Ima tih šala koje mladi ljudi nikada neće razumeti, na primer, kada za neki kompjuter kažete da može sve pa i kafu da skuva. Onima čiji prvi računari nisu imali ni miša ni zvučnu karticu ta je dosetka bila urnebesna, onima čiji je ceo svet u mobilnom telefonu nije jasno zašto se od svega naglašava mogućnost kuvanja kafe i čekaju da čuju kraj vica.
Nema više viceva o kompjuterima i kafi, ali ima ozbiljnog biznisa koji kreće iz startapova. Robotizacija i veštačka inteligencija sreću se sve češće u kuhinji. Toliko često i toliko dobro da se sada postavlja pitanje da li će se kuhinjski roboti uskoro naći na spisku uređaja bele tehnike.
Iako ima i takvih projekata, roboti kuvari su u ovom trenutku, ipak, profesionalci. Rade u restoranima rame uz rame, ako se to tako može reći, sa robotima kelnerima, barmenima i domaćinima odnosno hostesama. Izašli su iz laboratorija i garaža i kuvaju “za narod”. Za sada su eksces i atrakcija, ali ta revolucija je dobro zagrizla i baš guta.
Magazin Forbs predviđa da će u bližoj budućnosti četiri od pet poslova (82%) u ugostiteljstvu obavljati mašine to jest roboti. Jedan od ta četiri biće kuvar (21%), dvoje će posluživati goste (51%), a onaj preostali će čistiti, seckati, slagati, primati narudžbe i raditi sve one druge neophodne poslove. Za razliku od nekih drugih profesija, gde mašina nudi efikasnost, ugostiteljstvo je na ovakve promene primorano jer je teško naći kvalitetnu radnu snagu. Forbs piše da je 2022. samo u SAD nedostajalo trista hiljada radnika u ugostiteljstvu.
Prve promene primetićemo u restoranima brze hrane, što nije neobično. Tamo je posao uveliko standardizovan, namirnice stižu već polupripremljene, nije neka nedostižna mudrost napraviti robota koji će da okreće pljeskavice i slaže ih u zemičke sa ostalim dodacima (caliexpressbyflippy.com). Veći iskorak je mogućnost da roboti kuvaju naprednija jela, daleko ukusnija i malo komplikovanija za pripremu (@e_vino_spaghetti).
Jedan takav primer imamo u susedstvu, u Hrvatskoj, gde je pre dve godine otvoren restoran Bots and Pots (botsandpots.com) u kome robotizovani uređaji prave ozbiljna jela. Ozbiljna u smislu da je za njihovo programiranje angažovan vrhunski kuvar koji je osmislio meni i faze kuvanja, dok su matematičari definisali funkcije po kojima će se kretati varjača koja meša to što se kuva tako da ništa ne zagori i da sve bude apsolutno savršeno. Oni koji ovakve stvari smišljaju tvrde da robot kuvar uvek pravi jelo istog kvaliteta (vrhunskog), ne može da mu se desi da podbaci. Pritom, nikada nije umoran, ne ide na godišnji odmor, efikasniji je od živog kuvara, ne povređuje ga ni vatra ni nož, a ako negde neki kuglager zapne, može da ga zameni rezervni robot.
Suštinsko pitanje je može li robot kuvar da nam se useli i u kuću, pa da u vrhunskoj hrani uživamo svakodnevno, o pripremi slave da ne govorimo? Ko se tome nada radovaće se da čuje da kompanija “Tesla” već pravi takvog robota, doduše, još je daleko od toga da može da zameni čoveka u domaćoj kuhinji, ali ide se u tom pravcu.
Da li će ga svaka kuća imati kao što ima mašinu za veš i pranje sudova, mikrotalasnu i mikser? Verovatno će to ići postepeno, prvi roboti će davati manje nego što očekujemo za cenu koštanja, ali tako je i sa razvojem veštačke inteligencije. S vremenom ćemo doći do toga da robot koji kuva postane obavezan u kući, sposoban ne samo da savršeno spremi jaja (što “Teslin” robot radi) već i da osmisli odgovarajući meni za svakog ukućanina, pa i da optimalno kupuje namirnice tako da se nikada ništa ne baci. Koštaće, verovatno, koliko i prosečan automobil srednje klase i kupovaće se na sličan način.
Jedina nedoumica je – može li se programirati da pegla?
Američka zabrana uvoza guma koje u Srbiji proizvodi Linglong razotkriva sistemsku krhkost poretka u kojem kapital slobodno cirkuliše, dok se radnici širom sveta primoravaju da se međusobno takmiče u odricanju od sopstvenih prava
Srpski košarkaš i jedan od najboljih košarkaša sveta sinoć je u pobedi svog tipa uspeo da obori rekord legendarnog Karima Abdula Džabara po broju asistencija u karijeri za igrače na poziciji centra
Japanski konglomerat Soni sada poseduje 80 odsto kompanije „Pinats Holdings“, pa tako i Snupija i Čarlija Brauna
Pokazalo se da se Evrosong ne može zamisliti bez uticaja geopolitičkih strujanja, ali ne samo pri glasanju, već u promociji ili hibridnom ratu neprijateljskih zemalja. Danas se više te podele ne mogu ni sakriti ni kamuflirati, one su sve dublje i dovode u pitanje samu suštinu ovog takmičenja koje postaje paradigma političkog odnosa snaga u Evropi i svetu
Pravni sistemi širom sveta sve više prepoznaju značaj uključivanja građana i NVO u zaštitu biodiverziteta. Mehanizmi kao što su pravo na pristup informacijama od javnog značaja, pravo na učešće u donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu omogućavaju civilnom sektoru da prati sprovođenje ekoloških zakona i utiče na njega. Ovaj pristup podstiče veću transparentnost, odgovornost i zajedničku borbu za očuvanje prirode
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
