Najkraće rečeno, udruženja građana su korektiv društva. Postoje da ukazuju na anomalije oko sebe i da upozoravaju na njih. Nažalost nemaju zakonsku moć a ni mandat da ih direktno popravljaju i menjaju. Nadležne institucije bi trebalo da sagledaju problem i grešku na koju im ukažu udruženja građana, i da h koriguju. One to, međutim, čine izuzetno retko.
U praksi, a na primeru udruženja građana „Naša mesna zajednica“, to izgleda ovako:
Osnovani su da bi svoja „prethodna aktivistička iskustva i znanje upotrebili da pomognemo građanima u borbi protiv investitorskog urbanizma i korupcije, vraćanju mesnih zajednica građanima, odbrani kulturnog nasleđa i poboljšanju javnog prevoza“, kažu za portal „Vremena“.
Pre svega – korupcija
Nisu usko vezani ni za jednu opštinu, već za grad u celini – i to je ono što ih razlikuje ud ostalih udruženja. Takođe, ne okupljaju stručnjake iz različitih oblasti već koriste znanje i iskustvo koje su stekli u praksi kroz aktivističku borbu. Svi rade volonterski.
„Gotovo svi problemi kojima se bavimo su usko povezani sa korupcijom, a najočigledniji primer toga je investitorski urbanizam. Kada analiziramo urbanistički plan, ne bavimo se isključivo urbanističkim parametrima i na koji način planovi nisu međusobno usklađeni, već se bavimo i analizom investitora koji stoje iza izrade nekog štetnog plana ili urbanističkog projekta i ukazujemo na to kako je ugrožen javni interes“, objašnjavaju u „Našoj mesnoj zajednici“.
Marko Stojčić
Nabrajaju da su tako, između ostalog, „ukazali na sukob interesa glavnog urbaniste Marka Stojčića kojem je Komisija za planove u trenutku kada je bio zamenik predsednika odobrila urbanistički projekat za izgradnju četvorospratnice u Vladetinoj 22 na Paliluli za koju je jedna od njegovih firmi bila investitor, a druga firma je izradila urbanistički projekat. Nakon spajanja tih firmi i prenosa imovine, Marko Stojčić je kao jedini njihov vlasnik postao i vlasnik šest stanova u Vladetinoj 22“.
Ukazuju da su u Beogradu primeri korupcije u urbanizmu, kao i podređivanja javnog interesa interesima investitora brojni, i navode nekoliko slučajeva koje su otkrili i ukazali na njih.
„Iza plana detaljne regulacije kojim je omogućeno rušenje Hotela Jugoslavija stoji MV Investment ćerka kompanija Milenijum Tima. Zatim, Novi Beograd je ostao bez centralnog kompleksa vatrogasne stanice u bloku 40 zato što na tom prostoru investitor koji je izgradio staničnu zgradu železničke stanice na Prokopu Railway City doo gradi stambeno-poslovni kompleks. Prostornim planom za Beograd na vodi planirana je izgradnja kule visine i do 100m na području kompleksa Beogradskog sajma.“
Ima li rezultata?
Ukazali su i na „zloupotrebu mesnih zajednica kroz protivzakonito postavljanje njihovih predsednika i članova saveta iz redova vladajuće stranke, umesto raspisivanja izbora za savete mesnih zajednica na kojima bi građani birali svoje predstavnike. Mesne zajednice treba da služe za sprovođenje direktne demokratije na kojima građani donose odluke slično studentima na plenumima“.
Spisak raskrinkavanja urbanističnih malverzacija koje su otkrili je nažalost, predugačak: oni su otkrili da će hotel „Jugoslavija“ biti srušen, ukazali su da je iz plana nestala podzemna garaža na Kalenić pijaci, seču stabala iza Beo šoping centra i na Košutnjaku, razno svašta u vezi Beograda na vodi…
Da li je neka njihova akcija realizovana, odnosno, da li je informisanje javnosti o novim primerima korupcije i o raznim zloupotrebama ujedno i sve što udruženje građana može da postigne?
Nikako nije sve, kažu, mada dominiraju rezultati iz druge grupe – što se u državi bez zakona moglo i očekivati.
Nabrajaju da je jedan od uspeha ispunjenje zahteva peticije za park Beograd bašta na Zvezdari: postignuto je da se krene u rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, što je „korak bliže tome da osiguramo da ovde ostane park“. Kažu da su do ovog pomaka došli zajedničkim akcijama sa građanima Bregalničke i okolnih ulica.
Zatim, nakon njihove prijave da se hotel na Zvezdari zida bez građevinske dozvole, inspekcija je zaustavila radove.
Takođe, uspeli su da se autobuska linija 34 koja povezuje železničku stanicu na Prokopu sa Senjakom pojača dodatnim vozilima.
Smatraju da su „udruženja građana kroz aktivističko delovanje ostvarila velike pomake u borbi za prava i slobode građana“.
„Sa građanima sa kojima smo se borili i zajednički rešavali neki problem uspostavili smo međusobno poverenje, a imamo i dobar odnos i saradnju sa drugim udruženjima građana i neformalnim grupama građana kao što su ’Mirijevo zeleno i zdravo’ i građanima iz bloka 63 na Novom Beogradu.“
U državi koja je samo na papiru demokratska, kažu u „Našoj mesnoj zajednici“, jedino ne sme da se ćuti i bude pasivan.
