.
List Kurir je, prema istim podacima, imao 355 prekršaja kodeksa u 270 tekstova. Na prvom mestu oglašivača sa najvećim brojem objavljenih plaćenih poruka je Zlatara Dok, koji su svi bili malih dimenzija. Na drugom mestu je Dunav osiguranje, trećem Sasomange i Telekom Srbija, onda LaserMed Beograd i Vitalis.
Pogrebne usluge su najveći oglašivač po broju oglasa u Večernjim novostima gde su za tri meseca imali 85 oglasa, doduše malih dimenzija i u crno-beloj varijanti. Za njima slede Telekom Srbija, Pečat, Vitalis, ESI Srbija i Državna lutrija Srbija. Novosti su, prema monitoringu Saveta za štampu, Kodeks novinara Srbije prekršile 306 puta u 240 tekstova u periodu od 1. oktobra do 31. decembra 2024. godine.
U Blicu koji je imao 152 etička prekršaja, prema podacima Saveta za štampu, od oktobra do decembra najviše su se oglašavali Premium Slim, Telekom Srbija, izdavačka kuća Golconda, MTS dvorana i LaserMed Beograd.
U Politici su najveći broj oglasa imali JKP Pogrebne usluge, kao i Telekom Srbija, Prizma , Pošta Srbije i Audiovox. Politika je za to vreme imala 94 prekršaja kodeksa u 74 teksta.
List Nova je u poslednja tri meseca u godini imao 51 prekršaj kodeksa u 38 tekstova, a među najvećim oglašivačima u tom listu u istom periodu bili su nedeljnik Radar, SBB, Lidl i Neuroth.
U dnevnom listu Danas, koji je prema monitoringu Saveta za štampu u istom periodu napravio 10 prekršaja Kodeksa novinara u devet tekstova, u poslednja tri meseca 2024. godine najveći broj oglasa imali su Nova TV, nedeljnik Radar Nedeljnik, nevladina organizacija Astra i SBB.
Vršiteljka dužnosti direktorke Pete beogradske gimnazije Danka Nešović zaključala je u četvrtak školu zbog „ugrožene bezbednosti“ učenike i zaposlenih. Glasna negodovanja kojom su učenici ispratili Nešović predsednik Vučić ocenio je kao „jedan od najjezivijih svedočanstava srpske današnjice“
Mitropolit kruševački David ponovo se oglasio o studentima, nazivajući ih „zduhačima, manitošima i ljudima od veresije”, ali i „srpskim ustašama”. Ovaj pojam je leksični i istorijski nemoguć, jer su ustaške vlasti odgovorne za ubistva i progone Srba u koncentracionim logorima poput Jasenovca
Šta stvarno predstavljaju hapšenja naprednjačkih kadrova srednje i bantam kategorije? Kako ovim Vučić militarizuje stranku? I zašto je u toku demagnetizacija njegove privlačnosti
Vučić umesto odgovornosti nudi dobre namere i državni razlog, isto ono što je nudio i fašistički diktator u Italji. Država je sve, pojedinac je ništa – to je, u najkraćem, državni razlog
U istoj rečenici, vlast se zahvaljuje za milione dolara pomoći i optužuje USAID da radi na rušenju države Srbije
„Češljanje“ nevladinih organizacija je obračun sa kritičarima režima. Da nije, tužilac bi prvo pokucao na vrata Ane Brnabić koja je bila udarna igla USAID-a. Ovi koje „češljaju“ su za Anu treća liga
Mlad i pametan svet pokuljao je na ulice i sa sobom poneo duhovitost. Humor je važan za oslobađanje od straha, ali ne samo to – on je supstancijalno politički
U Srbiji više niko ne zna o čemu priča njen predsednik, novinare kažnjavaju na pravdi boga, aferaške velmože proglašavaju za svece, a nosioci javnih funkcija šire javnu sablazan. Ljudi – dokle ćemo tako
Intervju: Predrag Voštinić, aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva
Sloboda se već desila Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
